|
by
Datum: 21. februar 2003. g.
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili greškom ili više ne želite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED] i u rubrici
"subject" napišite "unsubscribe".
RIA “Novosti": TAJ MORALNI
RAT…i
Moskva, 21. o2. 2003. godine Osecajuci da se Irak kao veliki Hudini srecno oslobadja stega rezolucije 1441, Vasington i London prebacili su se sa koloseka cisto tehnickih pretenzija prema Bagdadu na moralne optuzbe na njegovu adresu. Tok misli ovog puta je ovakav: Sadam Husein je varvarin, kakvog svet nije video. Iracki narod trpi neopisive patnje. Znaci, pacenike mogu spasiti jedino vojne akcije. Grubo receno, rat je manje zlo od rezima Sadama Huseina. U visokim kabinetima SAD i Velike Britanije pripremaju novu rezoluciju o Iraku, ciji nacrt samo sto nije prezentiran Savetu bezbednosti OUN. Ocekuje se da ce taj nacrt biti kudikamo meksi od onog sto bi Vasington i London zeleli. Otvoreni poziv da se Irak kazni ratom, po svoj prilici, ustupice mesto uobicajenoj formulaciji o “ozbiljnim posledicama”, doduse, iskazanoj ovog puta u tonu ultimatuma. Americko-engleski nacrt rezolucije mogao bi sadrzati spisak konkretnih zahteva prema Iraku. Za njihovo ispunjenje bice odredjen striktni rok, recimo, od dve nedelje. Prema zamisli autora, takvo odgadjanje trebalo bi da na neki nacin zadovolji one koji zasad odbacuju vojnu varijantu. Ukoliko Bagdad da povoda da bude optuzen za neizvrsavanje zahteva, to moze biti iskorisceno kao dugoocekivani izgovor, i tada ce prvi “Stels” na dvorac Sadama Huseina srucciti lasersku bombu. Takav je primarni zadatak SAD i Britanije. U svakom slucaju, tamo bi zeleli da ponovo preuzmu inicijativu koja im je izbijena iz ruku tokom poslednjih dana. Zasad je americko-britanska kosa naletela na kamen. Izvestaj Hansa Bliksa Savetu bezbednosti OUN 14. februara ispostavio se kudikamo povoljniji po Irak nego sto se ocekivalo: 10 miliona demonstranata u 60 zemalja proklinjalo je rat onih koji ga pripremaju, lideri vanrednog samita EU izbrisali su iz zavrsne Deklaracije frazu “Vreme Iraku istice”, britanski premijer Toni Bler placa za lojalnost Dzordzu Bussu drasticnim padom svoje popularnosti, a da ne govorimo o raskolu rukovodece Laburisticke partije. Cak se i Turska, taj, reklo bi se, usrdni saveznik SAD uzjogunila, izjavivsi da nece Amerikancima ustupiti svoje baze za koriscenje za napad na Irak bez druge rezolucije OUN… I tu je isplivao na povrsinu takozvani moralni argument. Osecajuci da se Irak kao veliki Hudini srecno oslobadja stega rezolucije 1441, Vasington i London prebacili su se sa koloseka cisto tehnickih pretenzija prema Bagdadu na moralne optuzbe na njegovu adresu. Tok misli ovog puta je ovakav: Sadam Husein je varvarin, kakvog svet nije video. Iracki narod trpi neopisive patnje. Znaci, pacenike mogu spasiti jedino vojne akcije. Grubo receno, rat je manje zlo od rezima Sadama Huseina. Takva issccassena logika najprikladnije je izrazena u recenici iz odgovora Tonija Blera na pitanje koje mu je postavljeno u parlamentu: “Pre nego donesemo odluku o zapocinjanju rata, moralnost tog koraka ce se kao tesko breme svaliti na nasu savest, jer u ratu ginu nevini ljudi, podjednako kao i krivi”. Tu nespornu misao britanski premijer je nastavio ovako: “Medjutim, alternativa (ratu) sastoji se u zadrzavanju rezima sankcija koji…vodi ka tome da u Iraku svake godine besmisleno umire na hiljade ljudi”. Iz toga proizlazi, da je rat moralniji od statusa kvo. Na takav zakljucak navodi novi argument politickih lidera, koji pripremaju rat. Nije, nego. A da li je neko uporedio te “hiljade besmisleno umirucih od posledica sankcija” sa pretpostavljenim brojem zrtava medju civilnim stanovnistvom Iraka u slucaju rata? Koliko ce mirnih Iracana biti ubijeno, koliko ce ih umreti od gladi, koliko ce ih ostati