U Srbiji se spremaju veliki i krvavi obracuni, hapsenje Mladica, ubistva Legije i Frenkija
Ja sam covek u zrelim godinama. Posle 50 godina, kada svi izumremo iz ove generacije, valjda ce biti najznacajnije kakvo je ko delo iza sebe ostavio a ne to hoce li neko cmizdreci u svom krevetu da umre ili ce neko stradati negde, boreci se za neke vise nacionalne interese
Iako je Vojislav Seselj godinu dana najavljivao da ce se odazvati svakom pozivu Haskog tribunala, malo ko je verovao da je to ista vise od jos jednog propagandnog trika lidera Srpske radikalne stranke. I kada je optuznica stigla, a Seselj rezervisao kartu za Amsterdam, sumnje su ostale, bar u jednom delu javnosti. U oprostajnom intervjuu za Blic News, Seselj odbacuje svaku mogucnost da ne ode u Hag. - Kako da ne odem kada je gotova optuznica?
Recimo, da se predomislite? - To je nemoguce. Kakav bih ja ovde ispao u ocima naroda, u ocima svojih stranackih prijatelja? Na koga vam ja licim? Celog zivota uporno biram najteze puteve i celicim se na njima i sada ja da bezim od ovoga - nisam lud. Ukazala mi se zivotna sansa da se proslavim sirom sveta, a ja od toga da pobegnem ili da kukam kao Milan Milutinovic.
Sta ocekujete od mitinga koji ce se odrzati u Beogradu uoci vaseg odlaska u Hag? - Ocekujem da se skupi mnogo ljudi. Sta vi ocekujete? Sta vi ocekujete od 29. maja ove godine?
Nemam odgovor na ta pitanja. Imate li ga vi? - Sto bi rekao ministar Mihajlovic, bavite se istrazivackim novinarstvom. On bi hteo da vama novinarima prepusti sve policijske poslove. Vidite sta je ovde na delu? Dve godine vec Zoran Djindjic, Goran Svilanovic i Nebojsa Covic kume i mole zapadne politicare da me sto pre vode odavde jer sam nepodnosljiv. U ovom momentu je svima njima posebno vazno da ja odem.
Zasto je njima vazno da odete? - Spremaju se veliki obracuni u Srbiji. Verovatno i veliko krvoprolice. Ti su obracuni bili planirani do 31. marta, da se uhapse Ratko Mladic, Veselin Sljivancanin i Miroslav Radic, da se ubiju Milorad Lukovic Legija i Frenki Simatovic, da se isporuci Jovica Stanisic, pa Sreten Lukic, pa Goran Radosavljevic Guri. Vidite da je Aleksandar Vasiljevic u Hagu sada Gurija umesao u komandu Arkanovim „tigrovima“ na Kosovu. Sve je to spremno.
Koliko su te tvrdnje osnovane? - Ja sam dobro informisan o tome. Moje informacije su iz diplomatskih izvora. Ja o takvim stvarima ne lazem i nikada do sada nisam lagao. Posto sam ja taj plan poremetio na ovaj nacin, iznoseci mnoge cinjenice, Amerikanci bi hteli i Legiju i Frenkija zive, ali Djindjic bi hteo da ih ubije. Njemu najvise smetaju. Najvise znaju o Djindjicu. Djindjic je vec u teskoj situaciji i zato se sada malo kocoperi prema Amerikancima, jer zna da im je Ljubisa Buha Cume vec sve ispricao o njemu.
A sta je cilj Amerikanaca? - Amerikancima je cilj da se JSO (Jedinica za specijalne operacije) proglasi zlocinackom organizacijom i da se unisti. Ovo sto se desava na jugu Srbije u sklopu je priprema da se tamo vestacki proizvedu nemiri, da se sto vise specijalnih jedinica uputi tamo, da ovde ostane sto manji broj i da se lakse sa njima okonca taj posao. Vec je 40 sasovaca u Beogradu, planirano je do 200 da ih dodje. Zandarmerija jos nije osposobljena da to provede, nije dovoljno obucena. Izgleda da im nije pouzdano da ce SAJ hteti da ucestvuje u tom poslu, jer su sajevci ratni saborci sa ovima iz JSO.
