|
by
Datum: 19. mart 2003. g.
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili greškom ili više ne želite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED] i u rubrici
"subject" napišite "unsubscribe".
AMERICKI IZAZOV NE SAMO IRAKU,
NEGO I CITAVOJ SVETSKOJ ZAJEDNICI
Moskva, 18. marta 2003. godine “Tiranin ce skoro nestati i dan velike slobode je blizu” – obecao je Buss Iraccanima koji, uzgred receno, niposto nisu molili gazdu Bele kuce da im donese slobodu po-americki. Privlaci paznju i strastveni poziv upucen preko televizijskih kanala Iraccanima: “Nemojte da rusite naftne bussotine – izvor bogatstva, koje pripada irackom narodu!” Kada bi Buss bio iole iskren, taj poziv bi izgledao nesto drugacije: “Ni u kom slucaju ne rusite naftne bussotine, jer upravo zbog njih mi i pocinjemo rat, i sutra ce one pripadati nama, a ne vama!”. I tako je Dzordz Buss predocio ultimatum Bagdadu, zatrazivsi od Sadama Huseina i njegovih sinova da u roku od 48 sati napuste svoju zemlju. U svom televizijskom obracanju naciji, koje su prenosile sve americke televizijske kompanije, Buss je izjavio, da su “za rezim Sadama Huseina decenije obmana i surovosti dosle do kraja, i ako Husein i njegovi sinovi ne ispune zahtev ultimatuma, usledice vojni konflikt, koji ce poceti po nasem nahodjenju”. Buss je naglasio, da “Savet bezbednosti OUN nije ispunio svoje obaveze, ali ce SAD ispuniti svoje i razoruzati Irak”. Ova poslednja izjava americkog sefa drzave i izaziva najvecu zabrinutost. Ona svedoci o tome, da Vasington baca izazov ne samo i ne toliko Iraku, koliko citavoj svetskoj zajednici. Radi se o vanredno ozbiljnoj situaciji u medjunarodnim odnosima, kada mehanizam donosenja najznacajnijih, najodgovornijih odluka, a da ne govorimo jos i o njihovoj sustini, stupa u vopijucu protivurecnost sa vazecim normama medjunarodnog prava, fiksiranim u Povelji OUN. Jer putevi resenja irackog problema su jasno oznaceni u rezoluciji 1441 Saveta bezbednosti OUN, koja predvidja detaljnu proveru od strane medjunarodnih inspektora o postojanju u Iraku oruzja za masovno unistavanje, a zatim donosenje odluke Saveta bezbednosti OUN na osnovu podataka koje prezentiraju inspekcije. Zasad nema nikakvih podataka o tome da u Iraku postoji, ili da se razradjuje, oruzje za masovno unistavanje, i sef inspektora Hans Bliks je izvestio Savet bezbednosti da Irak aktivizira saradnju sa njegovom misijom. Upravo ta okolnost, kao i uverenje u mogucnosti resenja irackog problema politicko-diplomatskim sredstvima su i primorali Rusiju, Francusku, Kinu i Nemacku da ostro istupe potiv odavno provocirane od strane Vasingtona vojne akcije, i insistiraju na nastavljanju rada medjunarodnih inspektora u Iraku. Ta dosledna, konstruktivna, odmerena pozicija Moskve, Pariza, Pekinga i Berlina toliko je izbacila iz takta Dzordza Bussa, koji hoce rat, da je u televizijskom obracanju optuzio clanove Saveta bezbednosti maltene za saucesnistvo sa Sadamom Huseinom. “Neki stalni clanovi Saveta bezbednosti (ima se u vidu Rusija, Francuska i Kina – prim. autora) javno su oglasili da ce uloziti veto na svaku rezoluciju koja ce primorati Irak da se razoruza. Te vlade dele nasu ocenu o opasnosti, ali ne i nasu odlucnost da je savladamo”, kazao je Buss. Ovde je sef Bele kuce ocigledno preterao. Kao prvo, niko nije protiv razoruzanja Iraka. Radi se o tome da se Iraku omoguci da se sam razoruza, a ne da se to cini nasilnickim, vojnim putem. Bagdad je poceo da unistava svoje rakete – znaci da je dobrovoljno razoruzanje moguce. Drugo, ocigledno je da ni hipertrofiranu americku ocenu o irackoj opasnosti niko od oponenata SAD u Savetu bezbednosti ne deli. A sto se odlucnosti tice da se krene u vojnu avanturu, koju manifestuju Dzordz Buss i uvek saglasni sa njim britanski premijer Toni Bler, kod clanova Saveta bezbednosti OUN te odlucnosti zaista nema. Zato sto i u Moskvi, i u Parizu, i u Pekingu veoma dobro sagledavaju opasne posledice anglo-americke avanture. U pravu je direktor Jelskog univerziteta za istrazivanje problema