Savetujem
Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću da se nikada ni po cenu života ne predaju
Tribunalu. Optužnica podignuta na insistiranje ambasadora Montgomerija
Vratiću se posle 14 doživotnih robijaMoj odlazak u Hag neće se nešto naročito odraziti na promenu snaga na političkoj sceni Srbije. SRS ostaje jedna od najjačih političkih partija, u organizacionom i ideološkom pogledu sigurno najjača i nastavlja da deluje na svom političkom programu, izjavio je juče u razgovoru za „Blic“ predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, koji u ponedeljak putuje u Hag. Ostaje li nacionalna opcija, na kojoj potencira SRS, bez vođe i preti li zbog toga cepanje stranke?- Ne ostaje. Ostaje ono što sam u životu uložio u ideologiju te nacionalne opcije. Ta nacionalna opcija bila je i demokratska. Najređe ste u SRS mogli čuti termin vođa ili lider. SRS je iznutra disciplinovana, jedinstvena, predvodiće je ljudi koji već godinama istrajavaju na svojim ideološkim i poltičkim ciljevima. Kod nas je unutar stranke razvijena partijska demokratija, a drugo neću ja upasti u neki dubok bunar, pa da će mi se svaki trag izbrisati. Imaću mogućnost kontakata, i telefonskih i neposrednih, sa strankom, valjda neću imati veće restrikcije nego Milošević. Problem je što se Miloševiću pocepala partija čim je otišao u Hag i što su ga mnogi izdali. U SRS niko ozbiljan neće izdati. U to sam ubeđen. Hoće li biti pokušaja sa strane da se pocepa SRS?- Očekujemo to. Podmetaće režim, strane obaveštajne službe, izdajnički mediji. Pokušaće da unose neku neslogu u SRS, da plasiraju intrige, kao što su i ranije radili. Ali, na sve to smo spremni i ubeđen sam sve ćemo to na vreme prepoznavati. Koje su glavne instrukcije Tomislavu Nikoliću?- On će raditi po Statutu SRS. Nemam ja nikakve instrukcije da mu dajem. Nikolić je jedini kandidat za zamenika predsednika stranke na današnjem Kongresu. Očekujem da će biti izabran ogromnom većinom glasova. Radiće ono što sam ja radio. Konsultovaćemo se s vremena na vreme. Ne mislim ja da se strankom može upravljati sa tolike udaljenosti niti da upravljam strankom iz Haga, ali pretpostavljam da će neki moj savet biti koristan. Kako ocenjujete optužnicu?- Optužnica je veoma neozbiljna, i po mišljenju pravnih stručnjaka koji nemaju nikakvih simpatija prema SRS, krajnje neutemeljena. Tu se razni kritičari slažu da je to do sada najneozbiljnija optužnica. Ne bojim se ja te optužnice i mislim da ću je uspešno savladati. Hoće li neko putovati s vama?- Ne, sad niko neće ići, nema potrebe. Mesec dana ću biti izolovan, takva su pravila. Što bi neko išao sa mnom do aerodroma i šta će onda, da lunja po Hagu? Nema stranka novca za razbacivanje, jer mene će odmah na areodromu pokupiti i odvesti u zatvor. Na surčinskom aerodromu će biti moji najbliži saradnici, a spektakularni ispraćaj je sutra na beogradskom Trgu slobode. Ko su svedoci odbrane?- Besmisleno je da sada govorim o tome. To tek spremam. Koliko Tužilaštvo bude imalo svedoka, toliko ću ja imati svedoka odbrane. Moji svedoci biće daleko ubedljiviji od tužiočevih. Koga očekujete kao svedoka optužbe?- Verovatno će tu biti neki lideri dosmanlija, ali ne znam o čemu bi oni mogli da svedoče, osim o tome da me mrze. Mogu da svedoče i Đinđić i Koštunica i Svilanović i Mihajlović i Čanak. Svi oni se mogu tamo pojaviti. Najavili ste da ćete u Hagu svedočiti protiv Đinđića.- Ja se neprekidno nudim Hagu da svedočim protiv njega. Da li će Đinđić biti optužen ili ne, to ne zavisi od mene, ali reći ću sve što znam o njegovim mafijaškim vezama i aktivnostima. Pogotovo ću ukazati na njegovu spregu s ratnim zločincem iz RS Ljubišom Savićem Mauzerom, tadašnjim predsednikom DS u RS. Prozivali ste i druge lidere DOS.- Optužiću i Nebojšu Čovića za ratni zločin koji je počinio u Baranji. Čović je u Belom Manastiru ukrao fabriku čepova. U tome mu je pomogao tadašnji pukovnik, a sadašnji general Ninoslav Krstić. Mafijaška veza između Čovića i Krstića traje od baranjskih operacija. Ne bih me iznenadilo da u Hag dođe i Dušan Mihajlović, jer grdne je zločine počinio. Da li ćete svedočiti u odbrani Miloševića?