[www.ANTIC.org] =?iso-8859-2?Q?KO_=A9TITI_1.746_GRA=D0ANA_SRBIJE_KOJE_JE_HRVATSKA_OPTU=AE?==?iso-8859-2?Q?ILA_ZA_RATNE_ZLO=C8INE?=

[Miroslav Antic]

Title: Message

”DNEVNIK” ISTRAŽUJE:

KO ŠTITI 1.746 GRAĐANA SRBIJE KOJE JE HRVATSKA OPTUŽILA ZA RATNE ZLOČINE

Sam svoj branilac

Vlasti u Zagrebu prosledile Interpolu 395 poternica za hapšenje. - Državnih fondova za finansiranje odbrane uhapšenih nema, pa novac skupljaju porodica i prijatelji, kaže Savo Štrbac iz „Veritasa”. - Novosadski advokat Nemanja Aleksić ocenjuje da Vlada Srbije i njeno Ministarstvo pravde neće predavati svoje građane i oficire vojske

Županijsko državno tužilaštvo u Vukovaru podiglo je optužnicu protiv osam nekadašnjih oficira iz vrha bivše JNA: Veljka Kadijevića, Blagoja Adžića, Zvonka Jurjevića, Božidara Stevanovića, Živote Panića, Mila Mrkšića, Veselina Šljivančanina i Miroslava Radića, bivšeg predsednika bivše Republike Srpske Krajine Gorana Hadžića i lidera Srpske radikalne strane Vojislava Šešelja, za koga se kaže da je bio i vođa paravojne jedinice „Beli orlovi”. Oni se terete za zločine počinjene u Vukovaru od avgusta 1991. do 18. novembra 1991. godine, za dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava - ratne zločine nad civilnim stanovništvom, ranjenicima i bolesnicima, ratnim zarobljenicima kao i za uništavanje kulturnih i istorijskih spomenika.
Županijskom sudu u Vukovaru trebalo je 11 godina da istraži zločine i podigne optužnicu protiv onih koje smatra najkrivljim za tragične događaje iz druge polovine 1991. godine. Sa tog spiska izostali su predsednik Skupštine opštine Vukovar 1991. Slavko Dokmanović i komandant Srpske dobrovoljačke garde Željko Ražnatović Arkan, samo zbog toga što više nisu živi.
Županijski državni tužilac u Vukovaru Božidar Piljić izjavio je ovim povodom da se „u vreme sastavljanja ove optužnice, među optuženima nalazilo čak 198 ljudi. Istragom je, međutim, utvrđeno da je većina osoba s tog popisa počinila krivična dela oružane pobune protiv Hrvatske, pa su prema Zakonu o oprostu amnestirani od daljeg krivičnog progona”. Piljić je najavio da će za desetoricom optuženih, kojima će se suditi u odsustvu, Županijsko državno tužilaštvo raspisati međunarodnu poternicu, a od SRJ će tražiti i njihovo izručenje.

Presudna reč ministra Da li će naša država hapsiti naše građane po nalogu Interpola, ostaje da se vidi. - Naš zakon kaže da kada od Interpola stigne zahtev za ekstradiciju, koji dolazi posle pravosnažne presude hrvatskog suda, zahtev najpre rešava Veće Okružnog suda. Ukoliko se udovolji zahtevu, optuženi i njegov advokat imaju pravo žalbe Vrhovnom sudu. Ali, krajnja odluka pripada ministru pravde Republike Srbije i on, prema zakonu, ima diskreciono pravo da odbije ekstradicioni zahtev za izručenje naših građana - objašnjava Nemanja Aleksić.

Predsednik nevladine organizacije „Veritas” Savo Štrbac u izjavi za „Dnevnik” kaže da se u Hrvatskoj vodi sudski postupak za ratni zločin protiv 4.530 ljudi. Od toga su samo 35 Hrvati, a ostali su srpski civili i pripadnici bivše JNA. Prema podacima „Veritasa” 1.746 ljudi je optuženo, 727 je osuđeno, oslobođeno je 89, dok su 2.933 predmeta u istrazi. Prema evidenciji ove nevladine organizacije koja se bavi prikupljanjem dokumentacije o zločinima u proteklim ratovima, samo od marta 2001. godine Hrvatska je preko Interpola objavila 395 poternica. To ne mora da znači i konačnu brojku. Ima i onih koji smatraju da Hrvatska preko Interpola traži svih do sada 1.746 građana Srbije optuženih za ratne zločine. U međuvremenu, prema saznanjima „Veritasa”, u inostranstvu je uhapšeno 12 ljudi s poternica i predato Hrvatskoj. Dosad nije bilo hapšenja u Jugoslaviji, ali pošto se naša zemlja septembra 2001. vratila u Interpol, otvoreno je pitanje šta će se desiti ako to hapšenje krene.
- Nažalost, državnih fondova za finansiranje odbrane uhapšenih nema - objašnjava Štrbac. - Za one koji su uhapšeni i izručeni Hrvatskoj, porodica i prijatelji skupljaju novac za odbranu. Optužene i uhapšene mogu da zastupaju samo članovi Advokatske komore Hrvatske, a to zahteva isključivo devize.
Savo Štrbac kaže da ga nije iznenadilo podizanje optužnice protiv osmorice oficira iz vrha bivše JNA, kao i Šešelja i Hadžića.
- Znali smo odranije da se protiv njih priprema optužnica i oni su u grupi od 4.530 osumnjičenih za ratni zločin - veli Štrbac. - Međutim, podizanjem ove optužnice Hrvatska ponovo svesno i namerno krši sva svoja ranija obećanja međunarodnoj zajednici da neće više nikome suditi u odsustvu. Novim optužnicama vlasti u Zagrebu, u stvari, nastavljaju etničko čišćenje. Ne zanima njih toliko da uhapse osumnjičene, već im je krajnji cilj da Srbi budu što dalje od hrvatskih granica.

