Ministar zaboravio da postoji Ustav
Lustracija se mora individualizovati, mora se sprovesti samo u odnosu na konkretnu ličnost, a ne u odnosu na celu profesiju. Ovo je politička kampanja koja ima kratkoročne političke ciljeve da ubere političke poene za pripadnike izvršne vlasti, da kompromituje sudstvo, da ga okrive za ono za šta nije krivo
Šesti oktobar u pravosuđu, koji od
raspaljivanja nesporazuma u poslednjih godinu dana na relaciji Vlada Srbije -
sudovi, najavljuje ministar pravde Vladan Batić, posle “slučaja Bagzi” koji je
prelio čašu žuči, izgleda da stiže u martu. Zakon o izmenama zakona o sudovima i
sudijama za čije je donošenje i ekspresnu primenu ministar dobio nepodeljenu
podršku vlade, trebalo bi posve široko da lustrira sudije. Međutim, sudije
ovakvu najavu smatraju direktnim udarom na sudsku vlast i nemaju dilemu u vezi
kontramera koje će, u tom slučaju, preduzeti radi odbrane profesije.
Prvi
čovek na braniku Ustava i ustavnog prava Srbije, predsednik Ustavnog suda Srbije
dr Slobodan Vučetić u intervjuu za “Dnevnik” kaže: - Ne znam šta oni misle. Ono
što sam ja razumeo da najavljuju, jeste neustavno. Pre svega ne znam šta Vlada
sprema ili što namerava da pripremi kao predlog za izmene pravosudnih zakona.
Ono što sam shvatio iz jedne izjave gospodina ministra, moglo bi se nazvati
nekom opštom lustracijom koja bi bila sprovedena po novom zakonu na osnovu kojeg
bi prestale sudijske funkcije svim sudijama, da bi bili birani po novim,
drugačijim kriterijumima. To, naravno, po Ustavu nije moguće. Lustracija - da
kao konkretna mera pravne i moralne odgovornosti za nosioce pravosudnih i svih
drugih javnih funkcija u slučaju da su kršili ljudska prava. Za to se, međutim,
zakonom moraju regulisati i kriterijumi i procedura. Lustracija se mora
individualizovati, mora se sprovesti samo u odnosu na konkretnu ličnost, a ne u
odnosu na celu profesiju. Drugo, nemoguće je, sa stanovišta Ustava, predvideti,
doneti bilo kakav zakon, a da ne bude u sukobu sa Ustavom koji bi predviđao
razrešenje svih sudija. To neki novi zakon ne može učiniti zato što Ustav
garantuje stalnost sudijske funkcije.
Da li delite neke ocene da je od ovog najnovijeg garda Vlade
prema sudijama realno već stvorena atmosfera neke “javne lustracije” koja samo
treba da bude i verifikovana?
- Ne. Smisao lustracije je utvrđivanje
konkretne ogovornosti za konkretne povrede ljudskih prava, a nikako ovako nešto.
Ovo je politička kampanja koja ima kratkoročne političke ciljeve da ubere
političke poene za pripadnike izvršne vlasti, da kompromituje sudstvo, da ga
okrive za ono za šta nije krivo. Vidim u tome političke razloge, razloge
neprekrivene političke kampanje, lične ili neke pravničke promocije, a ne vidim
uporište u nekom drugom principu.
Ustavni sud je ukinuo odredbe kojima je, kako je rekla gospođa
Leposava Karamarković, bila napadnuta nezavisnost i samostalnost sudstva a
ministru pravde data neustavno široka ovlašćenja u vezi razrešenja i imenovanja
sudija. Hoće li ta odluka biti sprovedena?
- Mi smo ukinuli
neustavne odredbe i kada budu objavljene za dan-dva, neće više postojati. Vlast
će biti prinuđena da to poštuje i Skupština će, po svoj prilici, biti prinuđena
da donese nove odredbe umesto tih, a kakve će te nove odredbe biti, ne znam.
U odbrani namere da se lustracija u pravosuđu sprovede novim zakonom o
sudovima i sudijama, a ne po najvaljenom zakonu o lustraciji, ističe se da
sudstvo treba da bude nezavisno, ali ne i od zakona i države?
