http://www.patriotmagazin.com/media/0008.htm
Intervju: Kapetan Dragan
Znam da sam čist
Dok sam sedeo tamo, ja sam shvatio da tužilaštvo upravo želi da tako prezentira tu priču: srpska služba u ulozi Gestapoa i Crvene beretke u ulozi SS trupa. Ja jesam bio svedok optužbe, ali to nisam mogao da dozvolim. Ja sam rekao istinu i to potkrepio brojkama i činjenicama. Zato je sva ta njihova priča ispala smešna
razgovarala: Suzana Rađen-Todorić
"Patriot": Vaše svjedočenje pred Haškim tribunalom u
procesu protiv Slobodana Miloševića izazvalo je brojne nedoumice u javnosti.
Poslije svega ostalo je pitanje čiji ste vi svjedok – optužbe ili
odbrane?
Kapetan Dragan: Vi razgovarate sa čovekom koji je rušio Slobodana
Miloševića. Ja sam 5. oktobra digao oružje na tog čoveka. Podsetiću vas, ja sam
sa ekipom DOS-a 6. oktobra 2000. godine uhapsio Mihalja Kertesa i sledeći korak
trebalo je da bude hapšenje Slobodana Miloševića, i to po svaku cenu, i to bi se
desilo da on nije priznao izbornu pobedu Vojislava Koštunice. Ja, dakle, nikada
nisam bio njegov čovek. Međutim, ne mogu da verujem da je Slobodan Milošević bio
u stanju da kaže nekome da učini ratni zločin. Jednostavno ne verujem da je
moguće izdati naredbu o zločinu sa dovoljno visokog nivoa i spustiti ga na
izvršioca. Mnogo je realnije da se zločin dogodi tako što to neko uradi, a kada
krene da se izveštava komandnom linijom, negde u tom lancu neko to prekine i
zataška. To ima mnogo više logike.
Da bi mogao da se sprovede zločin odozgo
sa vrha, potrebno je da imate Gestapo i SS trupe. Dok sam sedeo tamo, ja sam
shvatio da tužilaštvo upravo želi da tako prezentira tu priču: srpska služba u
ulozi Gestapoa i Crvene beretke u ulozi SS trupa. Ja jesam bio svedok optužbe,
ali to nisam mogao da dozvolim. Ja sam rekao istinu i to potkrepio brojkama i
činjenicama. Zato je sva ta njihova priča ispala smešna.
Ipak, ostalo je pitanje otkuda razlike u vašim iskazima?
To nije tačno. Ja sam sa njima imao prvi kontakt
2001. godine. To je bio jedan neformalan razgovor, od kojeg su oni napravili
svoju interpretaciju koja nije bila vrlo precizna. To, dakle, nije bio razgovor
pod zakletvom i pred svedocima. Više jedan informativni razgovor koji je trebalo
njih da uputi u moja sazanja i na osnovu kojeg oni treba da odluče da li će me u
nekoj narednoj fazi uzeti kao svedoka. Dogovor je bio da ta prva verzija našeg
razgovora neće izlaziti pred sud, nego čisto njih da edukuje.
Inače, tokom te
priče oni su meni rekli da Slobodan Milošević tvrdi da su dobrovoljci bili
razularena banda koja je radila šta je htela, nad kojom niko nije imao kontrolu,
te da niko nije odgovoran za njih. Ja sam rekao da je to laž.
Svaki
dobrovoljac s kojim sam imao kontrolu bio je pod komandom ili vojske ili
policije ili službe. To su ljudi koji su gurnuti u rat za svoju zemlju i niko ne
može da opere ruke od njih. I vidite: kada je na sudu došlo to famozno pitanje
"Ko je kontrolisao dobrovoljce", ja sam im rekao da je svaki dobrovoljac morao
biti pod komandom vojske, policije ili službe Krajine. Pazite, ja sam sve vreme
pričao o Krajini, jer ja zaista samo o tome mogu da govorim. Zamislite tog
glupog tužioca koji je mogao da napravi takve propuste. On je u svojoj glavi
stalno mislio na Srbiju, a ja na Krajinu.
To je bila ta razlika koja je njih
dovela do ludila, jer su oni upravo igrali na tu jednu rečenicu. Oni su
očigledno računali na moj sukob sa Miloševićem, moj sukob sa Šešeljom i na moj
animozitet prema Arkanu. Oni su očigledno mislili da ću ja njega da mrcvarim i
da kažem nešto što nije. Ja stvarno imam podatke o Krajini. O Kosovu i Bosni ja
ne mogu da govorim.
Vi, dakle, tvrdite da nije bilo razlika u iskazima!
Naravno da nije bilo razlike. Ne zaboravite da sam ja
dugo živeo sa Anglosaksoncima. Ja znam šta znači slagati pod zakletvom i strogo
sam vodio računa o tome da svaka moja reč mora biti istinita. Ja sam govorio
istinu. To što tužilaštvu ta istina ne odgovara i to što nisu sposobni da
procene čoveka koji je spreman da laže i onog koji nije, to je njihov problem.
