http://www.artel.co.yu/sr/izbor/jugoslavija/2003-02-21.html Mirela Belosevic: LOSA PRIVREDNA KRETANJA [EMAIL PROTECTED] Beograd, 19. februar 2003. god. Pocetkom godine uvecan je spisak nepovoljnih pokazatelja u nasoj privredi: Pogorsana je poslovna klima, smanjen je broj domacih porudzbina u industriji, usporena traznja robe za izvoz, povecane zalihe proizvoda za koje nema kupaca na trzistu, saopstili su istrazivaci Instituta za trzisna istrazivanja. Oni ne ocekuju rast proizvodnje u prvom tromesecju jer bez inostranih investicija nema pokretanja industrije a njih nece biti i zbog cekanja na uskladjivanje odnosa u novoj drzavnoj zajednici. Obeshrabruje i to sto kako kaze direktor ovog instituta dr.Jovan Todorovic brzi privredni razvoj nije kod nas glavna tema vec raznorazne afere. Komentar ovog strucnjaka je i da je kod nas privatizacija proglasena za cilj a trebalo bi da bude sredstvo kojim cemo postici produktivniju privredu. Kod nas jos ima vise vesti o strajkovima nego o oporavku privrede. Svako skolsko polugodiste pocinje sa strajkom ili pretnjom strajkom prosvetara, obustavljaju rad u privredi, poljoprivrednici blokiraju puteve. Anketa Instituta za trzisna istrazivanja u 200 preduzeca sredinom januara pokazala je da 60 odsto anketiranih nema dovoljno porudzbina za normalno poslovanje, 67odsto procenjuje da ce se u njihovim preduzecima smanjiti broj zaposlenih a zaposljavanje novih radnika planira samo 6 odsto anketiranih. Narocito su dramaticni rezultati spoljnotrgovinske razmene koji uz decembarski deficit koji je premasio 4oo miliona dolara daju ukupno nepovoljnu sliku privrednih dogadjanja. Ekonomske strucnjake brine sto do sada nisu uplacene dve transe kredita iz trogodisnjeg aranzmana sa Medjunarodnim monetarnim fondom, za oktobar i januar a razlozi nisu ekonomske prirode. Vec postoje nagovestaji da se i potencijalni investitori okrecu Bugarskoj i Rumuniji, receno je na konferenciji za novinare u Institutu ekonomskih nauka. Ukoliko bi, a nadamo se da nece, doslo do prekida aranzmana MMF-a to bi stvorilo veliki deficit platnog bilansa, a to bi opet dovelo da stampanja para za njegovo pokrivanje i u krajnjoj instanci do inflacije. Ne treba posebno naglasavati da bi bili ponisteni svi efekti dosadasnjeg ekonomskog oporavka. U ekonomskom institutu cuo se podatak da stabilizacija na izvozu od 220 miliona dolara pokazuje nase objektivne mogucnosti. Ekonomistu Stojana Stamenkovica ne cudi proslogodisnji deficit u robnoj razmeni sa svetom jer kako kaze mozda je problem visok uvoz. Bruto domaci proizvod u prosloj godini povecan je za 4 odsto a u okviru toga rast industrijske proizvodnje je 1,7 odsto. Ocekivan je veci industrijski rast ali do toga nije doslo. U institutu smatraju da je najvise podbacila proizvodnja elektricne energije. U ekonomskom institutu napominju da prosle godine nije ostvarena prognoza da ce rast proizvodnje biti 2 odsto. U januaru je proizvodnja opala i zbog malog broja radnih dana.Sada ce nam biti potrebna bar dva meseca da popravimo rezultate iz januara.Tek u martu mozemo ocekivati rast ali ispod trogodisnjeg proseka pre rata. Miroslav Zdravkovic saradnik Instituta smatra da je do ekspanzije uvoza robe doslo zbog povoljnih potrosackih kredita. Za los robni bilans sa svetom profesor beogradskog ekonomskog fakulteta dr. Mladjen Kovacevic optuzuje aktuelnu ekonomsku politiku jer se zasniva na visokoliberalizovanom uvozu. Po uvozu automobila u prosloj godini neshvatljivo je da mesecno zaradjujemo manje od 200 evra. Na uvoz polovnih i novih automobila potroseno je prosle godine 120 miliona dolara. Po vednosti koja je potrosena uvoz automobila je na petom mestu, odmah posle uvoza gasa. Na trecem mestu je elektricna energija sa fantasticnom sumom od 195 miliona dolara. Porazno zvuci da opreme za industriju nema medju prvih 20 najuvozenijih artikala niti na listi roba uvezenih u vrednosti vecoj od 30 miliona dolara. Kompletan spisak uglavnom popunjava roba siroke potrosnje. Banane su recimo na devetom mestu. Za njihov uvoz dato je vise para nego za uvoz lekova namenjen maloprodaji. Kada se te kolicine prevedu na ukupan broj gradjana ispada da svaki stanovnik potrosi po 16 kilograma.To je malo verovatno kazu u Zajednici za voce i povrce jer je ukupna potrosnja po stanovniku 30 kilograma pa bi to znacilo da polovinu vocnog menija cine banane.Procena je zato da je deo tog uvoza odlazio na druga trzista. Hit u proslogodisnjem uvozu su bili i klima uredjaji. Na rashladnu tehniku otislo je 23 miliona dolara ili duplo vise nego pre godinu dana. S druge strane na spisku proizvoda koje smo najvise prodali svetu su aluminijum, secer, pneumatske gume, psenica,"Sintelonove" podne obloge, na sestom mestu maline i na sedmom kukuruz. Spoljnotrgovinski analiticar Slobodan Vuckovic kaze da izvoz mozemo da povecamo samo ako promenimo strukturu proizvodnje. Deo ekonomista smatra da cena nase valute nije centralni problem u razmeni sa inostranstvom. Kada bi nasa valuta pala za 20 odsto izvoz, tvrde, ne bi porastao za taj procenat. Kada bi devalvirali dinar lecili bi posledice a ne uzrok velikog spoljnotrgovinskog deficita. Osnovno pitanje je sta imamo da ponudimo svetu. Zagovornici ove teorije tvrde da jedan od osnovnih problema tehnoloska zastarelost nase proizvodnje. Dr Snezana Popovic Avric naglasava nisku konkurentnu sposobnost nasih proizvoda, kasnjenje u prihvatanju uslova pod kojima moze da se izvozi u Evropsku Uniju. U izvozu, kod nas su zastupljeni takozvani redovni a ne slozeni poslovi u kojima bi mogli da obnovimo tehnologiju. S druge strane privrednici se zale da su uslovi pod kojima dobijaju kredite od domacih banaka jos nepovoljniji od starih. Ukoliko bi dosle obimnije strane investicije privrednici prognoziraju rast proizvodnje od 13,6 odsto u odnosu na proslu godinu. Ako bi se ostvarila ova krajnje optimisticka predvidjanja mi bi smo se za samo sest godina vratili na nivo proizvodnje koji je postojao 1991 godine. I ovako optimisticna prognoza privrednika obicnim gradjanima koji jedva spajaju kraj sa krajem je potpuno deprimirajuca. Serbian News Network - SNN [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
