Pisac Brana Crncevic za "Svedok" o druzenju sa Slobodanom Milosevicem, demokratiji u Srbiji, Srbima, haskim prijateljima, Tribunalu u Hagu "za koji je zgodan, jer nije kriv"
U ISTORIJSKE GRESKE KOJE CE PLACATI I NASI POTOMCI
@ Olivera MILIVOJCEVIC
Smatraju ga srpskim nacionalistom. U vreme Slobodana Milosevica bio je njegov
blizak prijatelj i covek kome je bivsi predsednik verovao.
Iz politike se povukao jos 1994. zbog
stava zvanicne Srbije prema Republici Srpskoj. Bio je, kako sam tvrdi, jedan od
"mrtvih" poslanika u jugoslovenskom parlamentu. Knjizevnik, publicista, novinar
i uvek veliki Srbin, danas je Brana Crncevic clan Odbora za zastitu Radovana
Karadzica. Crncevic je, kako kaze jezikom danasnjih politicara, sam sebe
lustrirao. Povukao se iz javnosti i neko vreme proveo daleko od televizije i
novina. Vraca se novinarstvu prihvatajuci izazov nemirnog vremena. Rekao je cak
da bi rado pravio drustvo Milosevicu u Hagu. "Zgodan sam za Hag, nisam kriv",
objasnio je.
U intervjuu za "Svedok"
Brana Crncevic govori o svojim haskim prijateljima, Hagu, novoj srpskoj
politici, popularnoj lustraciji i
knjizevnosti.
Svedok: Reagovali ste na
nedavnu izjavu Nenada Canka pred istraziteljima o progonu Hrvata iz Vojvodine.
Isprovocirani time napisali ste tekst koji je odjeknuo u javnosti. Kakvo je Vase
vidjenje Tribunala u Hagu?
Brana
Crncevic: Tribunal dozivljavam kao dve vrste pozorisnih predstava: igra u
Tribunalu ponekad lici na tragediju s jasnim krajem, iako smo tek u prvom cinu
igra ponekad lici na zastrasujucu komediju kojoj se kraj ne vidi. Komediografski
zaplet je neverovatan. Ne znate o cemu se tu zapravo radi. Da li je globalna
politika resila da unapred opere ruke za dogadjaje koji ce tek uslediti? Ili je
u pitanju namera da se u politiku uvede opasan manir koji najavljuje da mocnici
odredjuju sudbinu malih naroda? Globalni poredak dolazi kao stravicna najava
koje se svi plase, kao najava zla cije se granice ne mogu ni
naslutiti.
S: Kome zapravo sudi
medjunarodni Tribunal u Hagu, ponekad se cini da je to sud osnovan samo za
Srbe?
B.C: Moguc je takav
privid. Sudi se i drugima, ali njima se sudi drugacije, i zbog toga Tribunal
izgleda kao sud koji sudi samo Srbima. Srbima je na Haskom sudu
odredjena glavna uloga, a Srbi uprkos spretnim rediteljima uporno odbijaju tu
"cast". TV "B92" cestim prenosima sudjenja u Hagu zbunjuje srpsku javnost.
Sluzbenici Tribunala i domaci postovaoci Haga uporno dokazuju Srbima da se u
Hagu ne sudi srpskom narodu, vec samo pojedincima. I gle, to publika ne razume.
Zbog toga je u igru ubaceno istureno zensko odeljenje koje je vec svima
prepoznatljivo.
S: Zar Vam se ne cini da
imamo i "istureno musko odeljenje", izgleda u samom vrhu
vlasti?
B.C: Naravno, imamo i musko
odeljenje. Ono je mnogo lukavije, ono gura u prve redove istureno zensko
odeljenje, a docnije muskarci objasnjavaju sta su zene zapravo htele da
kazu.
Zensko odeljenje me podseca na
ideoloske Komisije pri nekadasnjim centralnim komitetima. Te su Komisije radile
u mraku, donosile su tajanstvena resenja. Razlika, ipak, postoji. Zensko
odeljenje haskih pristalica radi javno, svejedno im je sta ce nam se
dogoditi.
S: Svojevremeno ste izjavili
da biste rado Milosevicu pravili drustvo u Hagu. Zar postoji Srbin koji ide rado
pred Tribunal?
B.C: Meni se ne ide u
Hag. To je samo metafora. Pola veka pisem, dogadjalo mi se ono sto mi se
dogadjalo, ali nisam toliko neodgovoran prema sebi samom, ne bih rado isao u
Hag. Rekao sam: "Zgodan sam za Hag, nisam
kriv!"
