|
Sloga oko ustava, ili izboriPotrebno
rehabilitovanje državnih interesa Srbije i intenzivnija borba protiv
kriminala Vlada Srbije želi da se u
posao izrade novog ustava Republike pođe od zajedničkog koncepta jake,
jedinstvene i efikasne države, umesto da se, prema drugoj koncepciji,
prikupljaju razni predlozi kako Srbija treba da izgleda, pa da se onda
političke stranke i grupacije usaglašavaju oko njih. To nije ništa
dramatično, izjavio je premijer Zoran Đinđić prilikom jučerašnjeg susreta
sa novinarima, dodajući da ova najava predstavlja samo razjašnjenje sada
već pomalo konfuzne situacije vezane za moguće načine pisanja ustava.
– Siguran sam da će većina političkih stranaka, bez obzira
na dnevne izjave i ponekad želju da se regionalni interesi iskoriste kao
adut za neke grupne ili lične ciljeve, shvatiti da samo u jakoj,
jedinstvenoj državi svako može da zadovolji svoje interese, a da u državi
nastaloj zbirom regionalnih interesa niko ne može ostvariti nijedan
interes – rekao je Đinđić, potvrdivši da nema kompromisa oko toga da je
Vojvodina neotuđivi deo Srbije.
Republički premijer je naveo da politički frontovi još
nisu definisani i da još nije utvrđeno da li će ustav biti donet
dvotrećinskom većinom ili referendumom, koji bi bio lakši način. U svakom
slučaju, prema njegovim rečima, ustav bi trebalo da bude usvojen do
jeseni, u propisanom roku, a ako se to ne dogodi, javnost će moći da vidi
ko je "kočio".
Govoreći o Kosovu i Metohiji, premijer je izrazio čvrsto
uverenje da bez promene koncepcije koju međunarodna zajednica sprovodi na
toj teritoriji, nema stabilnosti ni trajnog mira. Ta promena, kako je
objasnio, treba da se ogleda u priznavanju konstitutivnih prava srpskom
narodu i u institucionalizovanju tog priznanja – da vlada Kosova i
Metohije bude neka vrsta saveta ministara dve nacionalne zajednice.
Dvostruka merila
Logičan stav da Srbija ima prava na svoje nacionalne i
državne interese postepeno biva prihvaćen i u međunarodnoj zajednici kao
uobičajen i normalan, rekao je Đinđić. "Mislim da je prošlo vreme
dvostrukih merila i toga da neki imaju pravo na državnu i nacionalnu
politiku, a drugi pravo samo da slede državnu i nacionalnu politiku onih
prvih", ocenio je predsednik republičke vlade.
Komentarišući formiranje Zajednice srpskih opština na
Kosovu i Metohiji, Đinđić je rekao da to nije u neskladu sa Rezolucijom
1244 UN i da je reč o lokalnom organizovanju kompatibilnom sa planom
decentralizacije. Kako je dodao, ako se i dalje budu iskazivale tendencije
ka nezavisnosti ove pokrajine i ako se i dalje ne budu poštovala prava
kosmetskih Srba, niko od njih ne može tražiti da budu žrtve. Zoran Đinđić
je istakao da probleme u Preševskoj dolini ne treba vezivati za dešavanja
na Kosovu i Metohiji, kao i to da su snage bezbednosti Srbije spremne da
očuvaju javni red i mir, odnosno da se obračunaju sa kriminalom i
terorizmom na jugu Srbije.
Napominjući da u događajima 5. oktobra 2000. ni fizički ni
savetodavno nije učestvovao niko iz službi bezbednosti Srbije ili neko od
njihovih bivših pripadnika, kao ni iz stranih službi, Đinđić je naveo da
su sve priče o tome izmišljene i isfabrikovane. Ne postoje ničije zasluge
za to, osim onih koji su učestvovali na izborima i građana koji su izašli
na ulice, naglasio je premijer, dodajući da je problem to što nema čvrstih
dokaza da se neki ljudi, o kojima se priča u javnosti, bave krivičnim
delima.
– Sada smo u perspektivnoj borbi protiv organizovanog
kriminala u kojoj se pojavljuje karika koja nam je uvek nedostajala –
"insajderi". Uz spremnost ljudi koji bi kao zaštićeni svedoci ili bez toga
svedočili kao učesnici određenih krivičnih dela, razjasnili bismo veliki
broj teških krivičnih dela. Za nekoliko dana biće firmirano specijalno
javno tužilaštvo, od kojeg se dosta očekuje – biće to prvi efikasan
instrument primeren problemu – najavio je predsednik vlade Zoran Đinđić i
izjavio da u narednih petnaestak dana očekuje da će se "nešto konkretno
dešavati", o čemu, kako je rekao, govori i izražena nervoza u krugovima
organizovanog kriminala.
Privatizacijom do efikasne privrede
Uprkos svim dnevnim problemima i prioritetima, kao što su
Ustav, Povelja, Hag ili Kosovo, a u čijoj senci je i na jučerašnjoj
konferenciji za novinare ostala ekonomija, republički premijer Zoran
Đinđić je podsetio da glavna obaveza i zadatak ostaju ekonomske reforme,
za šta je Vlada Srbije i dobila mandat.
Kao glavni mehanizam u terapiji za ozdravljenje privrede
premijer je identifikovao privatizaciju. Ona će "omogućiti da preduzeća
dobiju odgovorne vlasnike, koji će biti motivisani da sopstvenim a ne
tuđim novcem odgovaraju za svoju poslovnu politiku i koji neće tražiti da
se gubici pokrivaju subvencijama i plate isplaćuju iz državnih fondova.