Sta ce se zbivati sa SRS po vasem odlasku u Hag? Rejting SPS je pao za 50 odsto sa odlaskom Milosevica. - Mislim da rejting SPS nije pao zbog odlaska Milosevica u Hag nego zbog toga sto je doslo do unutrasnjih razdora u partiji, sto je partija otkazala poslusnost Milosevicu. To je samoubilacki potez za tu partiju. Ubedjen sam da u SRS nece biti nikakvih unutrasnjih raskola i da ce stranka ostati cvrsta, na istoj politickoj liniji.
Ko ce imati najvise koristi od toga sto necete biti na politickoj sceni? - Oni koji planiraju da ce se okoristiti grdno se varaju. Imace mnogo vece glavobolje zbog toga - Djindjic, Kostunica, Covic...
Zasto mislite da ce imati glavobolje? - Imam mnoge stvari da progovorim o njima. Ja necu govoriti nista sto bi teretilo one koji su optuzeni tamo, koji stradaju za srpski narod. Ali, jedno od mojih pitanja ce biti - sto su mene optuzili, a nisu Zorana Djindjica?
Za sta bi njega optuzili? - Djindjicev potpredsednik je glavni ratni zlocinac u Republici Srpskoj, Ljubisa Savic Mauzer. Bio je predsednik Djindjiceve stranke za Republiku Srpsku i zamenik ministra, ubijen u nekom mafijaskom obracunu. To je tzv. paravojna jedinica „panteri“. On je opljackao celu Janju, proterao ko zna koliko hiljada Muslimana.
Ali Nebojsa Covic dobrovoljce iz redova radikala naziva „soni brigadom“? - Moze on da ih naziva kako god hoce, ali ja imam dokaze o Covicevim ratnim zlocinima. Nebojsa Covic je ukrao fabriku cepova u Belom Manastiru, uz pomoc Ninoslava Krstica. Kada smo mi tu aferu ovde obelodanili, bio je tada gradonacelnik Beograda, onda je tu fabriku cepova prodao Bugarskoj. Postoji ime firme i ime vozaca kamiona koji mu je to izvezao u Bugarsku.
A sta je sa radikalima, jesu li oni pravili „soni brigade“ ili nisu? - Kod srpskih radikala nikada nije bilo organizovane pljacke. Ne mogu da se zakunem da neko od nasih dobrovoljaca nije zdipio nesto sto mu se naslo pri ruci. Ali, ako bismo saznali za neku vecu kradju, mi smo odmah iskljucivali iz stranke. Mi smo jednog cetnickog vojvodu, Srecka Radovanovica iz Kragujevca, iskljucili iz SRS jer je sa fronta dovezao przionicu kafe. Cak je imao neke papire - predsednik opstine dozvoljava mu da to izveze - ali mi to nismo tolerisali.
Da li verujete u oslobadjajucu presudu? - Mislim da ce, na osnovu argumenata kojima raspolazem i na osnovu cinjenice da je optuznica veoma slaba, oslobadjajuca presuda biti najnormalnija. Medjutim, ja sam spreman na sve. Mnogo mi je vaznije kakav cu utisak tamo ostaviti nego kakva ce biti moja zivotna sudbina. Ja sam covek u zrelim godinama. Posle 50 godina, kada svi izumremo iz ove generacije, valjda ce biti najznacajnije kakvo je ko delo iza sebe ostavio a ne to hoce li neko cmizdreci u svom krevetu da umre ili ce neko stradati negde, boreci se za neke vise nacionalne interese.
U cemu bi se u sastojala pobeda koju najavljujete? - Pobeda bi bila u tome sto bih na paramparcice razbio laznu optuznicu i dokazao da je to sve montirano. Moja pobeda bi bila sto bih dokazao i raskrinkao zaveru protiv srpskog naroda, sto bih raskrinkao ulogu dosadasnjih laznih svedoka - na primer, Aleksandra Vasiljevica ili Milana Babica, ili Dejana Anastasijevica i Jovana Dulovica.
