|
Povratak počinje u aprilu
Priština, 20. marta (Tanjug) Članovi Predsedništva skupštine Kosova Oliver Ivanović i Gojko Savić i šef poslaničkog kluba koalicije "Povratak" Dragiša Krstović razgovarali su danas u Prištini sa šefom UNMIK-a Mihaelom Štajnerom o povratku Srba na Kosovo i Metohiju i o prenosu ovlašćenja koje je šef UNMIK- a dao prelaznim kosovskim institucijama. Krstović je rekao Tanjugu da je Štajner obećao da će u aprilu početi realizacija znatnijeg povratka Srba na Kosmet. Kada je u pitanju prenos ovlašćenja, Štajner se nalazi u nedoumici da li je potez koji je napravio dobar ili nije, kazao je Krstović i objasnio da šef UNMIK-a smatra da je sada kasno da se o tome raspravlja jer je o svemu informisana svetska javnost, a i Savet bezbednosti UN je zatražio da se dodatna odgovornost preda prelaznim kosovskim institucijama. Krstović je istakao da je koalicija "Povratak" zadržala stav da je odluka o prenosu novih ovlašćenja prelaznim kosovskim institucijama ishitrena i da su pomenute institucije pokazale da za nova ovlašćenja nisu spremne. On je takođe naglasio da je neprihvatljivo da skupština Kosova usvoji rezoluciju ili zakon o zaštiti borbe OVK, na čemu su na poslednje tri skupštinske sednice izričito insistirali poslanici Demokratske partije Kosova Hašima Tačija i Alijanse za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja. Takva odluka bi samo još više produbila jer između dve najveće zajednice na Kosovu – albanske i srpske, rekao je Krstović. Albanski mediji su poslednjih dana prenosili Štajnerove izjave da će posle početka dijaloga Beograda i Prištine dve strane imati ravnopravan status, odnosno da će se i vlada Kosova tretirati kao vlada države. Krstović je kazao da tako nešto nije čuo tokom današnjeg
sastanka sa šefom UNMIK-a i dodao da ni za Beograd ni za kosmetske Srbe ne
može biti prihvatljivo ništa drugo nego da predstavnici vlasti sa Kosova i
Metohije budu predstavnici pokrajinske vlasti, jer je Kosmet sastavni deo
Srbije. Beloš: Nema uslova za povratak Međunarodna zajednica u poslednje četiri godine nije dovoljno uradila po pitanju povratka raseljenih lica na Kosovo i Metohiju, iako se izjasnila da će ovo biti godina povratka interno raseljenih lica na Kosmet, izjavila je juče predstavnik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Ljiljana Beloš. Raseljena lica su spremna da se vrate na Kosovo i Metohiju, a najveći problemi koji onemogućavaju njihov povratak su nedostatak slobode kretanja i bezbednost, za šta su odgovorni UNMIK, Kfor i UNHCR, rekla je Beloš na skupu pod nazivom "Promocija dobrovoljnog povratka i trajnih rešenja za raseljena lica iz perspektive ljudskih prava i uloga civilnog društva u tom procesu". Međunarodna zajednica još nije odlučna u nameri da se povratak desi, naglasila je Beloš. "Kada oni to budu odlučili, tu odluku će znati da prenesu i na predstavnike albanske zajednice, koji će to prihvatiti kao normalan proces", kazala je ona i istakla da se za povratak ne očekuje saglasnost albanske strane! (Tanjug) |
INOSTRANE VOJNE DELEGACIJE U POSETI PRIŠTINSKOM
KORPUSU
Saradnja na suzbijanju albanskog ekstremizma
Leskovac, Bujanovac, 20. marta
Vojna delegacija koju čine predstavnici petnaest zemalja i Ujedinjenih nacija u poseti je već dva dana sedištu Prištinskog korpusa u Leskovcu a obišla je i neke jedinice ovog korpusa. Goste je primio general-major Mladen Ćirković, komandant Prištinskog korpusa, koji je istakao da je ovo operativni sastav Vojske Srbije i Crne Gore čije je osnovno obeležje profesionalnost u izvršavanju zadataka.