Privatizacija se, inače, po oceni srpskog premijera,
sprovodi maksimalnim tempom koji omogućavaju institucionalni okviri, a da
bi privreda pomalo došla na zelene grane neophodno je, kaže, da polovina
preduzeća pređe u privatni sektor. To će, smatra, doneti investicije,
bolji menadžment i zdravija radna mesta. Taj Rubikon, kako očekuje,
trebalo bi da pređemo u avgustu.
Međutim, sadašnje institucije, državna administracija,
privredno zakonodavstvo i sudstvo, nisu na nivou efikasne i uspešne
privatne privrede, zbog čega je, po Đinđiću, uporedo sa privatizacijom
neophodno sprovoditi i reformu javnog sektora.
Nema nagodbi
Odgovarajući na pitanja novinara, republički premijer je
izrekao upozorenje i privredi i budžetskim korisnicima: štrajkačima u
preduzećima da vlada nema nadležnosti za rešavanje, recimo, neisplaćenih
plata od pre pet-šest godina, a javnim službenicima da kompromisa oko
zahteva za povećanje plata neće biti. Jer, kako je rekao, to nije pitanje
ni pritisaka, ni volje, ni dogovora, ni nagodbi, već u krajnjem slučaju
moralno pitanje.
Država je, kaže, već sada previše skupa za našu privredu i
nema prava da kao neko ko prikuplja porez od drugih povećanjem plata
poboljšava poziciju svojih službenika, da bi se pokazala kao dobar
poslodavac. To je, upozorava, nezdravo za privredni razvoj zemlje.
Konfuzija oko poreza
– Budžetske plate nastavnika, lekara, državnih činovnika
jesu niske, sa njima ne može da se pristojno živi, ali su one, u odnosu na
prosečne u privredi, relativno visoke. Mi možemo da govorimo samo o podeli
zarađenog kolača i stoga su zahtevi da se mimo definisanih pozicija u
budžetu povećava udeo države neopravdani jer bi to bilo na štetu nekoga,
ovoga puta privrede – objasnio je Đinđić.
Premijer je, uz priznanje da je prelazak na novi sistem,
posebno kod poreza na imovinu, "izazvao dosta konfuzije", da je to
posledica "nespretnosti službi koje su to radile", najavio promene i
pojednostavljivanje u narednim mesecima.
– Sada ljudi ne znaju šta plaćaju, jer su im u jednom
iznosu nagomilani i stari dugovi, i kamate, i aktuelni dug. Porezi se
moraju plaćati, oni nisu previsoki, ali biće pronađeno rešenje da građani
to ne doživljavaju kao božju kaznu i "strašni sud", da ne bude toliko
neprijatno koliko je postalo u Srbiji – rekao je Đinđić.
B. Baković Pritisci Đinđić je juče potvrdio da je "iz nekih međunarodnih
centara moći bilo pritisaka na njega da ne putuje u Republiku Srpsku", ali
nije želeo da navede koji su to centri.
– Blago rečeno, bilo mi je savetovano da ne idem, budući
da bi portparoli nekih vlada mogli da to ocene kao pokušaj destabilizacije
Bosne i Hercegovine. Ali, ništa se nije desilo. Mi imamo pravo na
specijalne veze sa Republikom Srpskom, prema Dejtonskom sporazumu, što smo
nedovoljno koristili zbog unutrašnjih problema – rekao je Zoran Đinđić.
Možda je bio atentat Premijer Zoran Đinđić sada ne isključuje mogućnost da je
na njega pokušan atentat pre nekoliko dana, ali, kako je rekao, istragu o
tome u potpunosti prepušta nadležnim organima. Ipak, on je izrazio čuđenje
zbog puštanja na slobodu vozača kamiona Dejana Milenkovića Bagzija koji je
naleteo na kolonu vozila u kojoj je bio Đinđić i nezadovoljstvo "pristupom
sudstva teškom problemu kriminala u zemlji".
– Možda sam naivno pomislio da je posle 5. oktobra u
Srbiji nemoguće da se ponovi "scenario Ibarske magistrale", verujući da ih
u "školi" uče i nekim drugim načinima, ali ako je u ovom slučaju zaista
reč o atentatu to može samo da svedoči da je organizovani kriminal
"priteran uza zid" – izjavio je Đinđić.
Prema njegovim rečima, razumljivo je što visok stepen
razumevanja sudova za osumnjičene iritira građane, te da republički
ministar pravde Vladan Batić ima pravo što traži lustraciju u sudstvu,
budući da treba razdvojiti "crne ovce" od poštenih sudija.
Koštunica i reforme Odlazak Vojislava Koštunice sa funkcije saveznog
predsednika neće naštetiti reformama u Srbiji, a da li će im koristiti –
videćemo, izjavio je republički premijer Zoran Đinđić, dodajući da će
reforme "u najmanju ruku biti na istom nivou". Svoju jučerašnju "blagost"
prema najvećem političkom rivalu Đinđić je sam, šaleći se, prokomentarisao
rečima da je "postao finiji zbog svakodnevnih bolova (zbog povređene noge)
koji ga produhovljuju".
Đinđić je ocenio da politička scena u Srbiji nije
"razvrstana" i da se stranke dele na one koje su za i one protiv reformi.
Novi zakoni smanjili korupciju
Donošenjem i početkom primene zakona o budžetskom sistemu
i javnim nabavkama, po oceni premijera Đinđića, presečeni su glavni izvori
sistemske korupcije. To, kako je rekao, još ne znači da ne postoji prostor
za korupcijsko ponašanje, recimo da se neki tenderi nameštaju. Kao što ni
činjenica da smo po stvorenim uslovima za suzbijanje one sistemske
korupcije prvi od 28 tranzicionih zemalja ne znači da ne postoji ona
dnevna korupcija u policiji, zdravstvu, školstvu.
|
Title: Message