Došao sam, međutim, do zastrašujućeg zaključka da haško tužilaštvo skriva ratne
zločince. Ovo je optužba za koju bi trebalo ili da me streljaju ili da objasne.
Ako lažem, ja bih bio spreman da stanem pred streljački stroj. Ja sam,
jednostavno, ubeđen da oni skrivaju ratne zločince. Ja sam stvarno radio sa
njima verujući da im pomažem da lociramo ratne zločince, jer mene ne bi ništa
više zadovoljilo od činjenice da ja učestvujem i nađem ratnog zločinca, bez
obzira na nacionalnost. Svaki ratni zločinac je ratni zločinac. To je moj stav i
to svi dobro znaju. Šta oni rade? Pred moj ulazak u sudnicu oni mi daju dokument
u kojem se, između ostalog, obavezuju da sve ono što kažem na sudu u procesu
Slobodanu Miloševiću, neće biti iskorišteno protiv mene. To je, znači, dokument
po kojem ja mogu da uđem u sudnicu i kažem "Gospodo, ja sam ubica, silovao sam,
ubijao klao, ali to mi je rekao Milošević", i nakon toga meni daju novac i ja,
kao Babić na primer, odem u Kanadu. To je užas. Ja sam dugo nosio uniformu,
putovao i izučavao fenomen ratnog zločina. Vrlo je jednostavno locirati ratni
zločin i zločinca. Postoje zone odgovornosti, komandiri i komandanti tih zona.
Krenite tim redom i jako brzo ćete ustanoviti ko je počinio ratni zločin. To se
ne može sakriti ako vam je cilj otkrivanje ratnog zločina.
Njima, međutim,
nije cilj da privedu ratnog zločinca sudu. Njima je cilj da neki ratni zločinac
optuži Miloševića. Kažem vam, stekao sam utisak da bi oni meni, da sam došao kod
tužioca i rekao da želim deset miliona dolara da bih svedočio da je sve što sam
radio u Krajini bilo pod direktnom Miloševićevom komandom, za deset minuta
stvorili taj novac. To je moj utisak. Njihov jedini cilj je da optuže Slobodana
Miloševića. Da zaista traže zločinca, oni bi krenuli od žrtve. Ne, oni su
krenuli odozgo i sada naslepo gađaju da vide da li će uspeti naći nekoga ko će
da optuži Miloševića.
Sve ovo što vam govorim odnosi se samo na tužilaštvo,
a ne na Tribunal. Tribunal je najveća sudska institucija na svetu. Iznad njega
je samo Savet bezbednosti UN-a. To je,dakle, deo Ujedinjenih nacija, kojima i mi
pripadamo. Posmatrajući tri dana ispred sebe one sudije, ja sam video ljude sa
ozbiljnim godinama iskustva i sa ozbiljnom edukacijom, ljude koji mogu da
procene kada neko laže. Moram da kažem da sam u početku bio skeptičan, ali da
sam pri odlasku bio mnogo manje skeptičan.
Zašto?
Zato što sudija ni u jednom trenutku nije forsirao jednu ili drugu stranu, nije dozvoljavao prljave radnje ili igre. Mene je zaštitio nekoliko puta, ali i upozorio kada sam prekoračio protokol. Ni u jednom trenutku, dakle, nisam primetio da favorizuje nekoga.
Da li to znači da vi vjerujete u mogućnost pravednog suđenja Slobodanu Miloševiću?
Na osnovu onoga što sam video tamo nemam ni jedan
jedini razlog da ne verujem. Sudije su ozbiljni i tolerantni ljudi. Pazite, to
su moćni ljudi u godinama koje nije lako kupiti. Ja ne verujem da među njima ima
ijedan koji želi da ode u istoriju kao čovek koji je bio deo neke spletke. Na
kraju krajeva iza njih stoje Ujedninjene nacije i ako to nije dovoljan garant za
pravedno suđenje, onda je ceo ovaj svet otišao u propast. Znači, nismo u pitanju
mi, nego Ujedinjene nacije, tako da ja ne vidim zašto mi ne bismo verovali
Sudu.
Rekao sam ja ne verujem optužbi. U pitanju su kriminalci spremni na
sve.
Očekujete li posijle svega neke vrstu sankcija?
Protiv mene nije podignuta optužnica i mislim da to ne mogu da učine. Kada bi to hteli, morali bi nešto stvarno da mi napakuju i mislim da niko na svetu, pa ni Hrvati, protiv kojih sam ratovao, ne bi verovao u tu priču. Ja znam da sam čist. Ja sam pri odlasku u Hag znao da svaka reč koju izgovorim ide u istoriju. To je bila velika odgovornost.