Zasto sam zgodan za Hag, premda
nisam kriv? To nije politicko, to je komediografsko pitanje. Kada bi me Hag
angazovao za rad u svom pozoristu pristao bih da budem komican lik.
Zainteresovan sam za ono sto je u Hagu smesno. Kad gospodina Milosevica
pitaju sta se dogodilo u nekom dalekom zaseoku, stotinama kilometara daleko od
njega, bas kao da je u tim dogadjajima ucestvovao, dozivljavam to kao tragicnu
kafkijansku varijantu pozorista sa komicnim
predznakom.
S: Rekli ste da bi
sudija Mej bio turista u Hagu da je Milosevic vesto branio Srbe, onako kako se
danas brani Srbima.
B.C: Rekao sam to
misleci na embargo, nad Srpskom i o zategnutim politickim odnosima zvanicnog
Beograda sa Krajinom i Republikom Srpskom. Mislim o pogubnom doprinosu
levicarskih mirotvoraca, a Milosevic je taj doprinos prihvatio pripremajuci se
za Dejton. Ne bih imao nista protiv tog mirotvorstva da je njime Srpstvo
zasticeno. Kad kazem da Milosevic nije vesto branio Srbe u ratu, to i mislim.
Mislim da je sada u Hagu i precizan i tacan, i da sada govori o onome sto nije
anticipirao.
Da Milosevic u Hagu nije
ovako precizan i ubedljiv, spretna televizija ne bi toliko radila na tome da
privikne srpsko gledaliste koje ce jednog dana biti manje vazno. Pravilo
prezasicenog rastvora. Ta televizija i njeni postovaoci, bas da ne kazem
sponzori, cekaju da Srbi izgube interesovanje za sudjenje Milosevicu. U tome im
naumu pomaze pomocno domace odeljenje Haskog tribunala, cekaju da Srbi odustanu
od gledanja "vec vidjenog" i da se ostale stvari odigraju u miru. Bice to
tragedija i komedija.
S: Posto vec
govorite o tragikomediji kako Vam izgleda izlazak lidera SRS, Vojislava Seselja
pred Tribunal?
B.C: Seselj se podjednako
vesto sluzi i komediografskom i tragicarskom tehnikom. To je racionalan odnos.
Hoce da ih zasmeje, pre nego sto ih oneraspolozi i nasrne na pravne norme Haskog
tribunala. Ne verujem da ce Seselj prihvatiti neku malu ulogu koju bi mu mogli
podmetnuti. Ni on nije tamo dobrovoljno. Njegov dobrovoljni odlazak u
Hag, visestruka je iznudica. Kauzaliteti koji vezuju Srbiju i Crnu Goru
za Hag, takodje su iznudjeni i opasni. Seselj ce u tom bazenu pokazati sve vrste
plivanja. Seselj ce se i braniti i napadati
sam.
Pripadam Odboru za zastitu Radovana
Karadzica na cijem celu je profesor Kosta Cavoski. Gospodin Cavoski je vrlo
ozbiljan predsednika naseg Odbora, mi smo prihvatili obavezu da o Hagu govorimo
svugde i na svakom mestu. On je licno bio briljantan vestak u
Hagu.
S: Ovih dana je u modi termin
lustracija. Dugo Vas nije bilo u javnosti. Da li ste Vi prvi covek koji je bio
povezan s Milosevicem i na kom je primenjena
lustracija.
B.C: Nisam ja lustriran.
Dobrovoljno sam se lustrirao. Poznato je da sam se povukao iz politike jos 1994.
Ostao sam u Skupstini mrtve Jugoslavije kao jedan od "mrtvih" poslanika. Retko
sam govorio. Bio sam umoran. Nije mi se pisalo, onda mi se smucilo sve. Posebno
mi se smucilo bavljenje politikom. Povratak pisanju je izazov. Pisem skoro pola
veka i imao sam prilike da vidim svakojake lustracije. Video sam sta su
lustratori radili burzoaziji, gledao sam svakojaka oduzimanja casnih i
gradjanskih prava, i konfiskovanje imovine, docnije sam video logor za
lustraciju komunista na Golom otoku. Sretao sam Beogradjane cije su rodjake pre
svake lustracije jednostavno pobili.
Video sam mnoge tihe lustracije koje su izvodili svakojaki i svaciji centralni
komiteti, bilo je lustracija i u Milosevicevo vreme, i svaka je lustracija
propracena mukom, tisinom, i strahom. Sada ocekujem ovu najavljenu i zakonsku
lustraciju. I lustracija je moguca komediografska tema. Nije li prvu lustraciju
izvrsio sam Bog? Isterao je Adama i Evu iz raja. Mi smo samo ostaci jednog
lustriranog covecanstva.