Prištinski korpus obezbeđuje 248 kilometara administrativne linije sa Kosmetom i 85 kilometara državne granice sa Makedonijom. General Ćirković je podsetio da i dalje najveći problem predstavljaju terorističke akcije albanskih ekstremista, ali da te grupe ne predstavljaju ozbiljnu vojnu snagu.
U toku prošle godine u zoni odgovornosti Prištinskog korpusa registrovano je dvadesetak incidenata, od kojih tri sa žrtvama. Pripadnici Korpusa do sada su otkrili i uništili 216 kasetnih i avio-bombi, više od 400 raznih drugih projektila i na desetine pešadijskih i protivtenkovskih mina.
Izvršena je dekontaminacija terena i sanacija vojnih objekata koji su uništeni ili oštećeni u NATO bombardovanju 1999. godine. General Ćirković je posebno govorio o dobroj saradnji sa pripadnicima Kfora na suzbijanju albanskog ekstremizma.
Pored ostalih, u delegaciji su vojni predstavnici Sjedinjenih Američkih Država, Rusije, Kine, Velike Britanije, Francuske, Španije, Italije i drugih država.
Vojni atašei posetili su danas i Bujanovac. Oni su se sastali sa predstavnicima Vojske i članovima Koordinacionog tela za opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa. Cilj njihove posete je bio da se pre svega upoznaju sa trenutnom situacijom na prostoru ovih opština na jugu Srbije. "Objasnili smo im da je trenutna situacija daleko povoljnija nego što je bila pre dve godine, kada je ovde bio rat, ali da poslednjih nekoliko nedelja ima događanja koja prete da ugroze bezbednost na ovom prostoru", rekao je general-potpukovnik Ninoslav Krstić.
Po generalu Krstiću, "te pretnje dolaze, pre svega, od kriminalnih grupa koje žele da iskoriste nacionalni naboj pojedinih ljudi i da se ponovo stave na čelo nekakvog pokreta za stvaranje nestabilnosti na ovom prostoru. A radi se o grupama i pojedincima koji podjednako prete i Srbima i Albancima..".
– Vojnim atašeima smo prezentovali sve događaje od početka ove godine do danas. Stekao sam utisak da su oni stekli potpunu i pravu sliku, da su se uverili da je napravljen ogroman napredak, ali da su se uverili i u odlučnost organa vlasti i združenih snaga bezbednosti da ovaj prostor ostane potpuno miran i bezbedan – rekao je general Krstić.
M. M. – Ž. M.
POVODOM NAJAVE PRENOSA DODATNIH OVLAŠĆENJA NA
KOSMETSKU SAMOUPRAVU (1)
Srbi bi ostali bez zaštite
U dokumentu "Mandat za uspostavljanje suštinske samouprave na Kosovu", koji je nedavno sačinio UNMIK, predviđa da se dodatna i značajna ovlašćenja i odgovornosti prenesu na institucije privremene samouprave na Kosmetu, i to do kraja ove godine. U preambuli dokumenta UNMIK se obavezuje da se pomenuta ovlašćenja i odgovornosti prenesu "što je više moguće i u što većoj meri".
Ovaj plan treba da se omogući i da
se proširi uloga kosovske strane u donošenju odluka u sprovođenju ovlašćenja i
odgovornosti iz osmog poglavlja Ustavnog okvira u kome su, bar zasad, navedena
ovlašćenja i odgovornosti rezervisani za specijalnog izaslanika generalnog
sekretara UN na Kosovu. Treći cilj koji dokument treba da postigne jeste da
"rešenja za moguća kršenja Rezolucije 1244 SB UN ili Ustavnog okvira treba, kad
god to bude moguće, tražiti u okviru kosovskih institucija".
Komentarišući suštinu "Mandata za uspostavljanje suštinske
samouprave na Kosovu", dr Milorad Todorović, međuministarski koordinator za
povratak u vladi Kosova, ističe:
"UNMIK i Mihael Štajner daju sebi za pravo da određuju sebi
mandat za prenošenje ovlašćenja i odgovornosti na institucije privremene
samouprave na Kosmetu. Tu se namerno ili slučajno previđaju dve činjenice. Kao
prvo, mandat specijalnog izaslanika UN i UNMIK-a određuje Savet bezbednosti UN.
