|
GLAS istražuje |
Kako je vlast propustila da do Olimpijade u Atini završi najveći razvojni projekat Srbije
Koridor i evri zaglavili u Vladi
Grčka i EU daju pare, ali Vlada Srbije još nije podnela prostorni i tehnički plan. Put, pruga, voda i vazdušni saobraćaj - četiri žile krvotoka nove Srbije
Ono što je krvotok za život čoveka, to je Koridor deset, "naša najveća razvojna šansa" za život Srbije. To ponavljaju svi - od stručnjaka do sadašnje i bivše vlasti.
Ova figura ide uz onu Cvijićevu - da smo sagradili kuću nasred druma koji povezuje istok i zapad, pa smo zbog toga preko glave prevalili mnoge ratove i NATO bombardovanje. Godinama, decenijama, vekovima, postavljalo se pitanje: zašto je Srbija, umesto da iskoristi tu prednost, uvek na njoj gubila?
I dok su "bivši" neiskorišćenost puta "koji prolazi kroz našu kuću" svaljivali na "ničim izazvane sankcije", današnja vlast oslanja se na stari, dobro oprobani recept - za sve što ne valja i nije urađeno, i posle više od dve godine, kriv je onaj režim.
- Deonica Koridora 10 kroz Srbiju neće biti završena do početka Olimpijskih igara u Atini 2004-e - priznao je u četvrtak, na konferenciji za novinare, Dragoslav Šumarac, ministar urbanizma i građevine u Vladi Srbije.
Ministru nije postavljeno pitanje šta je DOS, eskpertski tim G17 plus i naša nadležna ministarstva sprečilo da završe Koridor 10 do Olimpijade u Atini, a da to Srbiji padne u krilo s neba.
Istog dana u Atini, ministar inostranih poslova Grčke Andreas Loverdos, zadužen za sprovođenje "Grčkog plana za privrednu rekonstrukciju Balkana" (ESOAV), izjavio je da evropski Koridor deset (K10), koji povezuje Grčku sa zapadnom Evropom, delom preko Srbije, neće biti završen za mnogo godina, a nije izvesno ni da li će nedostajući deo auto-puta na jugu Srbije biti gotov do Letnjih olimpijskih igara, avgusta iduće godine.
Loverdos je tada ponovio da će Grčka isplatiti 150 miliona evra Srbiji za K10, ali je dodao da projekat kasni krivicom Vlade Srbije. Vlada još nije dala građevinsku studiju, iako je na to bila obavezna po međudržavnom sporazumu ESOAV.
- Da je Srbija podnela građevinsku studiju, kako zahteva naš sporazum, Ministarstvo inostranih poslova Grčke bi novcem odgovorilo do kraja prvog polugodišta - izjavio je Loverdos.
Šumarac kaže da je Ministarstvo pripremilo novu strategiju prostornog planiranja u Srbiji, koju je Vlada usvojila 23. januara 2003. i poslala Narodnoj skupštini.
- Novi prostorni plan se mora doneti, pošto postojeći, koji je donela prethodna vlast, Srbiju tretirao kao izolovano ostrvo - izjavio je tada Šumarac.
Milutin Mrkonjić, visoki funkcioner SPS i bivši direktor CIP-a, u kome su se radili svi planovi vezani za K10, demantovao je za "Glas" ministra Šumarca. On je rekao da su prostorni planovi za koridor urađeni još 1996. u skladu s evropskim planovima.
- Sramota je što je ova vlast propustila istorijsku šansu da pred Olimpijadu u Atini uzme 150 miliona evra od Grka i pare od EU za završetak auto puta K10. DOS i G17 plus imali su sve planove i građevinsku studiju, koja je prihvaćena 1996, a koju nisu želeli da iskoriste zato što je rađena kad su socijalisti bili na vlasti. Odgovorno tvrdim da smo im sve planove i građevinsku studiju predali još 5. oktobra 2000, ali da oni do danas nisu znali da ih iskoriste, jer su nesposobni - oštar je Mrkonjić.
Tihomir Obradović, pomoćnik ministra za urbanizam i građevinu,
kaže da se Ministarstvo i danas pridržava prostornog plana za K10 iz 1996. "koji
se radio toliko dugo, da je doživeo i punoletstvo".
- Međutim, trebalo nam
je dve godine da ga korigujemo, jer je bio vremenski prevaziđen i zato što
zemlja, zbog izolacije od okruženja, nije pratio plan mreže evropskih koridora -
tvrdi Obradović.
Za primer, Obradović navodi da je pruga kod Horgoša prema
evropskoj koridornoj mreži promašila pravac za 10 kilometa istočno.
- Ne
verujem da je Grčka, naš prijatelj, okrivila našu Vladu za K10. Realizacija
kasni zbog bivše vlasti, jer smo tek posle njenog pada ušli u evropsku
integraciju - izjavio je Obradović.
On dodaje da K10 nije mogao biti ceo izgrađen do Olimpijade u
Atini, mada su, kaže, planovi bili gotovi pre dve godine.