S: Mnogi Vam na
teret stavljaju prijateljstvo s Milosevicem iako ste se iz politike povukli
nekoliko godina pre njegovog pada? Koliko kriticki sada gledate na vremena koja
su iza nas i poteze svog negdasnjeg
prijatelja?
B.C: Kriticki odnos prema
Milosevicu u mom secanju razlicito je stepenovan. Cuvena 8. sednica, bila je, za
mene i moje prijatelje, komunisticki vodvilj. Radoznalo smo gledali sukob
izmedju Rumenog (Milosevic) i Kudravog (Stambolic). To je sve salonske
antikomuniste silno zabavljalo. Devedesetih godina proslog veka verovao sam da
ce se Srbi brze izvuci iz komunistickog legla, i da ce, odricuci se petokrake,
doci do nacionalnog programa. Verovao sam da je to
moguce.
Prijateljstvo s Milosevicem
koristio sam da se upoznam s njegovim misljenjem i da mu kazem svoje. Govorio
sam mu tacno ono sto mislim, ne buneci se kad sto od mojih misljenja usvoji ili
odbaci. Gospodari su tako napravljeni, uzimaju ono sto ih iz necijeg misljenja
intresuje. Milosevicu sam se prikljucio iskljucivo zbog Srba iz Republike Srpske
i Krajine. Kad je gospodin Milosevic poceo da se bavi svetskom politikom, kada
je otvoren njegov put prema opasnom Dejtonu, razumeo sam da je vreme da se manem
politike. Tada sam opet poceo da pisem za
novine.
Parodirao sam sveti Dejtonski
sporazum jer sam razumeo da je katastrofalan za Srpstvo. Milosevic je, nazalost,
verovao da se potpisom dejtonskih hijeroglifa, upisao u evropsku i svetsku
istoriju. Slikajuci se uz Tudjmana i Izetbegovica, sa Klintonom iza ledja,
gospodin Milosevic je pomislio da je primljen u elitu i da se ni njemu ni Srbima
vise nista lose ne moze dogoditi.
S: Po
Vama Dejton nam je otvorio put u opstu srpsku nesrecu, patnju i stradanja koja
su nas kasnije zadesile? Put ka Hagu?
B.C: Dejton je istorijska Miloseviceva zabluda. Potpisao je neoprezni dogovor
koga se jedna strana mora drzati, dok druga strana i druge strane, to ne moraju
ciniti. Ako takav dogovor potpisete mora doci do katastrofe. To je uvod u
istorijske greske koje ce placati i nasi potomci. Jalta je istorijski sporazum
koji je, prirodno, razrusen. To je bio i Versaj. Poraz na Kosovu doziveo je kao
moralnu pobedu nad NATO i svetom. Nije razumeo da se moralne pobede, na dug rok,
ne prihvataju.
S: Da li Vam sada kao
umetniku, kao piscu, steti to poznanstvo s Milosevicem? Prati li Vas etiketa
Milosevicevog coveka?
B.C: Ne verujem.
U Brozovo vereme pristao sam da budem antikomunista, salonski antikomunista
doduse, na barikade nismo jurisali. Devedesetih godina sam verovao da je srpski
antikomunizam neproduktivan i zastareo. Brozov rezim je dugo trajao, devedesetih
godina valjalo je abolirati citav narod koji je godinama pristajao na rezim. Sam
Bog zna zasto su Srbi devedesetih prizeljkivali neku rumunsku varijantu.
Verovali su da ce se sve resiti sa nekoliko smrti i prevratom. Vidite, sada su
se upravo Rumunija i Bugarska prve izjasnile za bombardovanje Iraka. Devedesetih
godina bio sam za mirni rastanak sa komunizmom. Verovao sam da ce Srbija doci do
prvih crta demokratskog lica posle pet-sest parlamenata i desetak vlada. Izgleda
da nisam pogresio. Taj proces u Srbiji jos traje.
S: Cini se da je za kratko vreme srpska
politika, pa i nacija, otisla iz jedne u drugu krajnost. U vreme Milosevica
imali smo naglaseni nacionalizam, da bismo odjednom u svetlu demokratije svi
postali mondijalisti i globalisti. Ima, istina, politicara koji nacionalno ruho
oblace iskljucivo da bi se dopali narodu i skupili nove politicke poene. Kako na
to gledate?
B.C: Na to gledam iskosa.
