Srbi i svet
Pre nesto vise od dve godine Srbi su jos bili na zestokom udaru tzv.
Medjunarodne zajednice (Ujedinjenih nacija u kojima, zacudo, narod
uopste ne postoji), kao i finansijskih (citaj: politickih) centara
(sve)moci, koji su Srbiju prikovali za stub srama u onom casu (1992)
kada se Srbima pricinilo da ce biti dostojni svojih slavnih predaka
(ratnika).
Davljenje vojnika, pod kupolom tenka "slavne" JNA, u Splitu,
pokazalo se, bilo je tada tek simbolicno ubijanje Srba i Srbije.
Naravno, u tom casu mi nismo bili u stanju da prepoznamo ni bes ni
mrznju ni zavist, niti zaverenicko kolo nase donedavne "brace", a
pogotovo ne pritvorni "strani faktor", ciji su se interesi, odnekud, za
nas neocekivano, poklopili sa zeljama "potlacenih" juznoslovenski
naroda.
Nase neshvatanje realnosti bilo je porazno, tako da nije nikakvo
cudo da smo do pocetka treceg milenijuma izgubili sve bitke, pocev od
bojnog, preko propagandnog, pa do finansijskog polja. Drugacije nije
moglo ni biti, ako se zna na koji nacin je srpski um, u toku nekoliko
decenija komunisticke vladavine, najpre kontrolisano uspavljivan, a
potom filantropski (sirokogrudo) oblikovan. Slika lazne velicine i
neranjivosti, uz "nepostojanju neprijatelja", stvorila je od Srba tako
"velikodusan" narod, koji je, eto, spreman cak i na samovesanje, samo
ako ce takvim cinom usreciti svoje opasno razmazene ukucane.
Zbog svega toga desilo se da oni koji su prvi proglaseni dzelatima,
budu poslednji u politickom organizovanju i odbrani vlastitog zivota.
Srpskom drzavom odavno ne upravljaju Srbi, cak ni u onim slucajevima
kada su ti "vladari" imali srpske roditelje. Tako je bilo stoga sto
svoje vodje nikada nismo birali mi, vec oni krugovi u svetu ciji je
glavni zadatak "da odliju dje je prepunano". Kada dodje do "zamora
materijala", (belo)svetski kontrolori globalne opresije jednostavno
odsrafe dotrajali deo i zamene ga novim, na njihovoj mocno prozdrljivoj
vatri, nanovo iskovanim "ersatzteil-om".
Istorijska aritmija
Petog oktobra 2000. godine ucestvovao sam u demonstracijama koje su
na vlast dovele tadasnju opoziciju i danasnju opozicionu poziciju. Nisam
ni znao da cu biti svedok jedne nedovrsene revolucije, koja ce se
docnije pokazati kao nedonosce, cedo pijanstva i kica, ciji zivot se
nece moci odrzati bez aparata i kontinuirane transfuzije. Kada se stvari
zacnu kilavo, ni zivot koji se radja ne moze biti drugaciji.
Bivsi predsednik, koji je "prvomajski" terevencio dok su srpske
majke sahranjivale svoju decu sa njegovom slikom, sada je u Hagu, na
sudu osnovanom za ono sto je "bivse" u prethodnoj Jugoslaviji. A izgleda
da je bivse samo ono sto je vezano za srpski rod. Sloboda je ukorenjena
ili, ako bas hocemo, iznikla je iz Zore Belog Dana, iz samog imena
Srbinova (o takvoj etimologiji ili etiologiji bice vise reci drugom
prilikom). Na osnovu toga evidentno je da je srpska sloboda danas na
optuzenickoj klupi i, vec unapred, osudjena na robiju. Zanimljivo je to
sto slobodu nije zanimala sloboda izvan Dedinja sve dok je bila na
slobodi. Biti u robijanju slobodan najveca je srpska umetnost.
Pogledajmo sta danas obelezava srpsku stvarnost: kandi secerleme,
biseri, djindje, svila i kadifa, nevidjeni glamur uz obavezni licht =
(light) show. Poceli smo s Kukanjcem i zavrsili sa Poplasenom. Varadi
nam vesto vrda, ali je veliko pitanje da li ce nam ratna odsteta
iz-vrdati, pogotovo kad se zna da sebe same opanjkavamo gde god
stignemo. Nedostaje nam samo Pogrebeljanovic! Izgleda da sve vise licimo
na sizofrenika koji dolazi da se prijavi za ubistvo, koje nije pocinio.
Samo, ovo nije zapeceni "melting pot", u kome ce nam istrazitelj reci:
Hm... dobro, dobro. Slobodan si(nema veze sa Hagom), idi kuci!"
Mazohizam i samokaznjavanje postale su nase najvaznije takmicarske
discipline. U tome smo nepobedivi. Istina, u nekom prikrajku (iako
ubijamo kolektivno u sebi i oko sebe), pojedinacno se odnekud nadamo da
ce nasa glava ipak biti postedjena. Razmisljajuci pohlepnom utrobom
nismo ni primetili da nam najveci deo glave nedostaje.
Busotina uma
Tuzilastvu, zaduzenom za "pravednu" osudu srpskog "genocida", cini
se, i pored Lepog koji je ruzan dozlaboga i engleskog meseca Meja u kome
se srpska krv ledi, nije jasno da li bi krali ili se karali. Seseljijada
srpskih jada nije ni blizu svog kraja. Vojvodi se sudi zbog Vojvodine, u
kojoj ce, sva je prilika, da inkasiraju najvise oni kojima led oko srca
(ili oko Tise) nikada nije bio stran. Ko do canka stigne (ako takvih
uopste bude) blago njemu. Taj ce da peva "I did it my way".
Bus je opasan, Bus je glavni, Bus je slavni ("Volim knjige jer u
njima ima lepih fotografija"). Bus busi, Bus je iz busa. Nama fali
busotina vise nego Busu, pa da se negde provucemo, zavucemo, sakrijemo,
pobegnemo. Irak pa Srbija nekad, a sad opet Irak... Nece valjda. Mi smo
vec toliko izbuseni, nabuseni i ubuseni, da bi nam jos jedno busenje
bilo bas premnogo.
Ipak, mozda sam se previse uplasio. Imamo i mi naseg Eliot Nesu, to
jeste, Vlada Batu (vladinu batinu) koji nece dopustiti da Marko kara,
zapravo ore, carske drumove onako kako mu se prohte. Zar da nas i
troglavi merkaju (merkatoruju) sa naseg bratski udjubrenog Zapada!
Vucino podigni rep, arlaukni na mesec, pa da se i tvoji kumrovacki
vucetici konacno pokrenu iz tazbine. Srbija ce se osloboditi svojih
najcrnjih neprijatelja, narocito Busanovica, kada ozida ustavu, koja ce
biti osnovni zakon ne samo za Srbe i bivse Srbe, vec i za Dunav i Savu.
Uostalom, prodacemo vodu Busu, vec izbusenu, ubunarenu, u plastiku
zapusenu od Bondstila do Alibunara. Naravno, kada ovaj ozedni od iracke
nafte i ugrusaka. Tako cemo valjda umilostiviti longajlendskog Drakulu,
menhetenskog vampira, koji se (videli smo) ne libi ni rodjene,
senzalske, trejdjunionske krvi. Jos kad bi bio mrtav ladan Bin Laden!
S postovanjem,
Dusan Vukotic
mailto:[EMAIL PROTECTED]
Serbian News Network - SNN
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