Po cemu je Aleksandar Vasiljevic lazni svedok? - Njegove lazi su najociglednije. Do juna 1992. godine Milosevic nije imao nikakve veze sa Vojskom. Tek kada je formirana SRJ, onda se Branko Kostic usudio da penzionise veliki broj komunistickih generala - Savez komunista - Pokret za Jugoslaviju. Ta generalska partija je u potpunosti uprljala Vojsku. Mnogi zlocini koji su se desili rezirani su sa njihove strane. Gledali su da to budu simetricni zlocini, da to bude politicka podloga za obaranje i Tudjmanovog i Milosevicevog rezima, uz pomoc neke strane sile. Zbog toga je general Vasiljevic organizovao eksplozije bombe na jevrejskom groblju u Zagrebu.
Kako biste vi definisali vasu ulogu u ratu? Optuznica vas tereti za period od avgusta 1991. do septembra 1993. godine? - Da, samo ne znam zasto su ispustili i moje ranije ucesce u ratu. Ja sam ponosan na prvu pobedu koju su izvojevali dobrovoljci SRS u Borovu Selu, 2. maja 1991. godine. Ponosan sam na svoju ulogu. Pruzio sam u tim ratnim naporima srpskog naroda ono sto sam ja mogao. U prilicnoj meri se razumem u pitanja vojne strategije, jer sam citao dosta knjiga iz te oblasti, ali ja nisam oficir, u vojsci sam bio desetar. Nisam osposobljen za komandovanje u ratu. Nisam mogao biti ni komandir cete, ni bataljona, ni brigade. Dakle, moja uloga nije mogla biti komandna. Ona je bila moralno-politicka.
Sta podrazumeva ta moralno-politicka uloga? - Ja sam ovde ucinio sve sto je bilo u mojoj moci, kada su prozapadne politicke partije razbijale jedinice JNA, da se okupi sto veci broj dobrovoljaca, da se stabilizuje JNA i da bude koliko-toliko ozbiljnija vojna sila. Drugo, oko 10.000, mozda i vise, dobrovoljaca SRS smo okupili. Mi smo se borili na mnogim frontovima - uvek u sastavu JNA ili Teritorijalne odbrane ili Srpske vojske RSK ili Srpske vojske RS. Manji broj je bio u sastavu policija zapadnih srpskih zemalja.
A kakav je bio vas odnos prema JNA, odnosno Vojsci Jugoslavije? - Bio je dobar s oficirima koji su se borili, kapetanima, pukovnicima, generalima. Neprekidno sam bio u sukobu s ovima iz generalske partije. Ja sam kao narodni poslanik vise puta trazio smenu generala Kadijevica. Optuzivao sam ga da je americki spijun. Nisam imao konkretne dokaze da je spijun, ali po njegovim postupcima izvlacio sam takve zakljucke. Cak sam trazio streljanje u jednom govoru u Narodnoj skupstini. Njegova je bila ona taktika kreni-stani. Kod Vukovara je primenio pogresnu taktiku. Umesto da specijalne jedinice osvajaju ulicu po ulicu, oni razvalili artiljerijom iz sve snage, nije cigla na cigli ostala.
Hocete li da kazete da je general Kadijevic kriv za rusenje Vukovara? - On je kriv. Ali, ne mislim da je to ratni zlocin nego pogresna taktika. Za rusenje gradova u ratu uvek su krivi oni koji brane gradove. Gradovi se proglasavaju otvorenim, da bi se izbeglo razaranje. Zlocin je tek ako bombardujete otvoreni grad. Zato je Beograd pred Drugi svetski rat bio proglasen otvorenim gradom. Kada dodjete do odredjene linije, ulazite slobodno, da ne bi grad bio srusen. Kada vi grad pretvarate u tvrdjavu, onda ste vi krivi za posledice ako ste u ratu. Ko ga je pretvorio u tvrdjavu, on je izazvao razaranje.
Znaci da smo mi krivi zato sto je Nato gadjao objekte po Beogradu? - Nismo krivi. Kako smo krivi?
Beograd nije proglasen za otvoren grad. - Nama nije uopste objavljen rat. Odjednom je pocelo bombardovanje. Kako mi mozemo biti krivi?
