[www.ANTIC.org] I Hrvati siti i Hag na broju

[Miroslav Antic]

Title: Message

 

http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/T03032502.shtml

 

 

Sreda, 26. 3. 2003

 

Tema:

 

GLAS PODSEĆA Kako je Hrvatska rešila slučaj gospićke grupe I Hrvati siti i Hag na broju Iako hrvatska desnica suđenje u Rijeci prikazuje kao opelo hrvatske države, vlast uvijeno, ali zadovoljno, trlja ruke " Izdaja, izdaja"; "Bando crvena"; "Oj Ivice i Stjepane, poješće vas crne vrane"- vikali su okupljeni sinjski "alkari" Ulicom žrtava fašizma u Rijeci posle izricanja presude njihovom idolu generalu Mirku Norcu i njegovim kompanjonima Tihomiru Oreškoviću i Stjepanu Grandiću za likvidaciju 50 Srba iz Gospića i Karlobaga. Pred Županijskim sudom u Rijeci protestovalo je stotinjak građana u hrvatskim narodnim nošnjama, a pedantni novinari su registrovali i da je jedna devojka pala u nesvest. Ipak, iako se u delu hrvatske javnosti, pogotovo u tamošnjoj desnici, stvara atmosfera besa i razočarenja, osuđeni Orešković, Norac i Grandić su i te kako dobro prošli. Ili, barem, mnogo bolje nego da im je suđeno u Hagu, što otvoreno priznaju i realističniji krugovi u Hrvatskoj, čiji je sud Oreškovića osudio na 15, Norca na 12, a Grandića na deset godina. Leševi na smetlištu Sudija Ika Šarić je, govoreći o žrtvama, podsetila da su 24 leša pronađena na lokalitetu Lipova Glavica, 10 ili 11 ih je pronađeno na smetlištu kod mesta Perušić, da je na drugoj likvidaciji na Pazarištu ubijeno najmanje desetak ljudi, te da su kasnije leševi premeštani iz grobova i razbacivani po smetlištima i "ko zna gde po Lici". O zločinima u Gospiću i okolini je, između ostalih, svedočio i general Zoran Stanković, načelnik VMA, koji je i izvršio obdukciju leševa. Posle njegovog svedočenja, i Hrvati su mogli da zaključe kako je u tim egzekucijama bilo svega - od klanja do usmrćivanja tupim predmetom u potiljak. Zbog nedostatka dokaza, oslobođen je Ivica Rožić, ali će on biti zadržan u pritvoru zbog podmetanja eksplozivnih naprava Srbima povratnicima, od kojih je šestoro usmrćeno. Za petooptuženog Milana Čanića doneta je oslobađajuća presuda, pošto je tužba ranije odustala od njega. Mada je predsednik veća Ika Šarić taksativno nabrojala počinjena zlodela gospićke trojke i podsetila da je nakon masakra u Gospiću četvoro dece ostalo bez oba roditelja, zastupnici odbrane nisu odolele da ne spomenu olakšavajuće okolnosti, počev od Norčeve mladosti i tobožnje nezrelosti ovog sinjskog konobara sa generalskim zvezdicama, do zasluga osuđenih u takozvanom domovinskom ratu. - U ovom slučaju, ako je sud utvrdio da je najmanje 50 civila na ovakav monstruozan način likvidirano i da je tome prethodio takozvani " smrtonosni sastanak", gde su bili svi značajniji nosioci vlasti u Gospiću i da su znali kuda idu, a išli su na likvidaciju Srba, tu nikakva olakšavajuća okolnost ne može da postoji. Pitanje je, znači, koliko je to jedan pripadnik HV-a trebalo da ubije civila pa da dobije maksimalnu kaznu - kaže za "Glas" Savo Štrbac, predsednik Dokumentaciono-informativnog centra "Veritas". Prema njegovim rečima, čak ni kazna od 20 