Drugo, samouprava i autonomija na Kosmetu definisane su Rezolucijom 1244 i
Ustavnim okvirom za samoupravu na Kosovu".
Ovaj dokument, nazvan još i "Štajnerov papir" o dodatnom
prenošenju ovlašćenja i odgovornosti na privremene institucije, sačinjen je,
kako navodi dr Todorović, bez konsultacija sa srpskom stranom, već se to učinilo
samo sa albanskom, i to na njen zahtev. To je takođe indikator pojava da se u
praksi zapravo i ne želi ostvarenje multietničkog društva na Kosovu i Metohiji.
Naš sagovornik objašnjava zašto srpska strana ne može da
prihvati prenos ovih dodatnih ovlašćenja: – Dovoljno je da samo letimično
pogleda dugačak spisak ovlašćenja koja se dodatno prenose, pre svega na vladu
Kosova, zatim na Kosovsku policijsku službu, pa i Kosovski zaštitni korpus.
Golim okom je vidljivo da se na ovaj način ne poboljšava
funkcionisanje institucija privremene samouprave, već se zaokružuju ovlašćenja i
odgovornosti nezavisnog Kosova. Recimo, iako na osnovu poglavlja 5. Ustavnog
okvira privremene institucije samouprave već imaju određena ovlašćenja, dokument
predviđa dodatna ovlašćenja gotovo u svim oblastima: u poljoprivredi, kulturi,
zdravstvu, u oblasti zapošljavanja i socijalnog staranja, zatim u javnim
službama, prostornom planiranju, u finansijama, pa čak i u domenu pravosuđa (gde
je predviđeno "upravljanje pravosudnim institutom Kosova kao nezavisnom
institucijom"). Na ovaj način, privremene institucije postaju državne
institucije nezavisnog Kosova, i to ne multietničkog, već monoetničkog,
albanskog.
Da li se ovim krše Rezolucija 1244 i Ustavni okvir?
Dr Todorović kaže da nije pravnik da bi navodio paragraf po
paragraf gde se pomenuti dokumenti krše ili ne krše, ali je dovoljno reći da su
prekršene i one odredbe Rezolucije 1244, na koje se u preambuli "pisac"
"mandata" poziva.
To što se predviđa da se ovlašćenja rezervisana za specijalnog
izaslanika UN prenesu na institucije privremene samouprave, u kojima, inače,
albanska strana ima apsolutnu većinu, za Srbe i nealbance bi značilo da na
Kosovu i Metohiji ostaju bez ikakve zaštite. I u sadašnjim prilikama su Srbi,
ističe dr Todorović, ugroženi, ali su se nadali da će se, uz pomoć međunarodne
zajednice, prilike poboljšati.
Bilo kako bilo, dr Miloradu Todoroviću je, kao međuministarskom
koordinatoru u vladi Kosova i predstavniku srpske koalicije "Povratak", ponuđeno
da već 26. marta učestvuje na konsultativnom sastanku Saveta za prenos dodatnih
ovlašćenja i odgovornosti na institucije privremene samouprave. On je to odbio
jer, kako reče, nema pravo da učestvuje u procesu koji će dovesti do novog
iseljavanja Srba sa Kosova i Metohije. A on je, podseća, postavljen za
međuministarskog koordinatora za povratak Srba.
Stana Ristić Prenose se i "rezervisana" ovlašćenja
U poglavlju osam Ustavnog okvira navedena su ovlašćenja
rezervisana za specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN na Kosovu.
Međutim, navedenim dokumentom, UNMIK, odnosno Mihael Štajner, dobar deo tih
takozvanih rezervisanih ovlašćenja prenosi na institucije privremene samouprave.
Recimo, prenose se ovlašćenja u oblastima monetarne politike, finansijske
regulative i strukture upravljanja, međunarodnih sporazuma, ovlašćenja u
sprovođenju zakona, u operativnom upravljanju Kosovskim zaštitnim korpusom, u
oblasti prava nacionalnih zajednica, prelaza robe preko državne i
administrativne granice, baze podataka matične službe, u imenovanju u
medijima...
Ono što bi možda trebalo da zabrine jeste povećanje uloge
Kosovaca (Albanaca), ne samo u upravljanju preduzećima u društvenoj svojini, već
i u procesu njihove privatizacije..
