Duži
prosek tanji ček
A. JEKIĆ 3/23/2003, 7:40:29 PM
Oni koji nikako da se odluče hoće li u penziju po još važećim, starim propisima, ili će čekati da se donesu novi, nemaju baš mnogo vremena za premišljanje. Moraće da “preseku” u nekoliko narednih dana, jer će se Predlog republičkog penzijskog zakona naći na sutrašnjem zasedanju Skupštine Srbije.
Novi zakon, kako se predlaže, neće dodatno pooštriti uslove za penzionisanje (nadležni uveravaju da se na to zasad i ne pomišlja), ali će zato bitno izmeniti formulu za obračun budućih primanja. Tačnije, iznos na prvom penzionerskom čeku više neće određivati prosek primanja iz najboljih, bilo kojih, deset uzastopnih godina rada, nego će se uzimati sve zarade od 1970. godine, otkad postoji matična evidencija u fondovima. Dakle, i ona početnička, po pravilu najniža, kao i plata na vrhuncu karijere, a neće se preskakati ni primanja iz godina provedenih na prinudnim odmorima. Jedini izuzetak, kao i u važećem zakonu, je hiperinflatorna 1993. godina koja u obračunu, praktično, uopšte ne postoji.
PRAVIČNIJI OBRAČUN
Ne može se generalno reći da će odmeravanje penzija po novim pravilima budućim penzionerima doneti manje prinadležnosti. Ali je, iz obrazloženja da će “onima koji su imali stabilnu karijeru biti sasvim svejedno po kojim će se propisima penzionisati”, teško ne izvući upravo takav zaključak, imajući u vidu kako su se u Srbiji kretale zarade u poslednjih desetak godina. Važeći zakon je omogućavao da čovek koji je najveći deo radnog veka proveo u lošoj firmi, a samo jednu deceniju u dobrostojećoj, s visokom platom, “izvuče” maksimalnu penziju. To je, smatraju nadležni, nepravično jer dovodi do prelivanja sredstava i zato će po novom zakonu penzija zavisiti od toga koliko je pojedinac ukupno uplatio u penzioni fond. Ova odredba neće se, čega su se mnogi pribojavali, primenjivati retroaktivno, od 1. januara ove godine, nego od trenutka kad novi zakon stupi na snagu.
Za razliku od dosadašnjih propisa koji su za penziju priznavali najviše 40 (a ženama 35) godina staža, čak i kada su radili po desetak više, zaposleni će sada biti stimulisani da što duže rade, jer će im prinadležnosti, kad se penzionišu, biti veće. Istina, i najavljeni zakon predviđa limit, ali na 45 godina, za pripadnike oba pola.
Penzijsko osiguranje će, kako se predlaže, i ubuduće biti obavezno, za zaposlene, one koji se bave bilo kojom samostalnom delatnošću i za seljake, a doprinosi će se, ukoliko se prihvati ovaj predlog, ubuduće plaćati i na ugovore o delu, povremene i privremene poslove, rad preko omladinskih i studentskih zadruga... Ko želi veću penziju, kao i oni koji nisu zaposleni, moći će da se osiguraju dobrovoljno.
Za penziju će se priznavati samo staž pokriven doprinosima, s tim što će oni moći da se plaćaju i unazad, od 1992. godine. Nije, suprotno mnogim očekivanjima, rešeno pitanje takozvanog “nevezanog” staža za desetine hiljada zaposlenih koji su uredno radili, ali njihova preduzeća godinama nisu izmirivala obaveze i zbog toga danas ne mogu da se penzionišu. To, smatraju u Ministarstvu za socijalna pitanja, nije stvar ovog zakona.