osakacenih, koliko ce dospeti u izbeglicke logore? Izgleda da su racunali, uporedjivali. Te dramaticne brojke sadrzane su u zatvorenom izvestaju radne grupe OUN, koja je sumirala ocene koje su dali specijalizovani resori poput Svetske zdravstvene organizacije. Izvestaj je sakrivan od stampe pod pritiskom Sjedinjenih Drzava. Ali je ovih dana procureo taj dokumenaat u londonski “Gardijan” i odmah je postalo jasno, zasto je stavljen u “strogo.pov.” dokumentaciju. Na vagi morala, na kojoj se meri broj ljudskih smrti, ccassa rata pretezze ccasu sankcija kao parni valjak pahuljicu. Iako je broj stanovnika Iraka otprilike jednak stanovnistvu Avganistana – 26 miliona, posledice vojne operacije za tu zemlju neuporedivo su tragicnije, kaze se u zatvorenom izvestaju OUN. Avganistanci su uglavnom koncentrisani u seoskim regionima, gde su uspostavljeni “tradicionalni mehanizmi opstanka”. Stanovnistvo Iraka je, na protiv, reletivno urbanizovano i u ogromnoj meri zavisi od pomoci drzave. Tako je zivot 16 miliona Iracana direktno vezan za mesecnu “korpu namirnica” sa pirinccom, brasnom i biljnim uljem, koju bagdadski rezim daje besplatno. Zato americke bombe nece samo komadati Iracane, nego ce razarati i infrastrukturu tih isporuka, sto ce sa svoje strane odigrati ulogu oruzja za masovno unistavanje. Glad u tom smislu nista nije gora od zarina. Ako su u Avganistanu avionske bombe Sjedinjenih Drzava odnele 5 hiljada gradjanskih zivota, i jos 20 hiljada poginulih od indirektnih posledica vojnih dejstava, samo u jednom Bagdadu, po oceni Svestske zdravstvene orgzanizacije, broj zrtava medju mirnim stanovnistvom moze dostici i do 50 hiljada, a na juznom i severnom frontu u rejonu Basre, Kirkuka i Mosula do 30 hiljada. Dodajte tu jos i ranjene. Po oceni autora zatvorenog izvestaja OUN, medju mirnim stanovnistvom ocekuje se oko pola miliona ranjenih. Dodajte tu jos i izbeglice. Kako smatra komisija OUN za izbeglice, samo ce u Iran otici najmanje 900 hiljada Iracana. Potoci u Kuvajt, Siriju, Jordan i Tursku zasad nisu podlozni prognozama. Unutar samog Iraka sa svojih ognjista pokrenuce se dvomilionska horda. E upravo taj Everest smrti, patnji, nesrece i jeste, u stvari, u poimanju Londona i Vasingtona, onaj moralni argument, kojim oni danas rado operisu. Cak stavise, ta vaseljenska tragedija ne samo da je po-ljudski visokomoralna, vec i Bogougodna. Upravo se na takvu centralnu tezu svodilo predavanje vodeceg americkog teologa, profesora Majkla Novaka, koje je ovih dana odrzano u Rimu na inicijativu ambasade SAD u Vatikanu. “Otkrice” profesora dostojno je graviranja na ploce sa religioznim postulatima. Ispostavlja se da rat SAD protiv Iraka ne samo da se “u potpunosti uklapa u doktrinu katolicizma”, nego i apsolutno “korespondira sa uslovima Svetog Augustina za vodjenje pravicnih ratova”. Za utehu potresenih katolika arhiepiskop Renato Martino, sef vatikanskog Saveta za mir i pravicnost, odbio je da prisustvuje predavanju americkog moraliste. Jos ranije je Papa Rimski odlucno izrazio svoje neslaganje sa idejom o irackom ratu. Moralnost ne sme da mirise na krv i naftu. ARTEL GEOPOLITIKA je
privatan, nezavisan i nelukrativan web site koji se izdražava od volonterskog
rada nekolicine entuzijasta.
Ukoliko vam se informacije koje ARTEL
GEOPOLITIKA objavljuje dopadaju bili bismo zahvalni da nas
podržite bilo kojom finansijskim doprinosom ili kroz
reklamiranje na našem web site-u. Vaša
pomoć biće upotrebljena za još kvalitetnije selektiranje informacija,
njihovo brže postavljanje na site i, što smatramo možda i
najvažnijim, prevodjenje najkvalitetnijih tekstova i na druge
jezike.
Za dinarske uplate: Rade Drobac- Postanska stedionica-, žiro račun br. 908-20001-18-8888-47712653 Za devizne uplate: Rade Drobac- Nacionalna [tedionica- Devizni ra~un br.: 00-305-0002922.2 |
<<_IMVTemp_Show_ARTELlogo2.gif>>