Rekli ste, onaj ko brani grad, taj je kriv. - Cekajte, ovo je bio rat i to gradjanski rat, a sa Natoom rata uopste nije bilo. Bilo je samo bombardovanje. Nema rata bez kopnenih jedinica. Ovde je bila opsada gradova u pitanju. Jedni se trude da zauzmu grad a drugi se trude da odbrane grad, da ga sacuvaju u svojim rukama. Ovde je bilo razaranje radi razaranja. Nije bilo rata u pravom smislu reci.
Haski tribunal vas optuzuje da ste u slucaju Vocina i u slucaju Ovcare, neposredno pre zlocina koji su se tamo odigrali, odrzali govore za koje tvrde da su podstakli te zlocine. Kakav je vas odgovor? - To nije tacno, dobrovoljci SRS nisu bili u Vocinu. Oni su bili najmanje deset kilometara udaljeni od Vocina. U Vocinu su bili „beli orlovi“ i bilo je nesto gardista, pod kontrolom KOS. Po informacijama mojih ljudi, tamo je ubijen prvo jedan Hrvat, a onda jos pet Hrvata. Mozda je jos jedan broj Hrvata ubijen u panicnom povlacenju, ali dobrovoljci SRS se uopste tada tamo nisu zaticali. Dobrovoljci SRS su branili Masicku Cagovinu i u jednom danu ih je 11 poginulo. Drugo, bio sam pozvan da obidjem Zapadnu Slavoniju novembra 1991. godine. Ja sam sa Banjice helikopterom poleteo za Banjaluku, a odatle sam obisao celu Zapadnu Slavoniju, ne Vocin nego sve. Ako sam ja svuda isto govorio, ne moze takav efekat biti samo u jednom mestu. Ko je krio podatke o onome sto se desilo u Vocinu? Ja sam za Novosti rekao da je to bila Vojna obavestajna sluzba, a oni su, verovatno iz neznanja, stavili Sluzba drzavne bezbednosti.
A sta je s Ovcarom? Vasiljevic tvrdi da su u to streljanje bili umesani pripadnici SRS? - Uopste nisu umesani. On kaze - neki su bili. Sto ne kaze koji?
On kaze - dobrovoljci SRS. - Ne, on je rekao - neki. Nasi dobrovoljci su bili u odredu Leva Supoderica. Komandant im je bio Milan Laneucanin Kameni. On je rezervni kapetan prve klase po cinu. Bio je u sastavu Prve gardijske brigade. Oni u tome nisu ucestvovali.
Kako to znate? - Znam pouzdano. Razgovarao sam s njima, ne bi me slagali. Razgovarao sam s kapetanom i s ljudima koji su bili tamo. Nijedan nije ucestvovao. Kako je do toga doslo? Prvo, tamo su ubijeni, koliko ja znam, samo muskarci, i to oni koji su ucestvovali u ratu. Kod jednog broja mestana iz teritorijalne odbrane doslo je do osvetnickog raspolozenja, ali neko iz Vojne sluzbe bezbednosti je omogucio da se to uradi. To nisu bili ni Sljivancanin, ni Radic. Mislim da Mrksic nije imao pojma.
Kazu da jeste? - On je saznao kada je sve bilo zavrseno. Sta je tamo radio Vasiljevic? Duboko sam ubedjen da je on glavni organizator. Zasto? Trebalo je na srpskoj strani napraviti neke zlocine. Do 1992. godine Vojska je pokusavala da obori Milosevica. Vojska se nadala da moze da obori i Tudjmana i Milosevica i da sacuva onu bivsu Jugoslaviju.
Imate li neki dokaz za tu tvrdnju? - Imam konkretan dokaz. Prvi put u zivotu sam sa Milosevicem razgovarao 1992. godine. Odveo me je Kertes kod njega. Razgovor je bio o saveznim izborima. Drugi nas razgovor je bio u maju te godine. Opet me je Kertes vodio na razgovor, ali ovoga puta na Dedinje, u jednu vilu, mislim u Tolstojevu broj 2. Razgovor je dugo trajao, opet oko saveznih izbora. Kertes ga je onda obavestio da su stigle „maljutke“ koje je uvezla policija i drzala ih u pripravnosti, ako Vojska krene u puc, da se „maljutkama“ zaustavljaju tenkovi na Dedinju, Banjici, Topcideru itd. Ziv je Milosevic, ziv je Kertes, i mogu to da potvrde. Do maja 1992. godine, dok nije izvrsena ta velika smena generala, generalski vrh sanjario je kako da obori Milosevica. Godine 1991. Vojska je vec izvrsila puc, celo Predsednistvo Jugoslavije je bilo zatvoreno u Generalstabu. Ali, Kadijevic nije imao petlju da to dovede do kraja.
