Kako je predsednik Srpske radikalne stranke smešten u pritvoru
Haškog tribunala
Zabranjen razgovor s Miloševićem
Specijalno za „Blic“
dopisnik FoNeta iz Haga
Piše: Zlatko Čobović
Osim po dve titule - akademskoj (doktor pravnih nauka) i četničkoj (za
vojvodu ga je početkom devedesetih proglasio tada najstariji četnički vojvoda
Momčilo Đujić) - Vojislav Šešelj se u zatvoru UN u Ševeningenu ni po čemu ne
razlikuje od drugih pritvorenika.
Smeštaj, tretman i uslovi života u zatvoru isti su za lidera SRS kao i za još
45 osoba. Prvo pravilo po dolasku u ovaj holandski zatvor u predgrađu Haga,
preimenovan u Pritvorsku jedinicu UN, jeste da optuženi ne sme da bude u
kontaktu sa optuženima ili osobama s kojima mu se optužnica preklapa. Prema tom
principu pritvorenici su podeljeni, odnosno razdvojeni po spratovima i mogu da
se druže i razgovaraju samo u okviru društva sa svog sprata. Ovo pravilo ne
poznaje odvajanje po nacionalnoj pripadnosti. Zasad nije poznato kakvo društvo
ima Šešelj, ali je izvesno da nije na istom spratu sa Slobodanom Miloševićem,
Milanom Martićem i Momčilom Krajišnikom, koji su u njegovoj optužnici navedeni,
pored ostalih, kao „učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu“. Nije,
međutim, isključeno da mu društvo prave optuženi, pripadnici nacionalnosti čije
je proterivanje, prema slovu optužnice, podstrekivao.
Bar prema dosadašnjim saznanjima, nacionalnost nije prepreka druženju u
Ševeningenu. Naprotiv. Pre nešto manje od godinu dana, kada su dvojica istražnih
sudija iz Beograda došli u Ševeningen kako bi saslušali Miloševića, zvaničniku
Tribunala Kristijanu Rodeu bilo je teško shvatljivo da je on za jednog
Miloševićevog „spratnog kolegu“ Muslimana - „naš predsednik“.
Na spratu je i čajna kuhinja koju pritvorenici mogu da koriste, a namirnice
mogu da kupuju u zatvorskoj kantini. Ukoliko nemaju ili ne žele da nose svoju
odeću, na raspolaganju su im zatvorske uniforme koje se sastoje od tamnoplave
dukserice s rajsferšlusom ispod vrata, teget pantalone od teksas platna i crne
mokasine s debljim đonom. U ovakvim odelima pojavila su se dosad u Tribunalu
samo trojica kosovskih Albanaca 20. februara, kada su se izjašnjavali o krivici.
Pritvorenici sami brinu o čistoći svojih stvari.
Šešelj može da koristi TV prijemnik, video-rikorder dobija prema potrebi,
ukoliko mu je potreban da pregleda dokazni materijal, ako takvog materijala ima.
Dozvoljeno je i korišćenje računara, ali samo ako optuženi sam obezbedi
kompjuter i, naravno, bez mogućnosti da pristupi Internetu. Pritvorenici imaju
na raspolaganju telefon na koji ih niko ne može pozivati, ali oni mogu da
koriste dve vrste poziva. Uz pomoć telefonske kartice koja, prema nezvaničnim
informacijama, ima 40 evra kredita, mogu da zovu broj po svom izboru, ali ne
mogu da se javljaju sredstvima javnog informisanja. Svi telefonski razgovori su
strogo kontrolisani. Posredstvom drugog telefona pritvorenici mogu da pozovu
samo takozvane autorizovane brojeve. Reč je o braniocima, advokatima ili
članovima porodica. Pozivi su dozvoljeni najkasnije do 20.30 sati, a posle toga
pritvorenici su obavezni da se povuku u svoje ćelije. Zatvorskim rasporedom
utvrđeno je vreme šetnje za svakog pritvorenika u delu zatvorskog kruga, pri
čemu se vodi računa da se ne susreću, niti kontaktiraju optuženi kod kojih
postoje dodirne tačke u optužnicama. Na raspolaganju im je i dvorana u kojoj
mogu da se bave fizičkim aktivnostima i biblioteka. Redovno mogu da primaju
štampu koju žele (i sami je plaćaju), kao i druge stvari koje prethodno prolaze
kroz rigoroznu kontrolu koja može da potraje i nekoliko dana.
Posete pritvorenicima dozvoljene su u vreme koje je utvrđeno zatvorskim
rasporedom, ali svaka poseta mora da bude unapred najavljena i odobrena, s tim
da u Ševeningen ne može da uđe niko koga zatvorenik kome je poseta namenjena ne
želi da primi, niti da vidi.