godina, koja je bila maksimalna u ovom slučaju, ne može da bude adekvatna počinjenom delu. To bi, dodaje Štrbac, bila sasvim drugačija poruka, ali i dokaz da bi osuđeni dobili svaku drugu maksimalnu kaznu, ako bi ona postojala. - Mislim da je ovde reč o kompromisu - kaže Štrbac. Priznaje samo Luburića O zločinu u Gospiću prvi izveštaj u Zagreb je poslao Ante Karić, tadašnji presednik Kriznog štaba, koji nije prisustvovao "smrtonosnom sastanku. " Potom su Franji Tuđmanu Gojku Šušku, počeli da stižu i drugi, mnogo detaljniji izveštaji. Tokom istrage, Orešković je početkom 1992. bio uhapšen, ali je posle intervencije Šuška još brže oslobođen. Norac je išao na referisanje kod Tuđmana I Šuška, ali se ubrzo vratio u Gospić. Svojevremeno, tadašnji hrvatski predsednik je, po navodima hrvatskih listova, poslao generala Petra Stipetića da smeni Norca, ali ga je komandant 118. brigade, koji će kasnije postati najmlađi hrvatski general, poslao nazad, uz obrazloženje da "priznaje samo Maksa Luburića", komandanta ustaškog logora Jasenovac. Ispostaviće se da su Norac i Orešković bili zaštićeni poput belih medveda kako se klupko gospićkih zločina ne bi razmotalo do Tuđmana i Šuška. Hrvatska je Oreškovića, Norca i Grandića proglasila krivim i njihovo krivično delo kvalifikovala kao ratni zločin. Pošto po statutu Haškog tribunala taj sud može da preuzme slučajeve od nacionalnih sudova samo ako je neko oslobođen optužbe i ako mu je utvrđena blaža kvalifikacija od ratnog zločina, Hrvatska je Hagu izbila adute za moguću intervenciju. - Zadovoljena je i domaća javnost, jer uvek može da joj se kaže: A šta bi bilo da su im sudili u Haškom sudu, gde se izriču mnogo veće kazne? - primećuje sagovornik "Glasa". - I ovo bi trebalo da bude nekakav poziv i ostalima u stilu: Eto, vidite da je bolje da vam mi ovde sudimo, nego da vam sudi Hag. Ali, iako je ova presuda nešto povoljnija od drugih za zločine nad Srbima u Hrvatskoj, i ona ukazuje na dvostruke standarde u hrvatskog pravosuđa u procesuiranju ratnih zločina. Postoje mnogi slučajevi da su Srbi za jedan šamar dobijali mnogo veće kazne nego što su pripadnici gospićke grupe dobili. Hrvati, očito, još nisu došli u fazu da mogu objektivno da sude, mada će na ovom suđenju pokušati da pokupe poene - procenjuje Štrbac. Sasvim je realno, kaže on, da međunarodna zajednica preporuči ostalima sa prostora bivše Jugoslavije da se ugledaju na hrvatski primer, pogotovo što izrečena kazna može da se povisi na višem sudu. Tužba se o takvoj mogućnosti još nije izjasnila, a odbrana, predvođena Željkom Olujićem i Bosiljko Mišetićem, nosiocima najviših funkcija u hrvatskom ratnom pravosuđu, gromoglasno najavljuje žalbu. Uz patriotske fanfare i refrene u stilu da su "Hrvati, valjda, jedini narod u povijesti koji sudi časnicima svoje pobedničke vojske". Ove i slične poruke se redovno ispaljuju, bez obzira što je utvrđeno da je Hrvatska vojska u čišćenje Gospića i okoline od preostalih Srba krenula s pokličem Mirka Norca "Pucajte, šta čekate!" i smrtonosnim pucnjima "sinjkog vojvode" u staricu. Posle toga, kolona zarobljenika je, jednostavno, pokošena u šumi. GORAN ĐOGIĆ