ŽIVOTA PANIĆ: To je problem tog seoskog suda Do onih protiv kojih je Županijsko državno tužilaštvo u Vukovaru podiglo optužnice uglavnom je teško doći. Uspeli smo, ipak, da stupimo u kontakt s nekadašnjim načelnikom Generalštaba JNA danas general-pukovnikom u penziji, Životom Panićem. - To je njihov problem. Nema ja šta tu da komentarišem, to je seoski sud - kratko je odgovorio Panić.

Advokat iz Novog Sada Nemanja Aleksić u izjavi za „Dnevnik” ocenjuje da hrvatsko pravosuđe nastavlja da radi u „najboljem maniru novouspostavljenog Tuđmanovog pravosuđa”. On je podsetio na desetine i stotine suđenja u odsustvu i kada su ljudi bez ikakve pravne zaštite osuđeni a zatim su za njima raspisane poternice preko Interpola. Većina nije ni znala da je na međunarodnoj poternici, a mnogi nisu ni učestvovali u događajima za koje su osuđeni.
Aleksić kaže da svi okrivljeni za odbranu mogu da angažuju isključivo hrvatske advokate. Ostala pomoć je neizvesna, a pogotovo državna.
- Kada pričamo o državi, moramo biti veoma precizni i znati o kojoj državi pričamo: o državnoj zajednici Srbija i Crna Gora ili o Republici Srbiji - kaže Aleksić. - Ako govorimo o državnoj zajednici Srbije i Crne Gore, s obzirom na iskustvo, o njenom ponašanju, kada su u pitanju naši građani, nemam komentar. Što se Republike Srbije tiče, njeno Ministarstvo pravde činilo je i činiće još mnogo na zaštiti svojih građana. Verujem da će država Srbija, njena Vlada i Ministarstvo pravde učiniti sve da ti ljudi dobiju pravnu pomoć. Ne verujem da će Vlada Republike Srbije predavati svoje građane i oficire svoje vojske.

Nebriga saveznih organa Nebrigu saveznih organa o ljudima koji su uhapšeni po nalogu koji je Hrvatska prosledila Interpolu novosadski advokat Nemanja Aleksić ilustruje na slučaju pilota VJ majora Emira Šišića, čiji je branilac. On je, kao što je „Dnevnik” više puta do sada pisao, uhapšen prilikom ulaska u Mađarsku 9. maja 2001. godine po nalogu koji je Hrvatska prosledila Interpolu. Šišić je, u odsustvu, osuđen na 20 godina zatvora, a pošto je bio nedostupan hrvatskom pravosuđu, za njim je raspisana poternica. Šišić je godinu dana bio u mađarskom zatvoru, a sredinom juna prošle godine je prebačen u zatvor u Italiji. - Savezna vlada je, na moje insistiranje, za odbranu majora Šišića još 7. novembra 2002. izdvojila 260.000 evra. To su zaista velike pare, ali do sada nije prebačen nijedan dinar. Ekipi jugoslovenskih branilaca za gotovo dve godine angažovanja na ovom predmetu nije uplaćen ni dinar. Toliko što se tiče efikasnosti savezne države - rezignirano konstatuje Aleksić.

M. Bozokin

PREDSEDNICA VRHOVNOG SUDA SRBIJE LEPOSAVA KARAMARKOVIĆ
Pravosuđe u raljama nesigurnosti

Čovek za koga je u javnosti stvoreno uverenje da je pokušao atentat na premijera Đinđiđa, Dejan Milenković Bagzi, zadržan je u pritvoru, ali je i pušten, jer je optužen, zapravo, samo za falsikovanje isprava, a to, po tužilaštvu, nije dovoljan razlog da tamo i ostane, jer je “hranilac porodice”. Pošto je dobio priliku da prvo ide na godišnji odmor a zatim i da boluje “nezahvalni” direktor RTV Dragoljub Milanović je-umesto da ode u zatvor - pobegao. Sve to izaziva bes ministra pravde Batića koji tvrdi da je to osveta bivših “kadrova”, koji su tu zato što u pravosuđu nije sprovedena lustracija. Pravosuđe, opet, smatra da se “izvršna vlast, neprimereno principu podele vlasti, meša u rad pravosuđa” i da čak zakonima, za koje i Ustavni sud Srbije smatra da su neustavni, blokira rad Velikog pravosudnog saveta, a time i promene u pravosuđu. Jesu za lustraciju, ali smatraju da se mora doneti zakon koji bi važio za sve javne službe, a ne da je ministar Batić traži uporno samo za pravosuđe.

