KOLIKO JE NAŠA DRŽAVA DALEKO OD PRIJEMA U „PARTNERSTVO ZA
MIR”
Na
tri duga koraka...
Potpuna saradnja sa Tribunalom u
Hagu, povlačenje tužbe protiv
zemalja NATO pred Međunarodnim sudom pravde i reorganizacija vojske po
konceptu koji je nedavno u saveznom parlamentu izneo ministar odbrane Boris
Tadić, preduslovi su koje treba ispuniti da više ne budemo „crna
rupa”
Državna zajednica Srbije i Crne Gore od četvrtka je ponovo u Savetu
Evrope. To je tek prvi korak ka potpunoj integraciji naše države u preostale
najznačajnije evropske institucije, da opet budemo ravnopravni partneri sa
svetom. Čelnici NATO planiraju da Srbiju i Crnu Goru u svojim redovima vide
2008. godine, a ulazak u Evropsku uniju planira se tek 2012.
Pre toga, od
državne zajednice Srbije i Crne Gore očekuje se da, najzad, ove godine pristupi
„Partnerstvu za mir”. Naša država je, uz Bosnu i Hercegovinu, jedina van ovog
programa, koji je NATO osnovao 1993, a zaživeo je 1994. godine. Generalni
sekretar Atlantskog saveta Srbije i Crne Gore Veljko B. Kadijević predočava da
su iz Brisela upravo stigle ohrabrujuće vesti.
|
Zašto nema zahteva? Još je 1995. godine Nova
demokratija (sada Liberali Srbije) pokrenula inicijativu za pristupanje „Partnerstvu za mir”. Onda se jedno
vreme sa tom aktivnošću stalo, a inicijativa je obnovljena posle 5.
oktobra 2000. Čak je i Savezna vlada SRJ još pre godinu dana donela odluku
da naša država pristupi „Partnerstvu za mir”, ali do danas u Brisel o tome
nije otišao nijedan zahtev! Dobro upućeni procewuju da je uzrok tome strah
da ne budemo odbijeni. |
- Za prijem naše države u
„Partnerstvo za mir” preostalo je da se ispune još tri uslova: potpuna
saradnja s Tribunalom u Hagu, povlačewe
tužbe protiv država NATO zbog bombardovawa pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu
i reorganizacija vojske po konceptu koji je u parlamentu izneo ministar odbrane
Boris Tadić - kaže Kadijević. - U sedištu NATO u Briselu nedavno je boravio
predsednik našeg saveta Vladan Živulović i tada mu je jasno stavljeno do
znanja da se od preostala tri zahteva neće
odstupiti.
Kada je u pitanju prvi i,
čini se, najvažniji uslov - potpuna saradwa s Haškim tribunalom, to se, pre
svega, odnosi na hvatawe i isporučivawe bivšeg komandanta Vojske Republike
Srpske generala Ratka Mladića i preostale dvojice oficira iz „vukovarske
trojke”: Veselina Šljivančanina i Miroslava Radića. Pitawe koje je tamo bilo
postavljeno je šta ako utvrdimo da oni nisu u našoj zemlji. Da li to za nas
znači doživotnu blokadu?
- U NATO nam je rečeno da to moramo da kažemo na
transparentniji i agresivniji način da oni stvarno nisu ovde. Nije dovoljno samo
reći: oni nisu ovde - pojašwava Veljko B. Kadijević. - Tužba protiv NATO biće,
kako se očekuje, stavljena ad akta, zajedno sa tužbama Hrvatske i BiH protiv
Srbije i Crne Gore. Kada je o reformi naše vojske reč, NATO će u narednih mesec
dana u našu zemlju uputiti delegaciju koja će našim stručwacima pomoći u
reorganizaciji Vojske Srbije i Crne Gore prema standardima koje su oni
propisali.
Generalni sekretar Atlantskog saveta Srbije i Crne Gore objašwava
i zašto bi naša zemlja trebalo da pristupi programu „Partnerstvo za mir”. Pre
svega, prestali bismo da budemo „crna rupa” na karti Evrope. Još je važnije od
toga da pristupamo kolektivnom sistemu bezbednosti, a svoje susede ćemo
kategorisati kao partnere, a ne kao protivnike.
Budući da članstvo u NATO
mnogo košta, koliko će nas koštati ulazak u „Partnerstvo”?
- Pristupanje tom programu ništa nas ne bi koštalo - tvrdi
Kadijević. - Mi odlučujemo u kojim ćemo programima da učestvujemo. Moći ćemo da
biramo između 2.000 različitih programa, a za to ne bi bilo potrebno dodatno
izdvajati novac. Od pristupanja
„Partnerstvu za mir” možemo imati višestruke koristi i zato treba da se što pre
nađemo u društvu sa svim drugim evropskim državama.
Milan Bozokin