Na TV Zagrebu su 1991. godine objavljivana imena i adrese pripadnika JNA i clanova njihovih porodica. Secate se toga? - To je opstepoznata cinjenica. Doslo je do velikog progona. Postoje spiskovi koliko je oficira ubijeno, koliko clanova njihovih porodica. Zagrebacki Radio Sljeme je objavio i moj broj telefona, pa su me neprekidno uznemiravali dok nisam promenio broj. Zvali su me sirom Hrvatske, pretili mi, psovali, ja uzvracao psovkama...
Da li mozete da povucete paralelu izmedju tog dogadjaja i vaseg nastupa u Hrtkovcima? - Nema tu nikakve paralele. Ja sam u Hrtkovcima drzao miting, kao sto sam to radio 1991. i 1992. u svim vecim mestima u Srbiji. To je bilo kada nam je registrovana stranka, negde u martu 1991. godine. U Hrtkovcima je miting bio na Djurdjevdan, 6. maja, i u toku govora ja sam procitao spisak Hrvata iz Hrtkovaca koji su, prema pouzdanim informacijama, bili u Ustaskom zboru nacionalne garde.
Haski tribunal to tumaci kao poziv na proterivanje? - Sta mene briga kako ce tumaciti. Ja kazem - oni su u sastavu ustaskih formacija, a oni tumace kao poziv. Mozda je to podstaklo njihove porodice da sto pre menjaju imovinu, da se iseljavaju. A sta to mene briga? Haski tribunal kaze i da sam ja imao uticaj na lokalne organe vlasti po Vojvodini da progone Hrvate. Gde sam ja to imao uticaj na lokalne organe vlasti? Nigde SRS nije bila vladajuca. Ja sam javno podsticao da se vrse zamene. To je bio moj stav. Izasao sam sa zahtevom prema vlasti da se primeni princip retorzije, da se nasa vlast odnosi prema hrvatskoj nacionalnoj manjini kako se odnosi hrvatska vlast prema srpskoj manjini. To je bio moj politicki stav.
Natasa Kandic tvrdi da je iz Vojvodine proterano oko dvadeset hiljada Hrvata i da vi imate ulogu u tome? - Nijedan nije proteran. Ja bih zeleo da su otisli svi Hrvati. Sta ce Hrvati ovde? Ja bih zeleo da su otisli, ali ja nijednog nisam proterao, niti je neki bio proteran. Sta znaci biti proteran? Kada vas neko natera da odete, da ostavite sve sto ste imali - to se nijednom nije desilo. Svi ti Hrvati koji su otisli menjali su kuce, stanove i uvek su bolje prolazili u tim razmenama. Nijedna razmena nije sudski overena, dok rimokatolicki svestenici nisu proverili da li Srbin zaista ima tu imovinu koju menja, u kakvom je stanju i sve ostalo.
Da li je haska optuznica protiv vas optuznica za ratno huskanje i ratnu propagandu? - To je ocigledno. Ali, to je toliko smesno da je meni veoma drago sto sam ja optuzen. To mora biti politicko sudjenje, jer i ratna propaganda je politicka propaganda. Meni ne mogu pripisati nijedan zlocin. Nikoga nisam ubio. Nikada nikom drugom nisam naredio da nekoga ubije, niti sam negde imao komandnu odgovornost bilo koje vrste, niti sam prikrivao ratne zlocine ako bih za njih saznao. Za koji god zlocin sam saznao, ja sam na vreme optuzivao direktno njegove izvrsitelje.
A sta je sa raspirivanjem medjunacionalne mrznje? Recimo, sada kazete da biste voleli da Hrvati nisu ovde. - Pa da. Pa sta je to? To je moja zelja. Sto ja svoju zelju da ubijem u sebi?