- Hoću, ako me Milošević pozove. Najavili ste da ćete u Hagu čitati i pisati. Koja ćete dela poneti sa sobom?- Sad nosim knige o raspadu Jugoslavije i knige koje su objavljene o Haškom tužilaštvu. Nosim mnogo dokumenata kojima se reguliše rad Tužilaštva, pošto prvih godinu dana neću imati vremena za bilo šta drugo osim za proučavanje procedure pred Haškim tužilaštvom. Proučavaću sve prethodne presude, izvlačiti iskustva, jer se svi procesi u Hagu vode po nekom novom pravnom sistemu, nije to ni kontinentalni ni aglosaksonski, to je neki neverovatan hibrid. Nosite li nešto od muzike u Hag?- Ne. Koliko znam tamo ne mogu da imam ni televizor, ni radio aparat, ni kasetofon, osim ako ne iznajmim od zatvorske uprave. Međutim, nemam ja dovoljno para da tamo iznajmljujem televizore i ostala sredstva zabave. Kad bih nosio nešto, sigurno ne bih nosio „Riblju čorbu“ i Boru Đorđevića, jer ta vrsta muzike se meni ne sviđa. Ne volim muziku kroz koju čovek leči svoje sopstvene komplekse, kao što je to slučaj sa Borom Đorđevićem. Poneo bih dela iz prave umetničke muzike, bilo da je reč o ozbiljnoj, narodnoj ili zabavnoj muzici. Imam istančan umetnički kriterijum kada je muzika u pitanju. Hoćete li tražiti da vam šalju novine iz Srbije?- Obećali su mi iz „Frankfurtskih vesti“ da će mi redovno slati novine, da su me pretplatili. Ako me još neko pretplati na svoju ruku, biću mu zahvalan, ali neću to da tražim od svoje porodice ili svojih prijatelja. Ako mi neko bude slao novine, rado ću ih čitati. Nosite li sportsku opremu?- Verovatno ću imati priliku da se pomalo bavim nekim sportskim aktivnostima, gimnastikom sigurno, ali mi za to nije potrebna klasična sportska oprema. Ne idem ja tamo na atletske vežbe. Malo gimnastike je uvek dobro došlo u zatvoru, a za to malo mi ne treba posebna oprema. Suviše sam mator da bih sada učestvovao u nekim kolektivnim sportovima, jer tu može da se slomi noga, mada ne verujem da je Đinđić zaista povredio nogu na fudbalu. Mislim da je samo našao izgovor da ne bude prisutan kada se ovde budu gadne stvari dešavale. Gimnastikom ću se sigurno baviti. Očekujete li da se vidite sa Slobodanom Miloševićem?- Ne znam, lično ne verujem da ćemo biti smešteni u isti zatvorski blok. Nisam se interesovao s kim ću biti, jer da me to posebno interesovalo - saznao bih, kao što sam saznao i za optužnicu. Hoćete li komunicirati sa albanskim i hrvatskim optuženicima, i eventualno ih podsetiti na srpske zapadne granice?- To zavisi od toga kakav je ko čovek, jer u zatvoru ne nastavljate stare političke svađe, prepirke, sukobe, ratove. Imam iskustva iz zeničkog zatvora gde sam se družio i sa muslimamsikm fundamentalistima i sa hrvatskim nacionalistima, čak i sa onima koji su za terorizam bili optuženi. U zatvoru treba da upoznate sve, ako je neko normalan čovek, onda možete da razgovarate s njim, a ako je neko psihopata, onda ga ignorišete. Što se tiče srpskih zapadnih granica, valjda oni iz Hrvatske to sve znaju. Ako bude trebalo da im to rastumačim, rastumačiću im vrlo rado i detaljno. Šta god ih bude interesovalo iz istorije hrvatskog naroda, spreman sam da im rastumačim, ali ne verujem da će im se to dopasti. Ni prema albanskim optuženicima nemam nikakvih predrasuda, jer i tu imam iskustva iz gnjilanskog zatvora, gde smo moji saradnici i ja robijali. Pošto odlazite dobrovoljno u Hag, imate li neki savet za Radovana Karadžića i Ratka Mladića?- Da se nikada ni po cenu života ne predaju. I da istraju. Ušli su u legendu zahvaljujući tome što ovi ne mogu da ih uhvate i treba da istraju na tome. Zašto onda vi odlazite?