| 3/10/2003 10:06:01
AM | |
|
Prodaj
stan, pa beži!
Vlastimir POPOVIĆ - Nikola SMILJIĆ 3/9/2003, 7:06:55 PM TUZLA - Prolazimo srpsko selo Ban Brdo, pa se spuštamo kilometrima kroz Požarnicu i nigde, na obroncima, nema stogova sena. Gde su stogovi, tu je život, a nema ih. Ređaju se oštre ivice srušenih kuća. Ukazuje se Tuzla u svoj svojoj dužini, grad sa 100.000 ljudi, nekadašnji ponos privrede BiH. Zvali ga i grad soli i uglja i hemije i energije. Sada se propagira multietničnost, a pre prohujalog rata je i bilo zajedništva najbrojnijih muslimana, zatim Srba, Hrvata i Jugoslovena. Svaki četvrti brak je ovde bio mešovit. Pogled u dalju istoriju doveo bi nas do neke sasvim druge versko-etničke slike, ali se zadržavamo u sadašnjosti. SEĆANJA NA RAT TEČE, kao i ranije, rečica Jala, pa ovdašnji univerzitet nazivaju “Jalski”. Tu je profesor na akademiji za pozorišnu umetnost, beogradski student, glumac Emir Hadžiafizbegović: - Mi, Bošnjaci, moramo da se bavimo politikom i borimo za naš narod - govori Hadžiafizbegović. - Niko nema pravo u sadašnje vreme od nas Bošnjaka da se ne bavi politikom, pa ni mi umetnici. Na kantonalnoj TV Tuzla i sarajevskoj TV, uverili smo se, i dalje se stalno govori o ratu i naznačuju Srbi kao glavni vinovnici stradanja. - Nas stalno bombarduju prošlim vremenima i politikom - kaže Hajrudin Dino Omazić, direktor Dečjeg pozorišta u Tuzli. - Eh, šta bi ljudi dali da mogu da gledaju TV Pink, dosta nam je utučenosti. Narod u Tuzli je uvek bio širok, srdačan, prostodušan, sve je primao raširenih ruku... U Tuzli stariji ljudi još pamte velikog humanistu muftiju Muhamed-efendiju Kurta, koji je, reskirajući život, spasao pravoslavni živalj 1941. godine. Sadašnji muftija tuzlanski Husein ef. Kavazović govori o potrebi vraćanja stanovništva u svoje domove i poručuje da “džamije same po sebi ne zadržavaju ljude”. Misli na muslimane, izbeglice iz Republike Srpske. Za srpski živalj u Tuzli se praktično ne brine niko. Jerej Milan P. Topić sveštenik u Crkvi Uspenja presvete Bogorodice, (izgrađene 1878. godine) govori: - U celoj parohiji ostalo je još samo 600 domaćinstava gde svetim vodicu. Na nedavne izbore izašlo je 1.100 Srba. Veliki je prostor parohije, a malo ljudi. Ovde u Tuzli, u poslednjih nekoliko meseci, samo od Srpske varoši do Senjaka, zatvoreno je 18 domova. Ostali su uglavnom penzioneri. Crkve su oštećene ili uništene u Požarnici, Koračiću, Jasenici i Podgajevu. HRVATSKI KONZUL - ŽELEO bih da se manje priča o ratu, da se mržnja ne podstiče - nastavlja sveštenik Topić. - Svi su u ratu bili stradalnici, a stalno se priča da su samo Srbi bili agresori. U celoj opštini Tuzla procenjuje se, sada živi 150 - 160 hiljada ljudi. Srba je ubedljivo najmanje. Marko Iličić, penzioner, prodaje stan od 70 kvadrata, ali mu nude mizernu cenu. - U Tuzli je 8.000 stanova u kojima su živeli Srbi i sada su uglavnom naseljeni muslimanskim izbeglicama - kaže Iličić. - Srbi ovde više nisu svoj na svome i niko nema nameru da se vraća. Nema perspektive ni za posao ni za život. Prodaj stan, kuću, pa beži. Ja sam sada ovde prezren od svih, tuđin. Hajrudina Omerovića (60) i dalje optužuju što nije za vreme rata uzeo pušku “već je igrao šah sa Srbima”. Srećemo Marka Štefanića (52), hrvatskog konzula u Tuzli. - Imamo i ovde konzulat, brinemo o svom narodu, izdajemo putovnice, javljaju mi se ako nešto ustreba - kaže Štefanić. Srbija, normalno, nema svog konzula u Tuzli. A sveštenik Topić predaje veronauku u katoličkoj gimnaziji “Sveti Franjo”. U ovoj školi, od 400 đaka, desetoro je srpske dece, a ostalo su hrvatska i muslimanska. NJima veronauku predaju hodža i časne sestre. U svim tuzlanskim školama ostalo je svega tri odsto srpske dece. Bilbordi u Tuzli: “U Hag, dobrovoljno ili s pratnjom”. U lokalnim novinama stalno zakupljen prostor sa mladom devojkom ili mladićem sa crvenim povezom preko očiju na kome piše: “To što niste vidjeli RATNE ZLOČINE ne znači da se nisu dogodili!” Na ulicama se govori sa znatno više turskih i arapskih reči nego ranije. Ali, i - hrvatskih, uslovno rečeno. - Ovde su ti Hrvati veći katolici od pape - kaže Omer Arnautović, penzioner. - I na TV sve više govore “tisuća”, “unatoč”, “tijekom”... To ti je valjda bošnjački jezik - srpskohrvatski uz dodatak hrvatskog. Merhaba (zdravo) Tuzlo. Selam alejkum. Možda se vidimo za heftu ili tjedan dana. UTUČENOST
ČOVEKU sa strane ne može da promakne melanholičnost i utučenost velikog broja ljudi. Privreda je daleko od oporavka, mnogo je nezaposlenih, a oni koji rade primaju prosečno oko 450 konvertibilnih maraka, a penzioneri jedva 300. Malo je osmeha na ulicama. Nismo naišli ni na kakvu netrpeljivost. LJudi su uglavnom bili ravnodušni. PRE PRE rata je u opštini Tuzla bilo 45 odsto Muslimana, a ostalo su činili Srbi, oko 16 procenata, ili 36.000 ljudi, a toliko je bilo i Hrvata. Ostatak su bili ljudi koji su se izjašnjavali kao Jugosloveni. SADA SADA u Tuzli ima preko 70 odsto Muslimana, uz ne mnogo smanjen broj Hrvata. Srba ima svega 3.500. Broj Muslimana se znatno povećao zbog izbeglica. Hrvata je nešto manje nego ranije, ali su, kako neko reče, glasniji. | |
| 1/11/2003...Društvo...Svaka ptica u svom jatu | |
Title: Message
![]()
