Da li nas u budućnosti očekuje stvaranje jedinstvene države
Albanaca i koji su albanski nacionalni interesi
Ujedinjenje Balkana protiv velike Albanije
Aktivnosti albanskih ekstremista u Makedoniji i na Kosovu, te najave da grupe
terorista pripremaju akcije na jugu Srbije, predstavljaju pripreme Albanaca za
što bolje startne pozicije u regionu, pogotovo po pitanju konačnog statusa
Kosova i Metohije - procena je sagovornika „Blica“ Dušana Janjića iz Foruma za
etničke odnose i Čedomira Antića, saradnika Balkanološkog instituta pri SANU.
U poslednje vreme, priča o nezavisnosti Kosova se stalno podgreva u javnosti
- od deklaracije koju su u američkom Kogresu predložila dvojica kongresmena, do
predloga rezolucije o nezavisnosti koju su albanski poslanici podneli u
Skupštini Kosova. Srpske vlasti insistiraju na sprovođenju Rezolucije 1.244
Ujedinjenih nacija, ali srpski premijer Zoran Đinđić ističe da se Beograd neće
suzdržavati da podrži podelu Kosova i Metohije, ako se uz saradnju Zapada ne
obezbedi rešenje za zaštitu Srba sa Kosova. Kad se uz to dodaju najave Albanske
nacionalne armije (ANA) da će se „boriti protiv pravoslavlja“, kao i nedavno
osveženi zahtevi dela Albanaca sa juga Srbije da se Preševo, Bujanovac i Medveđa
pripoje Kosovu, postavljaju se dva pitanja: da li nas u budućnosti očekuje
stvaranje tzv. velike Albanije i koji su uopšte albanski nacionalni interesi na
Balkanu?
Prvi albanski nacionalni program vezuje se za Prizrensku ligu, albansko
udruženje osnovano u Prizrenu juna 1878. godine. Liga u svom dokumentu zahteva
stvaranje „samostalne Albanije“ od teritorije četiri vilajeta: skadarskog,
janjinskog, bitoljskog i kosovskog. Ovaj poslednji je tada obuhvatao Peć,
Đakovicu, Prizren, Novi Pazar, sadašnju Kosovsku Mitrovicu, Prištinu, Gnjilane,
Preševo i Kumanovo.
Čedomir Antić smatra da je u rešavanju albanskog nacionalnog pitanja
zajednička nit ideja „velike Albanije“, ali on ne veruje da je taj projekat
ostvariv.
- Ta ideja ih čini jedinstvenim, ali ako dođe do njenog ostvarenja, Albanci
će biti na ivici građanskog rata jer su, nauprot uvreženom shvatanju, međusobno
veoma podeljeni. Na Kosovu i Metohiji, čini mi se, postoje političke struje koje
zagovaraju ideju „velike Albanije“, ali uveren sam da to ne žele oni koji
trenutno tamo imaju vlast - kaže Antić.
Dušan Janjić smatra da albanski nacionalni interes ide u pravcu podrške
nezavisnosti Kosova, ali ne i uspostavljanju „velike Albanije“.
- Albanija nije, bar zvanično, zainteresovana za ideju „velike Albanije“, jer
svoju šansu vidi u okviru ulaska zemalja sa ovih prostora u EU - kaže Janjić.
Ramuš Tahiri, član Alijanse za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja, jedne od
najuticajnijih partija na Kosovu, kaže za „Blic“ da je nezavisnost Kosova osnova
programa skoro svih albanskih partija, ali da samo nekoliko manje uticajnih
insistira na ideji „velike Albanije“ koju je, kako tvrdi Tahiri, pregazilo
vreme.
Tahiri, koji je i politički savetnik Nedžata Dacija, predsednika kosovskog
parlamenta, smatra da ne bi bilo dobro menjanje granica na Balkanu i ne veruje
ni u etničku podelu Kosova, jer „to vodi problemima“. Na pitanje kako vidi
pozive iz Srbije da se počne o pregovorima o statusu Kosova, Tahiri ističe da za
to nije vreme, ali da razume „Đinđićevu potrebu da se znaju granice Srbije“.
- Poslednje godine pokazale da Srbija može da živi bez Kosova - zaključio je
Tahiri.
Čedomir Antić ne veruje da će albanskom narodu ikada biti dozvoljeno da
ostvari projekat „velike Albanije“, jer ako bi i uspeli, verovatno bi usledilo
ujedinjenje ostalih balkanskih zemalja protiv Albanaca.
- Posle eventualnog ujedinjenja, Albanaca bi sa imigracijom bilo oko 10
miliona, što bi ih, pored Rumuna, činilo najbrojnijim narodom na Balkanu. U tom
trenutku, Grci, Srbi i Bugari bi se ujedinili protiv njih, što bi izazvalo novu
nestabilnost regiona - ocenjuje Antić.
Gledajući karte „velike Albanije“, koje podrazumevaju pripajanje Kosova, ali
i delova Makedonije, Crne Gore, pa i Grčke, Antić tvrdi da bi prekrajanje
granica izazvalo velike probleme u regionu. U tom slučaju Makedonija i Crna Gora
ne bi postojale u današnjem smislu, jer bi i makedonska prestonica Skoplje, kao
i obe crnogorske, Podgorica i Cetinje, pripale „velikoj Albaniji“.
Osvrnuvši se na stav međunarodne zajednice, Čedomir Antić naglašava da je još
Badenterova komisija odlučila da se posle raspada Sovjetskog Saveza uspostavi
princip prema kojem se i prostor SFRJ raspadao po administrativnim granicama
koje su proglašene državnim i nepovredivim.
- Danas se to međunarodnoj zajednici vraća kao neka vrsta bumeranga. Kada se
došlo do potpunog ostvarenja ovog projekta, postavilo se pitanje prostora kao
što je Kosovo i Metohija. Zemlje kao što je Kosovo ne mogu da žive bez strane
pomoći. Međunarodna zajednica neće nikada dozvoliti da Kosovo postane nezavisno,
jer bi projekat EU i njenog širenja bio ugrožen - smatra Antić i dodaje da EU
zato traži „nekog budućeg sponzora za Kosovo i Metohiju“.
Nikola M. Jovanović
Teško do mira na jugu Srbije
Što se tiče juga Srbije, predstavnici najuticajnijih stranaka koje
okupljaju Albance na tom području tvrde da „veliku Albaniju“ ne zagovara
nijedna institucija, niti Albanija kao država.
- Mi se zalažemo da dobijemo prava kakva imaju ostali narodi Balkana. U
tome mnogo zaostajemo u odnosu na Srbe. Sve dok se srpska vlada ponaša prema
nama kao do sada, ne možemo da vidimo Preševsku dolinu u sastavu Srbije.
Ukoliko se ovaj problem ne reši, teško da ćemo imati mira na ovim prostorima,
ali mi ćemo sve pokušati da naše zahteve ostvarimo mirnim putem - kaže za
„Blic“ Orhan Redžepi, šef odborničke grupe Pokreta za demokratski progres u SO
Preševo.
Šaip Kamberi, šef odborničke grupe Partije za demokratsko delovanje u SO
Bujanovac, smatra da je jedina perspektiva realizovanja albanskih interesa na
Balkanu priključivanje evropskim integracionim tokovima.
S. B. S.
