| Ponedeljak, 24. februar 2003. |
Broj 32078 VEK PRVI |
|
POGLEDI |
Beograd oslonac Kosmeta
I dalje se množe kontroverze oko rešenja kosovskometohijske situacije. I dalje se sve gleda u suženoj optici: pobeda ili poraz. Tako albanska zajednica, u euforiji navodno potpunog pobednika, ne pokazuje spremnost čak ni za razgovore koji bi mogli da i njima olakšaju život, a o brizi za status drugih, naročito Srba, nema ni reči.
Albanci, a i pojedinci iz međunarodne zajednice sve svoje znanje o Kosmetu, ali i o ljudskim pravima, ekonomskim i institucionalnim reformama, smeštaju u okvire odbacivanja ikakve mogućnosti vraćanja "Kosmeta pod direktnu kontrolu Beograda". Pri tom se zagovara jedna jedina opcija: nezavisni Kosmet, a poruke Srbima i Srbiji su odsečne: prihvatite nezavisnost, pa da razgovaramo. Najnoviji dokaz za ovu vrstu bahatosti i isključivosti predstavlja zajednička izjava o Deklaraciji o nezavisnosti.
Ovaj čin pritiska na međunarodnu zajednicu, Srbiju i Srbe u direktnoj je suprotnosti s Rezolucijom SB UN 1244, kao i sa realnošću. U realnosti albanska zajednica i njeno vođstvo demonstriraju potpunu nesposobnost i neodgovornost u obavljanju osnovnih funkcija države u koje spadaju opšta bezbednost, poštovanje ljudskih prava i sloboda, vladavina prava, a ne nasilja i organizovanog kriminala.
Kako legalna baza za nezavisnost Kosmeta ne postoji, a naročito ne bez saglasnosti Beograda, albanske vođe su se dohvatile koncepta srpske "kolonijalizacije". Po njima je, navodno, Kosmet "otuđen od autohtonog stanovništva". A da bi se to uvilo u formu navodnog poštovanja međunarodnih standarda pozivaju se na Rezolucije 1514 i 1541 UN, koje se odnose na status postkolonijalnih oblasti nakon ukidanja kolonijalizma.
Na osnovama ovih dveju rezolucija tokom 60-ih godina, suverenitet je zagarantovan velikom broju afričkih, azijskih, karipskih i okeanskih zemalja. Kolonije su zadobile pravo da: postanu nezavisne države; pristupe komonveltu sa metropolom, ili se potpuno integrišu sa svojom metropolom.
Ali, da li se Kosmet može odrediti kao kolonija? Odgovor je jasan: ne!
Kosovo i Metohija jeste oblast značajne direktne (konkretne) vrednosti za Srbiju. Mineralna bogatstva i povrh svega strateška pozicija provincije njene su očigledne karakteristike. Prirodna vrela i banje, naročito objekti od istorijskog, religijskog i kulturnog značaja imaju potencijal za razvoj turizma, u čemu Srbija globalno zaostaje u odnosu na druge zemlje u tranziciji. Simbolična i istorijska vezanost srpskog naroda za ovaj prostor je neosporiva i može se porediti s vezanošću Francuske za oblast Alzas Lorena.
Politička i diplomatska vrednost Kosmeta je takođe visoka i prepoznatljiva u pitanju njenog statusa, a rešenje je u reformi unutrašnjeg, a ne spoljašnjeg statusa pokrajine.
Kosmet danas jeste obeležen dubokim nepoverenjem, ali i neravnopravnošću. Tako, na primer, u redovima srpske zajednice nema više onih koji su učestvovali u zločinima nad albanskom zajednicom budući da su udaljeni iz političkog i javnog života. Zaista je razumljivo da Albanci ne bi mogli mirno da spavaju pored svojih mučitelja. Ali, zato su Srbi do današnjeg dana prinuđeni da ležu s mišlju da je njihov dželat iza ugla.
Katarza albanske zajednice je, čini se, još suviše daleko. Stoga je nerealno zamišljati multietnički Kosmet kojim će upravljati Albanci čija savest nije čista. Etničko nasilje nad Srbima još nije predmet samokritičnosti albanske javnosti na Kosmetu.
Zato se srpska zajednica, iako brojčano manja, mora izboriti za jednak status unutar kosmetskih institucija. Kosmetski Srbi se danas bore ne samo za individualne slobode i prava već i za kolektivna prava svoje zajednice. Naravno, uz poštovanje prava albanske i svih drugih zajednica, a sve u cilju što efikasnijeg rada centralnih kosmetskih institucija. Postojanje odvojenog entiteta u kojem bi Srbi mogli da nesmetano razvijaju svoje slobode i osiguraju prosperitet najbolja je verzija njihove i kosmetske budućnosti.
Da li takvo uređenje znači podelu pokrajine? Odgovor je opet: ne. Reč je o unutrašnjoj reorganizaciji Kosmeta. Dva entiteta bi se zajednički ulivala u jedinstvenu kosovskometohijsku upravu, sačinjenu od predstavnika obe zajednice. Takav celovit Kosmet bi i dalje trebalo da bude pod suverenitetom Beograda. Srpska zajednica je u ovome jedinstvena: veze sa Beogradom su jedina garancija multietničnosti pokrajine, ali i opstanka srpske zajednice.
Albanska zajednica za sada vođena nerealnim strahom od novog, demokratskog Beograda i dalje insistira na samostalnosti, ne hajući što su perspektive takvog Kosmeta kriminal, ekonomska zavisnost i neefikasnost lokalne privrede. Nezavisni Kosmet bi danas bio samo još jedna kvazidržava na grbači međunarodne zajednice koja bi se morala održavati investicijama i donacijama. Evropski integracioni procesi bi i dalje pokrajinu zaobilazili u širokom luku. Nezavisnost bi unazadila integracione procese na Balkanu jer bi i dalje hranilo fobiju kosmetskih Albanaca prema Beogradu i time ih udaljilo od prirodnog ekonomskog oslonca.
Stvaranje posebnih entiteta dveju najbrojnijih kosmetskih zajednica daje najviše pozitivnih rezultata svima. Srbi će očuvati svoje prisustvo na Kosmetu i zadržati suverenitet nad svojom teritorijom, dok će se Albanci moći pohvaliti legalnom samoupravom. Eventualno nezadovoljstvo nepotpunim suverenitetom zamenili bi integracijom u Evropu, koja svakako podrazumeva i regionalnu saradnju, odnosno saradnju kosmetskih Albanaca i sa susednom Albanijom, kao njihovom matičnom državom. Balkan je danas spreman za jedno optimalno a ne apsolutno rešenje.
Verujem da će vremenom albanska zajednica uvideti ove prednosti, kao i svu štetnost isključivog i jednostranog pristupa, a međunarodna zajednica bi morala da ih ohrabri u tom smeru.
[*] Član Srpskog nacionalnog veća i Koalicije "Povratak"