TEŽE U INVALIDSKU
Na invalidsku penziju će, kako se predlaže, moći da računaju samo ljudi koji su potpuno nesposobni da rade ili, narodski rečeno, “nisu više ni za šta”. Uvodi se koncept opšte invalidnosti, što znači da se neće, kao sad, ceniti da li je čovek sposoban da obavlja svoj dosadašnji ili neki sličan posao, već da li je u stanju da bilo šta radi. Ako je invalidnost posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti sledi puna penzija, bez obzira na dužinu staža, a ako su je prouzrokovale druge okolnosti uslov je bar pet godina rada. Izuzetak će biti samo mlađi od 30 godina koji će, zavisno od starosti, morati da imaju od jedne do tri godine u radnoj knjižici.
Da bi se smanjile gužve na invalidskim komisijama koje, uglavnom, prave oni koji godinama bezuspešno pokušavaju da se dokopaju ove penzije, predlaže se da i ubuduće predlog piše izabrani lekar, ali sada sa njim najpre mora da se složi lekarska komisija koju će imenovati Ministarstvo zdravlja. Takvi “filteri” postojaće u svim opštinama u Srbiji, a u Beogradu će, zbog velikog broja osiguranika, raditi četiri takve komisije. Ko ne dobije njihovu saglasnost, a želi baš da izađe pred invalidsku komisiju, moraće sam da snosi troškove, ali će mu novac biti vraćen ako se ispostavi da je bio u pravu.
Za sve koji od donošenja novog zakona dobiju invalidsku penziju uvodi se obavezna revizija, svake treće godine (predviđeni su izuzeci kad postoje medicinske indikacije da to nije potrebno), a oni koji se, iz opravdanih razloga, ne pojave rizikuju da im se obustavi penzija. Ista mera sledi i invalidskim penzionerima koji se ponovo zaposle.
Zbog dokazanih malverzacija s invalidskim penzijama, fondovi će, kako se predlaže, moći da “češljaju” i rešenja doneta u poslednjih pet godina.
BENEFICIJE
ZAPOSLENI na “naročito teškim, opasnim i za zdravlje štetnim radnim mestima” imaće, i po predlogu novog zakona, beneficirani staž, ali tek posle deset godina rada, a ako su u međuvremenu proglašeni invalidima - nakon pet. Godina rada i ubuduće će “vredeti” najviše 18 meseci, dok će se starosna granica za penziju snižavati najviše do 53 godine, a izuzetno do 50. (i to samo do kraja 2007. godine).
Spisak takvih mesta utvrđivaće resorni ministar. Izuzetak od ovog pravila biće, kako se predlaže, samo četiri kategorije zaposlenih kojima će se beneficirani staž (godina kao 16 meseci) garantovati ovim zakonom. To su ovlašćena službena lica u organima unutrašnjih poslova i pripadnici Bezbednosno-informativne agencije; zaposleni u SMIP koji rade u inostranstvu na poslovima pod posebnim uslovima; radnici u kontraizviđajnoj službi i u kriptografiji, kao i službena lica u zatvorima.
USKLAĐIVANJE
Na predlog ovog zakona stiglo je oko 150 amandmana, a veliki deo odnosi se na odredbe o usklađivanju. Predloženo je da se zadrži važeći princip po kome se penzije usklađuju četiri puta godišnje 1. januara, 1. aprila, 1. jula i 1. oktobra, prema kretanju zarada i troškova života (uzima se po polovina tih postotaka) iz prethodnog tromesečja.
Penzioneri, inače, insistiraju da se vrati nekadašnji sistem - usklađivanje isključivo prema kretanju ličnih dohodaka jer je, kako kažu, jednogodišnji učinak ovakve odredbe za njih katastrofalan.
UDAVAČE
Pravo na porodičnu penziju imaće supružnici, deca, roditelji ako ih je preminuli osiguranik izdržavao. Jedina novina je što se pravo korišćenja, kako se predlaže, vezuje za dužinu školovanja. Tako bi srednjoškolci imali pravo na porodičnu penziju najduže do 20. godine, oni na višim školama do 23, a fakultetlije kao i sada, do 26.
Nije prihvaćen predlog da se pravo supružnika na ovu penziju uslovi dužinom braka (najmanje tri godine), ali je mesto našla odredba po kojoj onaj ko je pokojniku “radio o glavi” ne može da računa na porodičnu penziju.