- Zato što u ono vreme koje mi se stavlja na teret nisam obavljao nikakvu državnu funkciju i što bilo kakva moja presuda ne može dovesti u pitanje državni i nacionalni interes. Karadžić je bio na čelu RS, Mladić je bio glavni komandant Vojske RS i, ako bi njih osudili, to bi imalo stravične posledice za RS, kao što bi eventualna presuda Miloševiću imala neverovatno teške posledice po Srbiju. Skoro ceo vrh bivšeg režima je u Hagu. Postoji li mogućnost formiranja vlade u egzilu?- Ne. Odmah u startu insistiraću u prigovoru na optužnicu da ne mogu biti pripadnik nikakve organizacije, nikakvog udruženja, ni sa kim od optuženih. Ni sa onima koji su već tamo, ni sa ovima čiji se dolazak očekuje. Koncept „velike Srbije“ je moj lični koncept i ne dam ga nikome. Zapadne srpske granice na liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica je moj politički projekat i ničiji više. Nedam ga ni Miloševiću, ni Karadžiću, ni Mladiću, ni Martiću, ni Ojdaniću, ni Šainoviću, niti bilo kome. Rekli ste da nećete tražiti garancije za odbranu sa slobode od ove vlade Srbije. Hoćete li se predomisliti ukoliko krajem 2004. godine dođe do promene Vlade?- Malo je rano da razmišljam o kraju 2004. godini, tek je početak 2003. godine. Od dosmanlijskog režima, bilo na republičkom ili na saveznom nivou, apsolutno mi ne pada na pamet da tražim bilo kakve garancije, a kada bi oni slučajno protiv moje volje izdali garancije, ja bih ih s gnušanjem i prezirom odbacio. Pošto nema garancije, nema te mogućnosti da se branim sa slobode. Nema za mene ko da garantuje. Mogu li Šešelj i Milošević nekom zajedničkom porukom iz Haga da ujedine snage bivšeg režima za sledeće izbore? - Ne možemo da pišemo zajedničko pismo ako ne budemo u istom bloku u zatvoru, već sam rekao da ne verujem da ćemo biti. Što se tiče našeg kandidata za predsednika Srbije, o tome će odlučiti Centralna otadžbinska uprava SRS, a ne ja iz Haga. Biće kako oni odluče, a ja ću podržati tog kandidata i ako mi se ukaže oprilika pozvati narod da glasa za tog kandidata. Pretpostavljam da će to biti Tomislav Nikolić. U javnosti ipak postoji dilema zašto baš u ovom trenutku odlazite u Hag.- Nisam ja odabrao ovaj trenutak, odabrao ga je Haški tribunal na golemo insistiranje Đinđića, Svilanovića, Čovića, ostalih dosmanilija, i naravno na insistiranje američkog ambasadora Vilijema Montgomerija, koji je guverner okupacione uprave Srbije. Jer, ja sam njima nepodnošljiv. Čim sam čuo da su podigli optužnicu odmah sam isplanirao moje obaveze kako bih mirno mogao da putujem u Hag. Imao sam dovoljno dana na raspolaganju, danas je kongres stranke, sutra je spektakluarni miting ispraćaja. Brinete li za porodicu?- Moja porodica živi veoma skromno. Malih je prohteva i mislim da će se snaći u svim ovim okolnostima. Ali, što se tiče SRS, očekujem da se pojave ljudi koji imaju određene mogućnosti da finansijski pomognu stranku, jer je u veoma teškoj finansijskoj situaciji. Najavili ste nakon vašeg odlaska u Hag seriju ubistava u Srbiji, pre svih Legije i Frenkija. Očekujete li da oni uzvrate?- Ne volim da nagađam u politici. Samo sam najavio šta je na delu, kako će se stvari kretati i u kom pravcu. Očigledno sad kreću te aktivnosti. Prvi je rok bio 31. mart, a onda su ga Amerikanvci produžili na 15. jun. Šta će se sve zbivati ostaje da vidimo. Kakvu Srbiju očekujete kada se vratite?- Nažalost, nisam optimista što se tiče sadašnje situacije i njenog ishoda. U Srbiji je sve gore i gore i sve teže i teže se živi. Šta biste poručili građanima Srbije pre odlaska u Hag?- Da izdrže ova teška vremena. Da što pre obore dosmanlijsku vlast, uspostave slobodu i demokratiju i vrate ponos i obraz Srbiji. Kada se vraćate iz Haga?- Kad mi istekne 14 doživotnih robija. Po svakoj tački optužnice mogu da mi izreknu doživotnu robiju. Da sam na njihovom mestu, ispod te kazne ne bih nijednu drugu kaznu izricao ovakvom jednom političkom protivniku kao što sam ja. Da li to znači da vas ne bi iznenadila ni doživotna kazna?- Videćemo. Ja sam ubeđen da ću pobediti, a kakva će biti presuda, to me uopšte ne interesuje.
Nenad Čaluković |
Title: Message