SLOBODAN VUKSANOVIĆ Nemoguća objektivna lustracija Predsednik Narodne demokratske stranke Slobodan Vuksanović ocenio je da objektivna i pravilna lustracija u republici nije moguća jer se u DOS nalazi veliki broj ljudi koji su javno ili tajno sarađivali sa Slobodanom Miloševićem. “Nekadašnji omiljeni Miloševićevi opozicionari danas se održavaju na vlasti preko svojih saradnika iz oba krila Socijalističke partije Srbije”,ocenio je Vuksanović. Vuksanović smatra da će lustracija pogoditi nevine, umesto da iz politike “odstrani lažne demokrate i lažne socijaliste”, saopštila je NDS.

Očigledno, sad bi morala “na potezu” da bude Skupština Srbije i nadležni odbori. Za početak, da stavi na dnevni red izmene pravosudnih zakona kojima je osporena ustavnost, kao i da ubrza izmene ili donošenje novih zakona, naročito procesnih, jer se ovako svi pozivaju na zakon. I, verovatno su svi u pravu. Ali ni Bagzi ni Milanović, i ko sve još ne, nisu tamo gde se očekuje da budu - u zatvoru.
Da li Skupština nešto i preduzima pitali smo predsednicu Vrhovnog suda Srbije Leposavu Karamarković, tokom posete novosadskim sudovima. Podsećamo:
Ustavni sud Srbije ocenio je kao neustavne odredbe kojima je letos izmenjen Zakon o sudijama, a koje su pokretači inicijative za ocenu ustavnosti (Vrhovni sud Srbije, više sudova, društava sudija i drugih pravničkih organizacija i pojedinaca) doživeli kao najgrublje zadiranje političke i izvršne vlasti u tek “teško dostignute standarde nezavisnosti pravosuđa”. Izmenama je, na primer, ministru omogućeno da pokreće postupak za razrešenje sudija, kao i da utiče na izbor predsednika suda, kome se uz to zabranjuje da sudi, takođe je skupštinskom odboru za pravosuđe omogućeno da predlaže kandidata za predsednika i sudiju ako u skupštini ne prođe izbor onog koga je predložio Visoki savet pravosuđa, odnosno Veliko personalno veće, i drugo.
- Sada je doneta konačna odluka Ustavnog suda, nakon ranije privremenih mera kojom se njihovo dejstvo neutralizuje, ali ta odluka nije direktno primenjiva- kaže Leposava Karamarković, predsednica Vrhovnog suda Srbije. - Moramo da sačekamo da prvo Odbor za pravosuđe, a zatim i sama Skupština, to potvrde i da se popune pravne praznine koje su njima nastale. Ne znam da li je taj postupak, Skupštini i pokrenut, ali se nadam da će Skupština čim odluke Ustavnog suda budu objavljene u Službenom glasniku odmah reagovati, jer ovako ne možemo da radimo.

DEJAN MIHAJLOV: Odluku o ukidanju pritvora doneli novi kadrovi Šef poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije u Republičkom parlamentu Dejan Mihajlov izjavio je da ne bi trebalo nezavisno sudstvo narušavati političkim pritiscima. Mihajlov je, komentarišući puštanje iz pritvora Dejana Milenkovića, rekao da je tužioce koji su tako odlučili postavila vlast ili ostatak DOS i da oni ne spadaju u grupu starih kadrova. On je rekao da je pitanje lustracije veoma važno i da njemu treba prići na ozbiljan način.

Najkrupnija posledica koju su izazvale ove neustavne odredbe je ta što je potpuno blokiran rad Velikog personalnog veća. Nijedan njegov predlog za razrešenje sudija nije ušao u postupak, kao što nijedan sudija nije mogao da bude razrešen, čak ni ako je stekao uslove i hoće da ide u penziju. Takođe se ne zna ni ko predlaže izbor sudija - ministar pravde ili Veliko personalno veće i da li kandidate za sudije koje skupština neće može da nadomešta Odbor za pravosuđe. U takvim uslovima nesigurnosti i neizvesnosti pravosuđe ne može da radi.
Ipak raduje da su i Ministarstvo pravosuđa, kao i Odbor za pravosuđe, poštovali taj moratorijum, nisu preduzimali nikakve korake za razrešenja ili imenovanja, pa time, osim blokade rada Saveta i Veća, nisu prouzrokovali nikakve druge štetne posledice primenjujući te odredbe koje su proglašene neustavnim, kaže predsednica Vrhovnog suda Srbije Leposava Karamarković.

BOJAN PAJTIĆ: Nije pritisak na sud Predsednik Zakonodavnog odbora Skupštine Srbije Bojan Pajtić rekao je da izjavu ministra pravde Vladana Batića da srpskom pravosuđu potrebna hitna lustracija ne bi trebalo tumačiti kao pritisak na sudstvo. Evidentno je da kaže Pajtić u našem pravosuđu stvari ne funkcionišu.

 

http://www.dnevnik.co.yu/