Kao lider politicke stranke, zar ne mislite da imate veci uticaj nego sto, recimo, imam ja? -Znam, ali zbog toga oni mogu mene da mrze. Mozete i vi da me mrzite, sta me to briga. To sto ja nekoga mrzim, gde to ima da bi mogao neko da me osudi? Znate, i kod raspirivanja rasne, verske i nacionalne mrznje mora biti neka negativna posledica. Da kazem sada - ubijte ove i ove ili tucite ih, pa ih neko tuce ili ubije. Bez toga - ja izrazavam svoj stav.
Zasto se, po vasem misljenju, projekat „Velika Srbija“ pojavio kao deo optuznice? - Verovatno imaju neke politicke namere. Verovatno zele sve Srbe da osude kao narod. S druge strane, oni su pabircili sta bi mogli da mi pripisu. U aneksu ove optuznice su naveli spisak nekih poginulih Hrvata i Muslimana, maltene kao da sam ih ja ubio. Zapravo, imali su politicku potrebu da mi sude, a nisu znali na osnovu cega. Vidite koliko je bilo oklevanja od potpisivanja optuznice do njenog potvrdjivanja? Hteli su da me otmu izmedju 31. januara i 1. februara, da sud tamo dovedu pred svrsen cin. To je bio jedan od razloga. Drugo, ovi ovde su hteli da izbegnu paradu oko mog odlaska. Sto bi me, inace, otimali ako ja hocu sam da idem, a, po zakonu, oni ne mogu da me uhapse? Ja bih pravi problem napravio rezimu kada bih sada rekao - necu da idem, ali ja to necu da uradim. Znate, postoji jedna lepa anegdota koja glasi: „Obecao sam Karli“.
Da se vratimo na pocetak. Sta ocekujete da ce se dogoditi 29. maja? - To je veliki datum u srpskoj istoriji. To je godisnjica ubistva kralja Aleksandra i kraljice Drage. Valjda ce biti na neki nacin obelezen taj veliki datum?
Da li cete vi imati udela u obelezavanju? - Ne, ja cu biti u Hagu.
A vasa stranka? - Pa, mi nismo tako neka svecarski raspolozena stranka. Videcemo. Nije to stranacki praznik. To je znacajan datum u istoriji celog srpskog naroda. Samo da vas podsetim - kada je cuo da se priprema 29. maj 1903. godine, Nikola Pasic je odmah otisao u neku banju u Svajcarskoj. Secate li se? Pogledajte malo po istorijskim knjigama.
Ko bi trebalo 29. da otputuje u Svajcarsku? - Ne 29. maja, on je ranije otisao. Otprilike, negde ovako kao ja.
Nikada nisam video Bracanovica, smenili su pogresnog coveka
- Imam snimak razgovora u kome Zeljko Skrba, ovaj koji je nedavno ubijen, kaze Covicu da me treba ubiti, a on kaze - nije jos vreme. Uvek im se nesto ispreci sto bi to onemogucilo.
Odakle vam taj snimak? - Eh, odakle... Pa da mi ubiju coveka.
Neki lideri DOS su vrlo ljubomorni na vasu obavestenost. Imate li nesto sto se zove obavestajna sluzba? - Mozete to tako nazvati, ali nije to obavestajna sluzba u stranci. To je mreza mojih saradnika, prijatelja koja nema nikakve veze sa strankom. Niko u stranci ne zna za njih.
A da li Milorad Bracanovic, bivsi zamenik nacelnika BIA, ima veze sa vama? - Nikada u zivotu nisam video Milorada Bracanovica. Ne znam ni kako on izgleda. On je smenjen pod sumnjom da mi daje informacije, a ja odmah posle toga dobio nove, sveze informacije. Pogresnog su smenili. Smenili su pukovnika Misu Vilotica, koji je bio nacelnik jedne od uprave u Sluzbi drzavne bezbednosti, koga sam poslednji put video u Pristini 1999. godine, pred rat. Iz neceg su izvukli zakljucak da me on snabdeva informacijama.
BLIC NEWS
www.pcnen.cg.yu/
