[www.ANTIC.org] Trojica sa fantomkama

[Miroslav Antic]

Title: Message

 

 

http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/novi/druga.html

 

19. 3. 2003. Broj 360

 

 

Reporteri Nedeljnog Telegrafa prisustvovali hapsenju u Silerovoj Trojica sa fantomkama Zaustavljanje „golfa“... Izvodjenje iz automobila... Pretresanje bez kape Reporteri NT su se medju prvima, posle vesti o pocetku rusenja kuce Dusana Spasojevica u Silerovoj ulici u Zemunu, zatekli na licu mesta. Citav kraj je od ranih jutarnji sati bio blokiran jakim policijskim snagama, a ulicama su patrolirali pripadnici Zandarmerije pod punom opremom. Oko podneva je iz pravca Ugrinovacke ulice u Silerovu velikom brznim uleteo beli dzip iz kojeg su izasle dve usplahirene devojke. Kako se ispostavilo, upozorile su zandara na trojicu sumnjivih osoba koje su ih pratile u crnom „golfu". Dok je zandar, naoruzan do zuba, bez ikakve gestikulacije slusao uplasene devojke, u Silerovu je stigao i pomenuti „golf", bez registarskih tablica. Vozac je ugledao naoruzanog specijalca i usporio gledajuci unazad. Cinilo se da hoce da pobegne voznjom u rikverc. Na mig zandara, dvojica njegovih kolega uperili su automatske puske na „golf", a iz susedne ulice izasao je veliki kamion i preprecio mu put. Policajci su iz automobila izvukli trojicu ljudi. Na glavama i preko lica imali su „fantomke". Garderoba im je bila neugledna, a sa farmerki im je visio alat koji podseca na opremu za obijanje. Zandari su im najpre strgli kape sa lica, a zatim su ih ubodima pusaka u ledja naterali da rasirenih ruku i nogu stanu pored automobila. Pretresli su ih, pa, i dalje sa puskama na gotovs, legitimisali. Zatim su im naredili da udju u „golf" i parkiraju ga nedaleko od mesta gde su zaustavljeni. Reporteri su na licu mesta pokusali da saznaju o kome se radi, ali bezuspesno. Zandar je, umesto reci, koristio samo blage pokrete oruzjem koji su nedvosmisleno govorili: „Udalji se". Policija zvanicno nije nista saopstila. O. Nikolic, Foto: Boris Subasic Mesto tragedije: Dvoriste Vlade Srbije Dva velika propusta u zastiti premijera Zakazala cetiri kruga obezbedjenja Za razliku od SAD ili Francuske, koje imaju samo po jednu tajnu sluzbu za obezbedjivanje svojih drzavnih funkcionera, Srbija i Crna Gora, danas, zajedno imaju pet sluzbi drzavnih organa i visokih politickih i drzavnih funkcionera. Posto je zastita drzavnih funkcionera kod nas zakonska obaveza, tim poslom u obe clanice Zajednice bave se policija i tajna policija, a peto je vojno obezbedjenje, koje daje specijalna jedinica „kobre". Najmanje dva nivoa - Pravo na drzavnu zastitu danas u Srbiji i Crnoj Gori imaju predsednici republika, predsednici i potpredsednici vlada, predsednici parlamenata, ministri i clanovi vojnog vrha. Zastitu dobijaju i strani drzavnici, kao i sve javne licnosti cija je sigurnost u interesu drzave - objasnjava za NT Dragan Dzamic, ekspert za bezbednost, nekadasnji pripadnik 63. padobranske jedinice i autor knjiga o specijalcima i telohraniteljima.    - Praksa je pokazala da postoje najmanje dva nivoa na kojima funkcionisu specijalne sluzbe za obezbedjivanje funkcionera. Prvi je nivo redovne pripravnosti, kada sluzbe, po redovnom planu, svakodnevno obezbedjuju najosetljivija mesta za napad na drzavnike. A te najosetljivije tacke jesu mesto njihovog boravka (kuce i stan), mesto njihovog rada i marsruta kojom se najcesce krecu od kuce do posla. Drugi je poseban nivo bezbednosti, koji se aktivira u slucajevima kada postoje saznanja o realnim pretnjama i opasnostima po zivot drzavnika ili clanova njegove porodice. Taj stepen nalaze aktiviranje i kontraobavestajnog i antiteroristickog sektora u policiji, drzavnoj bezbednosti ili armiji, radi potpune zastite licnosti kojoj su pretnje upucene. Prvi stepen bezbednosti, na primer, podrazumeva svakodnevno koriscenje licnog pratioca i vozaca, u blindiranom automobilu, dok drugi stepen bezbednosti podrazumeva stvaranje posebnih uslova za boravak i rad funkcionera. Nas sagovornik podseca da je Zoran DJindjic, godinu dana posto je postao premijer i posle prvih naznaka opasnosti po njegov zivot, na primer, sa porodicom prebacen iz stana na Studentskom trgu u drzavnu rezidenciju na Dedinju. Vec tada je postojala indicija da nepoznati snajperista moze sa okolnih zgrada u Vasinoj ulici da ugrozi njegov i zivote clanova porodice DJindjic. Ta opasnost je eliminisana njihovim prebacivanjem u Uzicku ulicu, u rezidenciju opasanu visokim zidom i pod stalnom zastitom policije. Posebne mere bezbednosti podrazumevaju i koriscenje pancir kosulje, kao i sredstava elektronske zastite, kaze Dzamic, kao sto su kamere, foto celije i laseri koji reaguju na kretanje ili zvuk, rendgeni za metal, elektronski kavez, koji funkcionera stiti od prisluskivanja razgovora, kao i koriscenje zasticenih telefonskih linija za kontakte sa clanovima vlade, svog kabineta ili porodice.    - Kada postoji realna pretnja za atentat na nekog drzavnika, kakva je postojala u slucaju Zorana Djindjica, obicaj je da se oko njega formira cetvorostruki krug bezbednosti, ciji je zadatak da eliminise svaki vid opasnosti po sigurnost drzavnika. U prvom krugu bezbednosti nalaze se licni pratioci. U drugom su licni sekretar, osoblje kabineta i vozaci. U trecem krugu zastite su kontraobavestajci i strucnjaci za logisticku podrsku sluzbama obezbedjenja, a u cetvrtom pripadnici redovne policije, koji obezbedjuju siri prostor kretanja drzavnika - objasnjava Dzamic. Obavestajci nisu otkrili planove Po misljenju ovog eksperta za specijalne jedinice i sisteme obezbedjivanja, najveci problem ovih sluzbi u Srbiji i Crnoj Gori jeste sinhronizacija njihovog delovanja sa kontraobavestajnim i antiteroristickim sektorima u policiji i armiji. Upravo u toj nesinhronizaciji Dzamic vidi pukotinu u sistemu bezbednosti premijera Djindjica:  - U zastiti premijera Srbije, po mom misljenju, ucinjena su dva velika propusta. Prvi je nacinio kontraobavestajni sektor BIA, koji nije otkrio planove organizatora atentata na Zorana DJindjica, tacan datum i mesto napada, i o tome informisao Vladu Srbije, tacnije potpredsednika vlade zaduzenog za pitanja bezbednosti i, potom, MUP Srbije. I sto nije nalozio preventivnu kontrolu sire zone oko zgrade Vlade Srbije i rezidencije premijera na Dedinju. Drugi propust nacinila je sluzba obezbedjenja zgrade Vlade Srbije, koja je trebalo i fizickim zaklonima da zastiti ulaz broj 5, kroz koji je svakog dana ulazio premijer Srbije. Vozac i licni pratilac premijera Djindjica bili su nemocni da sprece snajperistu koji je pucao iz daljine i sa visine - smatra Dragan Dzamic, koji je proletos bio konsultovan za potrebe rada Zandarmerije. M. L. Foto: B. Subasic Na snimku se ne vidi ranjeni premijer. Nacinjen je desetak minuta posle atentata Snimak televizije B92, napravljen 12. marta, ispred dvorista republicke vlade, ne prikazuje, tvrde u ovoj medijskoj kuci, sam trenutak atentata na premijera. Mnogi su, medjutim, spremni da se zakunu da su upravo na ovoj televiziji, neposredno posle atentata, videli snimak koji jasno prikazuje prosedog coveka (Zorana DJindjica) kako izlazi iz kola, a zatim, naglo se trgnuvsi (od metka koji ga je pogodio), pada nazad u kola koja munjevitom brzinom izlaze iz dvorista i jurnu kroz Nemanjinu ulicu. Ovaj snimak prikazan je, navodno, samo jednom. U svim ostalim emitovanjima vidi se samo trenutak kada premijerovo obezbedjenje zatvara vrata sluzbenog BMW i krece put Urgentnog centra. - Nije bilo nikakvih rezova, niti naknadnih montaza tog materijala. Na nasem snimku nema Zorana DJindjica i sedokosi covek koji izlazi iz sluzbenih kola, a zatim se u njih vraca je, siguran sam, neko drugi - objasnjava Aleksandar Timofejev, urednik informativnog programa B92. Opsti metez Sta su, zapravo, zabelezile kamere TV B92? - Sedokosi covek koji se vidi na snimku je Slobodan Janjusevic, premijerov saradnik. Kamere B92 uhvatile su samo trenutak kada premijerovo obezbedjenje zatvara vrata automobila, izlece iz dvorista i juri ka Urgentnom centru sa smrtno ranjenim premijerom - tvrdi izvor NT iz republicke vlade, i dodaje: - Ekipa B92 stigla je tek osam minuta nakon atentata. Ako je zaista istina da su TV kamere zabelezile desavanja tek desetak minuta nakon atentata, sta se za to vreme desavalo u Vladi i zasto premijer nije odmah odvezen u Urgentni  centar? Gde su se za to vreme nalazili premijer i telohranitelj? - Ranjeni premijer je svo to vreme bio u kolima. Nisu ga unosili u zgradu Vlade, nego je njegovo obezbedjenje tu, u kolima, pokusavalo da mu pomogne. Uzeli su prvo sto im je bilo pri ruci i pokusali da previju ranu i zaustave krvarenje. Nijednog trenutka se nisu odvajali od njega. Tek onda su odlucili da ga odvezu u Urgentni centar - nastavlja izvor NT. - Ni mi u Vladi nismo bili svesni sta se desava. Sve je u pocetku bilo normalno. Kao i uvek, stigavsi u dvoriste, ispred ulaza, obezbedjenje je prvo izaslo iz kola, a za njima i premijer. Odjednom je nastao opsti metez - svi su polegali na zemlju i nastala je opsta jurnjava. Nekoliko nas odmah je pozvalo hitnu pomoc, mada ni sami nismo znali ko je pogodjen i sta se desilo. Kola hitne pomoci dosla su kada je premijer vec bio prevezen u Urgentni centar. Snimak u MUP Snimak koji je obisao svet na kraju je „na uvid" zatrazio i MUP. - Pozvali su me iz informativne sluzbe MUP, zamolili da im dam jednu kasetu sa tim snimkom, i ja sam im poslao. Nismo se upustali u rasprave sta su u stvari snimile nase kamere  - dodaje Timofejev. M. Kordic