Srbi se dans ne dopadaju sami sebi. Tesko da im se kakv politicar moze dopasti
zbog toga sto je poveremeno Srbin. Pod Brozom je bio pdvig ako kazete da pisete
na srpskom jeziku, upotrebljavan je izraz "nas jezik". Devedesetih godina su se
komunisti prebacivali u nacionaliste farbajuci i svoja i tudja jaja.
Nacionalizam je bio u modi kratko. Za vreme Milosevica nesrecni srpski
nacionalisti overavali su svoj nacionalizam kod ultralevicara. A levicarski
nacionalizam je cista komedija. Za vreme Milosevica dogodio se sukob dva
nacionalizma, pobedili su levicarski nacionalisti, sto je dobar uvod u
anacionalnu politiku.
Kad neko, danas,
kaze da je Srbin to zvuci tuznije od ponasanja srpskih komunista pod Brozom, oni
su uvek bili ponosni sto su komunisti i povremeno su se stideli sto su
Srbi.
Ne zbog smesnih mondijalista,
svaka drzava vezana za tokove novca u svetu, za sumnjive medjunarodne dogovore,
a to se danas ne moze izbeci, bacena je na tezak i trnovit put. Svaka drzava i
drzavica, svaka prividna drzavetina, moze biti kaznjena, zbog ogresenja o
globalnu politiku. Da je bog zeleo da napravi globalni svet ne bi ga naselio
tako razlicitim ljudima i rasama. Ruka koja organizuje globalni svet nije
Bozja.
LAKO JE
PISATI PRVI CIN,
TO JE VIDELA I BILJANA PLAVSIC
-
Dramskom piscu lako je da napise prvi cin. Ne daj Boze drame u tri cina.
Muka je napisati drugi cin u kom se publika upoznaje s junacima drame, u
trecem cinu bi gledaoci trebalo da vide sta se dogodilo, kako su junaci
drame prosli. Haski tribunal igra tek prvi cin nevesto pisane drame. Svi
se utrkuju da budu koautori jednog velikog svetskog sudjenja. Svi se
zaklinju da ce govoriti istinu i samo istinu, jer istina leci. Sta ce se
dogoditi u drugom, a sta u trecem cinu? Sta ce na kraju ostati od istine?
Vidjao sam i druge drame, ne manje komplikovane od haske.
Komunisti su 1945. dosli sa
zajebanim programom, obecali su da ce napraviti novog coveka, a to je
podrazumevalo sve novo: novu decu, nove babe, nove starce. Danas
mondijalisti traze nove ljude koji ce prvi razumeti Haski tribunal i novu
istinu. Kad se procistimo osecamo se kao odzaci koje je obisao odzacar,
dimicemo se do neba. Ja sam za normalan zivot. Biljana Plavsic veruje u
Boga, a ispovedila se Haskom tribunalu. Tamo nema svestenika. Kaznjena je
sa 11 godina zatvora. Ja cu se, ipak, ispovediti svom svesteniku, manje je
opasan.
Biljana Plavsic ucestvovala
je, vec u prvom cinu Haskog pozorista, kao koautor moguceg treceg cina.
Njeno, i svakojaka druga srpska priznanja, upotrebice se u presudi nekog
drugog Medjunarodnog suda o visini ratne odstete koju ce Jugoslavija,
citaj Srbija i Crna Gora, placati zbog gradjanskog rata koji je posle
Brozove smrti organizovan na tlu bivse Jugoslavije. Samo bi Bog mogao
odrediti sta ko kome na tlu bivse Jugoslavije duguje. Hrabro je i
neodgovorno sto privrzenici Haskog tribunala ucestvuju u poslu u kom bi
samo Bog mogao biti sudija.
KNJIGA O
SVIM HASKIM PRIJATELJIMA
S: Milosevic Vam je bio
prijatelj. Zauvek ste, kako sami kazete u prijateljstvu sa Milanom
Marticem, u Odboru ste za odbranu Radovana Karadzica. Znaci li to da ste,
buduci da ste pisac, spremni da napisete knjigu, roman cak, o svim svojim
haskim prijateljima?
B.C: Zavrsio
sam prvi deo svoje ispovedne proze naslovljen kao "Knjiga o Tutumracima".
To stivo obuhvata moje ispovesti od sezdesetih do devedesetih godina
proslog veka. Verovatno cu nastaviti da pisem tu knjigu opisujuci
dogadjaje do danasnjeg dana. Ispisivacu i tu knjigu u nekim novinama. Bice
to obicna ispovedna proza. U mojoj knjizi nece biti dokumenata. Nisam
pristalica dokumentarne proze, i dokumenti se danas mogu izmisliti, i
veoma se rado
izmisljaju.
