KAMPANJA
Autor: Tirnanic
Kako se od doticnog dokumenta ne razdvajam, a buduci da su dani
nacionalne zalosti prosli, vracam sebi slobodu da, za pocetak,
analiziran ponasanje potpredsednika Koraca, koji se u ruznim danima
angazovao kao da mu je pokojni premijer ujak. Zarko Korac je moj
stari drug. Svojevremeno je imao status mog licnog televizijskog
idola, jer se, kao psiholog, redovno pojavljivao u decjim emisijama, gde
je cesto tvrdio da ce nam se osushiti kicma.
To ga je u novoj vladi kvalifikovalo za pitanja medija i brigu o
omladini, koju bi da masovno prevede u homoseksualce. U vreme
nacionalne zalosti rastrcao se na sve strane. Na jednoj televiziji je
bio u osam, na drugoj se pojavio desetak sekundi kasnije. Bilo je tu i
zapazenih novinskih intervjua. Posto pati od nesanice, dodatno
pojacane tragedijom koja ga je zadesila, nije mu bilo tesko da govori i
na
komemoraciji u Vladi Srbije.
Istini na volju, svuda je o obojici govorio sve najbolje. Obojici?!
Ko je bio drugi? Pa, razume se, Djindjic. Njemu je u jednom od govora,
onako kolokvijalno, vise drugarski, namenio ulogu gromobrana, jer je
tom prilikom narator citirao premijera, koji je jednom rekao kako je
najbolje da on bude isturen prema toj mafiji, a da vi za to vreme
nesto uradite. Sta je to uradio Korac, ne secam se. Ali o sebi ima
najlepse
misljenje.
Ovo nas dovodi do pomisli da je on tragicnu smrt premijera, kao i
svoju ulogu oko te stvari shvatio kao iskljucivo predizbornu kampanju.
Namestilo mu se, sto da ne iskoristi. Jer, ovih dana ce se odrzati
izborna skupstina Socijaldemokratije (ili tako nekako), jedne bastardne
partije koja je nastala spajanjem dve druge, medjusobno nimalo
slicne, politicke partije. Kako ova idejna kontradikcija, po sebi
neodrziva,
ne bi odmah krenula u borbu za lidersku poziciju, Socijaldemokratija
se u odnosu na druge partije odnosi kao dvoglava azdaja, sa dva
supredsednika, ciji ce status sijamskih blizanaca biti operativno
resen na prvoj izbornoj skupstini. Mozda bi ova kombinacija - jedno telo
-
dve glave - imala uspeha u nekon cirkusu. U partiji nije "zazivela".
Pa je, tako, Orlic - jedan supredsednik, takodje misteriozna figura nase
politike - odlucio da amputira Koraca, visestrukog neuspelog
predsednika, i sam preuzme partijske politicke stavove. Ali, tu se
pojavio i
treci covek, stanoviti Pavlovic, kod koga se takodje zapaza nagli
rast liderskih ambicija.
Nismo ih se ovih dana nagledali na televiziji. Koraca, bogme jeste.
Vanredno je stanje, nema se druge. Postovanje dobrih obicaja je nesto
sto se olako krsi kada prilike to zahtevaju. Tuga zbog premijerove
tragicne smrti pokazala se, u tom smislu, idealnom. Ovo me podseti
kako je doticni nonsens rezultat nepostojece zakonske regulative.
Jedan americki ustavni admandman je davno propisao da svako onaj ko
mikrofon ili kameru ustupi nekom pretendentu za javnu funkciju u
obavezi je da i svakom drugom kandidatu za tu funkciju obezbedi
adekvatno vreme na istom mediju i u isto vreme kada se na njemu javio
njegov neposredni konkurent. Bilo je komicnih situacija. Ali kada je
1956 godine izbila prva arapsko-jevrejska kriza, a Francuska i
Engleska napale Egipat, predsednik Ajzenhauer se pojavio na
televiziji da naciji objasni svoj stav o tom medjuanrodnom problemi.
Bilo je
to, pak, u vreme americke predizborne kampanje. Iz staba guvernera
Stivensona, Ajzenhaurevog protivkandidata, odmah je zatrazeno da
se i njihovom shefu obezbedi odredjeno televizijsko vreme, kako bi i
on rekao nesto o sueckoj krizi. Administracija i Ajkov izborni stab su
odbili ovaj zahtev pod motivacijom da se Ajzenhauer nije na
televiziji pojavio kao pretendent na drugi predsednicki mandat, vec kao
aktuelni predsednik, od koga se ocekuje da prozbori koju o svim
vaznim stvarima na ovom svetu. Stivensonovi promoteri su odgovorili
kako je ta birokratska floskula formalno tacna, ali je Ajzenhauer,
nastupajuci kao predsednik, posredno reklamirao sebe kao
predsednickog kandidata, cime je, krseci ovaj zakonski amandman, svog
protivnika doveo u neravnopravan polozaj. No, svejedno,
Stivenson nije dobio sansu, Ajzenhauer je pobedio. Stivenson bi i
onako izgubio. Njegova zasluga je u tome sto je sporni zakonski clan
jednokratno suspendovan za izbore 1960 godine, kada su se u izbornoj
trci nasli Nikson i kenedi. Dzek F. je pobedio. No, i danas ima
onih koji u to ne veruju. Jer su, umesto da gledaju televiziju,
slusali su radio.
Zarko se vec pojavio na radiju. Sada prelazi na peglu. Za svaki
slucaj, ne otvarajte ovih dana frizider. Jer vas mozda i odatle vreba
Zarko
Korac. Ako se u medjuvremenu nije ukvario.
Serbian News Network - SNN
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