- To prevazilazi
naše građevinske mogućnosti. Pored toga, da bi se dobio novac od EU za bilo
kakavu izgradnju, morate da im ponudite dobre planove koji podrazumevaju
tehničke detalje tipa: ko će to da plati, kako će se to izvesti, ko će raditi… A
to nije postojalo u starom planu - tvrdi Obradović.
Mrkonjić, pak, podvlači da je Koridor deset naša vekovna tekovina, koju nisu izmislili ni Tito ni Milošević, baš kao ni Đinđić, kao i da razvojni planovi ne poznaju politiku, već samo stručnost. Mrkonjić tvrdi i da je istom trasom nekada ovuda išao rimski put, a u 19. veku na tom koridoru izgrađena je i prva železnička pruga od Beograda do Niša.
- Tokom sankcija, mnoge evropske kompanije bile su zainteresovane za K10, a neke od njih su još tada ulagale u njenu izgradnju. Zato mi je nerazumljivo kako ova vlast, kad nema više sankcija, nije uspela da bespovratno uzme pare od EU za koridor do Olimpijskih igara. Pouzdano znam i tvrdim da im je i te kako stalo da povežu Grčku sa EU. Umesto toga, oni se zadužuju uzimajući kredite za izgradnju auto-puta Subotica-Beograd. Pa, zar su toliko nesposobni da nisu mogli barem da iznude koncesiju koja radi na principu "izgradi-koristi-vrati"? Ovako, oni i na projekte koji su najisplativiji, kao što je ovaj put, demonstriraju svoju nesposobnost i nekompetentnost - tvrdi Mrkonjić.
| |||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||
On kaže da je za vreme njihove vlasti urađen deo Koridora i to
auto put Šid-Beograd, Beograd-Niš, Niš-Pečenjevci, Pečenjevci-Grabovnica.
-
Još 1992. pokrenuli smo i projekat "Brze pruge Srbije", na šta su nam se svi
smejali. Vlast SFRJ nije mnogo ulagala u železnicu, jer su se oni kao gospoda
vozili kolima, a ne vozom, zbog čega je železnica danas u očajnom stanju.
Međutim, to se može ispraviti, pošto pare danas nisu više problem, već
nesposobna vlast - ponovio je Mrkonjić.
Pored železnice, ni vodni saobraćaj na K10 praktično nije ni pipnut, iako su za njih zainteresovane nemačke kompanije. Za Aerodrom u Beogradu, koji je takođe deo K10, kaže se da ima istu važnost kao Frankfurtski aerodrom, a ne treba ni pominjati da smo takav položaj, možda, izgubili još pre deset godina, kad su se strani investitori okrenuli aerodromu u Budimpešti.
Milorad Minić, takođe visoki funkcioner SPS i bivši generalni
direktor ŽTP, pozdravlja početak nastavka izgradnje K10, ali takođe smatra da je
sadašnja vlast sa tim zakasnila.
- Kad smo mi bili na vlasti, imali smo
viziju da zemlju obnovimo po principu Španije, koja se, posle Frankovog pada,
naglo razvila. Cela Evropa je posle diktatorovog odlaska ulagala u izgradnju
saobraćajne infrastrukture u Španiji, jer im je zemlja bila važna za turizam.
Srbija im je važna tranzitna zemlja, i na to smo računali. Posle 5. oktobra
očekivao sam da će DOS krenuti snažno u izgradnju zemlje, jer su pale sankcije,
a EU je mogla nesmetano da ulaže. Neshvatljivo je kako je takva šansa
propuštena, pogotovo sada pred Olimpijadu. Srbija je imala šansu da bespovratno
dobije novac za izgradnju K10, a sada više nisam siguran da će to biti moguće.
Mislim da će EU i dalje ulagati u K10 posle Olimpijade, ali znatno manje, i više
kroz kredite - naglašava Minić.
Na Međunarodnoj konferenciji "Koridor 10 - put razvoja i interakcije", održanoj prošle godine u Beogradu, izneta je procena da će ukupna vrednost investicija u K10 iznositi oko 750 miliona dolara. Deo sredstava bi obezbedio ESOAV, koji predviđa da od 2002. do 2006. sufinansira K10 sa 250 miliona evra, dodatnih 15 miliona je namenjeno Kosovu, za projekte u Makedoniji je 74,7 miliona, u Rumuniji 71,5 milion, u Bugarskoj 54,79 miliona, u Albaniji 49,5 miliona i za projekte u BiH 19 miliona evra.
- Projekat je mnogo iznad mogućnosti Grčke, ali mi ćemo dati prvi "vruć novac" i računamo da ćemo privući i ostale pare, zbog čega se i vode razgovori sa Svetskom bankom - rekao je novinarima u Atini Loverdos.
I dok su svi oko nas i te kako zainteresovani za K10, pa na tome i rade, našoj vlasti je trebalo čitave dve godine da uradi korekciju već postojećeg plana. A to je, čini se, razbesnelo i naše vekovne prijatelje, Grke. Sreća je što nas barem oni nisu napustili. Zasad.