- Nije sporna
fraza - nezavisno sudstvo nije nezavisno od zakona. U Ustavu su utvrđene granice
sudske nezavisnosti, ali i ustavne garancije te nezavisnosti. U tom smislu nema
nikakve sumnje da su sudije kao i drugi nosioci javnih funkcija odgovorni.
Međutim, oni su odgovorni pred Ustavom i zakonom, u okviru ustavom i zakonom
propisanih procedura, a ne bilo čijoj ili bilo kakvoj volji političke, izvršne
ili bilo koje druge vlasti.
S obzirom na rešenost čitave vlade, odlučnost premijera i
ministra pravde, ali i parlamentarnu većinu, šta ako se zakon, ipak,
donese?
- Ako bi bio donet, takav zakon bio bi predmet hitne ocene
od strane Ustavnog suda i siguran sam da bi bio suspendovan. Ali, na kraju
krajeva, ne znam šta će oni predložiti.
Zar ne bi trebalo imati u
vidu da ministar pravde poznaje Ustav, a da je takav model lustracije, ipak,
najavio?
- Ako ministar poznaje Ustav - utoliko gore. Međutim, možda
je u afektu zaboravio da postoji Ustav. Jer, ako znaju Ustav, a izađu sa takvim
zakonskim predlogom, to znači da oni svesno nameravaju da idu u kršenje Ustava.
To će biti veoma opasno i onda od reforme pravosuđa neće biti ništa. Ustavni sud
ima ovlašćenja da takav zakon, s obzirom da bi bio neustavan, stavi van snage, a
posle odluke Ustavnog suda takav propis ne postoji. Izvršna vršna vlast bi se u
tom slučaju našla pred ispitom da li želi da gazi Ustav ili želi da poštuje
principe na kojima počiva svako društvo. To bi opet moglo da vodi uspostavljanju
jedinstva vlasti iz komunističkih vremena pod okriljem izvršne vlasti. Bilo koja
vlast koja bi pokušala da sprovodi zakon koji je ukinut i koji više ne postoji u
pravnom poretku, sprovodila bi ga na postojeći zakon. To bi dovelo do apsurda
koji nije viđen u svetu. Ali, ne verujem da će se to desiti.
Dakle,
sudstvo će definitvno ostati na sadašnjim pozicijama u odnosu na zakonske izmene
kakve se najavljuju?
- Sudstvo će se ovakvim pokušajima odupreti
svim sredstvima koja su zasnovana na Ustavu i zakonima. Istovremeno, sudstvo će
biti i samo, jer raspolaže za to instrumentima i voljom , spremno da se suoči sa
procedurama odgovornosti pojeidnačnih slučajeva svih onih koji su se ogrešili o
zakone.
Jaska Jakovljević
|
Bagzi nije bio optužen za
atentat |
| Kako doživljavate optužbe koje su se u poslednje vreme sa samog
vrha vlasti i raznih drugih strana čule na račun sudija? - Ono što je nedopustivo u ponašanju predstavnika izvršne vlasti, predsednika vlade i ministra pravde jeste da na pojedinačnim primerima, na dva ili tri primera, optužuju za nestručnost, neodgovornost, koruptivnost celo pravosuđe. To je nešto što je vrlo opasno i nedopustivo. Pogotovo što su, kao u poslednjem slučaju puštanja iz pritvora Dejana Milenkovića, te optužbe, prosto, neargumentovane. On je pritvoren zato što je osumnjičen za falsifikovanje saobraćajne isprave, zbog toga je i pušten iz pritvora. Dakle, policija i tužilaštvo, u krivičnoj prijavi, odnosno u zahtevu za sprovođenje istrage, nisu naveli razloge koje političari sada ističu, o pokušaju atentata. O tome, od strane policije i tužilaštva nije bilo ni reči. Sud je postupio prema svojim ovlašćenjima, a političari naknadno terete sud da je učinio ono što nije učinio. |
|
Pravni interegnum s novim ustavom na dugom
štapu |
|
Mi smo sada u interegnumu. Doneta je Ustavna povelja o nekoj zajednici za koju još ne znamo kako će izgledati. Na republičkom nivou smo pred donošenjem novog Ustava, a, istovremeno, sve to poprilično destabilizuje postojeći pravni poredak. Naime, zbog toga što se ukratkom roku očekuje novi ustav, slabi autoritet postojećih propisa. A drugo, mislim da je donošenje novog ustava na dugom štapu. |