OUN Brus M.Raset koji je izjavio, da je administracija SAD krenula u Iraku va-bank (staviti sve na kocku, pa opstati ili propasti) i da je riziku podvrgnuta ne samo buducnost Iraka i Bliskog Istoka, nego i citava struktura medjunarodnih odnosa. Uzgred, prvi udar po toj strukturi, po uspostavljenom nakon Drugog svetskog rata sistemu sveopste bezbednosti, nanesen je 1999. godine, kada je bez sankcija OUN blok NATO na celu sa SAD zapoceo neisprovociranu agresiju protiv mirne Jugoslavije samo radi toga da bi smenio neugodnog za Vasington jugoslovenskog lidera Slobodana Milosevica, koji se sada nalazi pred sudom nelegitimnog Medjunarodnog tribunala u Hagu. To isto Vasington namerava da uradi i u Iraku. U svom televizijskom obracanju on je direktno izjavio da ce ratni zlocinci (citaj Sadam Husein i njegovo okruzenje – prim. autora) biti kaznjeni. “Tiranin ce skoro nestati i dan velike slobode je blizu” – obecao je Buss Iraccanima koji, uzgred receno, nisposto nisu molili gazdu Bele kuce da im donese slobodu po-americki. Privlaci paznju i strastveni poziv upucen preko televizijskih kanala Iraccanima: “Nemojte da rusite naftne bussotine – izvor bogatstva, koje pripada irackom narodu!” Kada bi Buss bio iole iskren, taj poziv bi izgledao nesto drugacije: “Ni u kom slucaju ne rusite naftne bussotine, jer upravo zbog njih mi i pocinjemo rat, i sutra ce one pripadati nama, a ne vama!”. Da, naftni interesi SAD jesu glavni razlog za agresiju SAD na Irak. To danas priznaju prakticno svi. Jer drugih razloga za rat nema. Cak je i bivsi drzavni sekretar SAD Madlen Olbrajt izjavila, da ce udar po Iraku biti prvi u istoriji SAD rat, u koji su one krenule a da ne postoji direktna opasnost po SAD. Naravno, Olbrajtova preuvelicava miroljubivost SAD. Za poslednjih pola veka Sjeidnjene Drzave su zapocele ne jedan rat a da pri tom nije postojala direktna opasnost. Prisetimo se makar Vijetnama i Jugoslavije, iako bismo mogli navesti jos primera. To da Irak nicim ne preti Americi, ocigledno je cak i Olbrajtovoj. Vasington veoma reizikuje. I nije stvar samo u tome sto ce SAD u odgovor na agresiju biti izlozen udarima fanatika-terorista, koji odavno obecavaju da ce ponoviti 11. septembar. Priprema rata protiv Iraka vec sada izaziva protest stotina hiljada ljudi u celom svetu, koji se oglasavaju na demonstracijama i mitinzima. A cim rat pocne i stignu saopstenja o mnogobrojnim zrtvama medju mirnim stanovnistvom Iraka, to ce izazvati takvu iritiranost u muslimanskim zemljama, cije posledice je sada tesko predvideti. Antiiracka histerija, koju su pokrenuli Buss i njegovi savetnici, vec je podelila svet. Rat, narocito ako on lose krene po SAD, nesumnjivo ce izazvati raskol i u samom americkom drustvu. Mi se u to mozemo uveriti na primeru Engleske, gde Blera zestoko kritikuju cak i njegovi saborci iz partije, a niz ministara vec je podnelo ostavke. Svet shvata da ce prvi udar americkih raketa po Iraku biti udar po medjunarodnoj zajednici i fakticki ce oznaciti likvidaciju OUN kao glavnog garanta svetske bezbednosti. Kako da se ovde ne prisetimo 30-ih godina proslog veka i tadasnjeg torpedovanja Lige Nacija. Do cega je to dovelo – svima je dobro znano: na putu agresivnih teznji fasisticke Nemacke zapaljeno je zeleno svetlo. Mozda ga ne bi trebalo paliti opet? ARTEL GEOPOLITIKA je
privatan, nezavisan i nelukrativan web site koji se izdražava od volonterskog
rada nekolicine entuzijasta.
Ukoliko vam se informacije koje ARTEL
GEOPOLITIKA objavljuje dopadaju bili bismo zahvalni da nas
podržite bilo kojom finansijskim doprinosom ili kroz
reklamiranje na našem web site-u. Vaša
pomoć biće upotrebljena za još kvalitetnije selektiranje informacija,
njihovo brže postavljanje na site i, što smatramo možda i
najvažnijim, prevodjenje najkvalitetnijih tekstova i na druge
jezike.
Za dinarske uplate: Rade Drobac- Postanska stedionica-, žiro račun br. 908-20001-18-8888-47712653 Za devizne uplate: Rade Drobac- Nacionalna [tedionica- Devizni ra~un br.: 00-305-0002922.2 |
<<_IMVTemp_Show_ARTELlogo2.gif>>
