Lični stav
Neutaživi Minotaur
U ovoj rubrici Haški sud je svojevremeno prikazan kao kritski Minotaur, koji zahteva blagovremeno i redovno isporučivanje žrtava bez kojih bi se kao ustanova brzo ugasio. Pod vlašću "kooperativnih" Dosmanlija naša zemlja je već isporučila dva šefa države (Slobodana Miloševića i Milana Milutinovića), trećeg (Zorana Lilića) prinudno je uputila kao navodnog svedoka, a u Hagu je zatočen i ratni šef Generalštaba (Dragoljub Ojdanić). A i da ne govorimo o drugim generalima i visokim zvaničnicima koji su bespogovorno isporučivani na prvi mig iz Haga.
Za razliku od naše kvislinške vlade, domoljubiva hrvatska vlada nije rado isporučivala svoje ratnike i heroje. Nevoljno je predala samo dva generala, a kada je zahtevana predaja ratnog načelnika Glavnog stožera (Generalštaba) Janka Bobetka, hrvatska vlada se tome usprotivila, da bi naposletku i "dokazala" da je Bobetko toliko bolestan, naročito posle namernog uskraćivanja lekova uoči kontrolnog lekarskog pregleda, da nije u stanju da izdrži suđenje.
Kada su, pak, posredi optuženi Srbi, i najteža bolest nije razlog za odustajanje od hapšenja i predaje. General Đorđe Đukić je "privremeno" pušten iz zatvora, tek kada je utvrđeno da je na smrt bolestan i da neće dočekati suđenje, da bi 18. maja 1996. u Beogradu i ispustio svoju izmučenu dušu.
General Momir Talić, načelnik Generalštaba Vojske RS, na prevaru je uhapšen u Beču 25. avgusta 1999. kada je bio savršeno zdrav, a nedavno je prebačen u Beograd tek kada je zbog teške bolesti, koju je stekao u Hagu, njegova smrt postala neizbežna.
Slobodanu Miloševiću se s povremnim prekidima sudi, iako postoji veliki rizik da zbog visokog krvnog pritiska (povremeno i 180/220) neće izdržati suđenje, dok ga stražari, zbog velikog premora, bukvalno iznose iz sudnice. A Milan Milutinović je upućen u Hag, uprkos činjenici da mu je zdravlje, posle teške operacije na srcu, ozbiljno ugroženo.
Karli del Ponte ni to, međutim, nije bilo dovoljno, pa je nedavno napustila Beograd besna i razgoropađena zbog toga što naša kvislinška vlada, navodno, nedovoljno sarađuje s Hagom. I kao što je po dolasku Dosmanlija na vlast tražila da se za početak izruči Milošević, sada traži izručenje generala Ratka Mladića, pukovnika Veselina Šljivančanina i kapetana Miroslava Radića. A kada se, ne daj Bože, oni isporuče, onda će tražiti glave i drugih najviših zvaničnika. I tome nikada neće biti kraja, pošto se haškom Minotauru u odgovarajućim vremenskim razmacima moraju isporučivati nove srpske žrtve.
No, i pored ove Del Pontine ljutnje, naša kvislinška vlada i Haški sud očigledno izvrsno sarađuju. Kada je na proteklim neuspelim predsedničkim izborima Vojislav Šešelj dobio isuviše mnogo glasova, neko iz Beograda preporučio je Hagu da baš sada Šešelja treba zaustaviti i ukloniti podizanjem haške optužnice.
Dosmanlije su, za uzvrat, već učinile ogroman ustupak - unele su u Ustavnu povelju član 16, koji glasi: "Ratifikovani međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava imaju primat nad pravom Srbije i Crne Gore i pravom država članica". Iako su pojedini nalozi Haškog suda za hapšenje i izručenje nikako ne mogu podvesti pod ugovore i opšteprihvaćena pravila, kao opšte norme, Florens Artman, haški portparol, već tvrdi da za isporuku novih optuženika Hagu više nema nikakvih pravnih zapreka.
Ostaje još da se Đinđićevi i Svilanovićevi autoriteti za međunarodno pravo, Vojin Dimitrijević i Tibor Varadi, oglase kao i Artmanova, pa da Hagu, poput Šešelja, počne isporuka većeg broja novih optuženika. Jer, haški Minotaur ne sme dugo da čeka, žedan sveže srpske krvi.