A. JEKIĆ 3/23/2003, 7:40:29 PM
Oni koji nikako da se odluče hoće li u penziju po još važećim, starim propisima, ili će čekati da se donesu novi, nemaju baš mnogo vremena za premišljanje. Moraće da “preseku” u nekoliko narednih dana, jer će se Predlog republičkog penzijskog zakona naći na sutrašnjem zasedanju Skupštine Srbije.
Novi zakon, kako se predlaže, neće dodatno pooštriti uslove za penzionisanje (nadležni uveravaju da se na to zasad i ne pomišlja), ali će zato bitno izmeniti formulu za obračun budućih primanja. Tačnije, iznos na prvom penzionerskom čeku više neće određivati prosek primanja iz najboljih, bilo kojih, deset uzastopnih godina rada, nego će se uzimati sve zarade od 1970. godine, otkad postoji matična evidencija u fondovima. Dakle, i ona početnička, po pravilu najniža, kao i plata na vrhuncu karijere, a neće se preskakati ni primanja iz godina provedenih na prinudnim odmorima. Jedini izuzetak, kao i u važećem zakonu, je hiperinflatorna 1993. godina koja u obračunu, praktično, uopšte ne postoji.
PRAVIČNIJI OBRAČUN
Ne može se generalno reći da će odmeravanje penzija po novim pravilima budućim penzionerima doneti manje prinadležnosti. Ali je, iz obrazloženja da će “onima koji su imali stabilnu karijeru biti sasvim svejedno po kojim će se propisima penzionisati”, teško ne izvući upravo takav zaključak, imajući u vidu kako su se u Srbiji kretale zarade u poslednjih desetak godina. Važeći zakon je omogućavao da čovek koji je najveći deo radnog veka proveo u lošoj firmi, a samo jednu deceniju u dobrostojećoj, s visokom platom, “izvuče” maksimalnu penziju. To je, smatraju nadležni, nepravično jer dovodi do prelivanja sredstava i zato će po novom zakonu penzija zavisiti od toga koliko je pojedinac ukupno uplatio u penzioni fond. Ova odredba neće se, čega su se mnogi pribojavali, primenjivati retroaktivno, od 1. januara ove godine, nego od trenutka kad novi zakon stupi na snagu.
Za razliku od dosadašnjih propisa koji su za penziju priznavali najviše 40 (a ženama 35) godina staža, čak i kada su radili po desetak više, zaposleni će sada biti stimulisani da što duže rade, jer će im prinadležnosti, kad se penzionišu, biti veće. Istina, i najavljeni zakon predviđa limit, ali na 45 godina, za pripadnike oba pola.
Penzijsko osiguranje će, kako se predlaže, i ubuduće biti obavezno, za zaposlene, one koji se bave bilo kojom samostalnom delatnošću i za seljake, a doprinosi će se, ukoliko se prihvati ovaj predlog, ubuduće plaćati i na ugovore o delu, povremene i privremene poslove, rad preko omladinskih i studentskih zadruga... Ko želi veću penziju, kao i oni koji nisu zaposleni, moći će da se osiguraju dobrovoljno.
Za penziju će se priznavati samo staž pokriven doprinosima, s tim što će oni moći da se plaćaju i unazad, od 1992. godine. Nije, suprotno mnogim očekivanjima, rešeno pitanje takozvanog “nevezanog” staža za desetine hiljada zaposlenih koji su uredno radili, ali njihova preduzeća godinama nisu izmirivala obaveze i zbog toga danas ne mogu da se penzionišu. To, smatraju u Ministarstvu za socijalna pitanja, nije stvar ovog zakona.
TEŽE U INVALIDSKU
Na invalidsku penziju će, kako se predlaže, moći da računaju samo ljudi koji su potpuno nesposobni da rade ili, narodski rečeno, “nisu više ni za šta”. Uvodi se koncept opšte invalidnosti, što znači da se neće, kao sad, ceniti da li je čovek sposoban da obavlja svoj dosadašnji ili neki sličan posao, već da li je u stanju da bilo šta radi. Ako je invalidnost posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti sledi puna penzija, bez obzira na dužinu staža, a ako su je prouzrokovale druge okolnosti uslov je bar pet godina rada. Izuzetak će biti samo mlađi od 30 godina koji će, zavisno od starosti, morati da imaju od jedne do tri godine u radnoj knjižici.
Da bi se smanjile gužve na invalidskim komisijama koje, uglavnom, prave oni koji godinama bezuspešno pokušavaju da se dokopaju ove penzije, predlaže se da i ubuduće predlog piše izabrani lekar, ali sada sa njim najpre mora da se složi lekarska komisija koju će imenovati Ministarstvo zdravlja. Takvi “filteri” postojaće u svim opštinama u Srbiji, a u Beogradu će, zbog velikog broja osiguranika, raditi četiri takve komisije. Ko ne dobije njihovu saglasnost, a želi baš da izađe pred invalidsku komisiju, moraće sam da snosi troškove, ali će mu novac biti vraćen ako se ispostavi da je bio u pravu.
Za sve koji od donošenja novog zakona dobiju invalidsku penziju uvodi se obavezna revizija, svake treće godine (predviđeni su izuzeci kad postoje medicinske indikacije da to nije potrebno), a oni koji se, iz opravdanih razloga, ne pojave rizikuju da im se obustavi penzija. Ista mera sledi i invalidskim penzionerima koji se ponovo zaposle.
Zbog dokazanih malverzacija s invalidskim penzijama, fondovi će, kako se predlaže, moći da “češljaju” i rešenja doneta u poslednjih pet godina.
BENEFICIJE
ZAPOSLENI na “naročito teškim, opasnim i za zdravlje štetnim radnim mestima” imaće, i po predlogu novog zakona, beneficirani staž, ali tek posle deset godina rada, a ako su u međuvremenu proglašeni invalidima - nakon pet. Godina rada i ubuduće će “vredeti” najviše 18 meseci, dok će se starosna granica za penziju snižavati najviše do 53 godine, a izuzetno do 50. (i to samo do kraja 2007. godine).
Spisak takvih mesta utvrđivaće resorni ministar. Izuzetak od ovog pravila biće, kako se predlaže, samo četiri kategorije zaposlenih kojima će se beneficirani staž (godina kao 16 meseci) garantovati ovim zakonom. To su ovlašćena službena lica u organima unutrašnjih poslova i pripadnici Bezbednosno-informativne agencije; zaposleni u SMIP koji rade u inostranstvu na poslovima pod posebnim uslovima; radnici u kontraizviđajnoj službi i u kriptografiji, kao i službena lica u zatvorima.
USKLAĐIVANJE
Na predlog ovog zakona stiglo je oko 150 amandmana, a veliki deo odnosi se na odredbe o usklađivanju. Predloženo je da se zadrži važeći princip po kome se penzije usklađuju četiri puta godišnje 1. januara, 1. aprila, 1. jula i 1. oktobra, prema kretanju zarada i troškova života (uzima se po polovina tih postotaka) iz prethodnog tromesečja.
Penzioneri, inače, insistiraju da se vrati nekadašnji sistem - usklađivanje isključivo prema kretanju ličnih dohodaka jer je, kako kažu, jednogodišnji učinak ovakve odredbe za njih katastrofalan.
UDAVAČE
Pravo na porodičnu penziju imaće supružnici, deca, roditelji ako ih je preminuli osiguranik izdržavao. Jedina novina je što se pravo korišćenja, kako se predlaže, vezuje za dužinu školovanja. Tako bi srednjoškolci imali pravo na porodičnu penziju najduže do 20. godine, oni na višim školama do 23, a fakultetlije kao i sada, do 26.
Nije prihvaćen predlog da se pravo supružnika na ovu penziju uslovi dužinom braka (najmanje tri godine), ali je mesto našla odredba po kojoj onaj ko je pokojniku “radio o glavi” ne može da računa na porodičnu penziju.
