Afera Jovanovic: istine i lazi
Iskaz potpredsednika srpske vlade pred skupstinskim odborima - kraj afere, ili samo uvod u nove predizborne borbe i optuzbe
Pise: Rade Stanic
Da se u vrhu srpske vlasti, ali i u opoziciji, ozbiljno razmatra mogucnost vanrednih izbora, moglo bi se zakljuciti iz rasplamsavanja “afere Jovanovic”, koja je nastavljena svedocenjem Cedomira Jovanovica, potpredsednika srpske vlade.
Jovanovic je u ponedeljak, na zajednickoj sednici odbora za bezbednost i pravosudje srpske skupstine, opovrgao veze sa Miloradom Lukovicem Legijom i sa Dusanom Spasojevicem Siptarom, ali je, oslobodjen drzavne, vojne i sluzbene tajne, optuzio da su te veze, bezmalo do ubistva srpskog premijera Zorana DJindjica, imali ljudi iz Demokratske stranke Srbije. Jovanovicevi kontakti sa Legijom i Siptarom, kako je sam potpredsednik posvedocio, bili su motivisani iskljucivo drzavnim interesima. Tog koji je ispijao viski i koji je brckao nogice u Spasojevicevom bazenu morace da potraze na drugoj adresi, porucio je potpredsednik srpske vlade, a svojim zakljuckom potvrdili su to i clanovi dva odbora.
Da li se Jovanovic, osim u prilikama koje je pobrojao na zasedanju dva odbora, vidjao u jos nekim sa Spasojevicem, bice, izgleda, tema rasprave koju najavljuje DS. DJordje Mamula, poslanik DS-a, najavio je u ponedeljak da ce u predstojecim danima “DS omoguciti javnosti da se upozna sa svim informacijama o posetama Jovanovica Dusanu Spasojevicu u Centralnom zatvoru”.
Svedocenje Cedomira Jovanovica o svojim susretima sa Legijom i Lukovicem ipak je, cini se, ostavilo niz nerazjasnjenih pitanja. Iako je dokazivao suprotno, Jovanovic je posredno potvrdio tezu koju su iznosili srpski mediji, kasnije i predstavnici politickih partija, da su u Srbiji posle 5. oktobra postojali ljudi koji su imali poseban status. Pre svih takav status je imao danasnji drzavni neprijatelj broj 1 - Milorad Lukovic Legija.
Za razliku od dosadasnjih, nezvanicnih, tumacenja uloge Jedinice za specijalne operacije i njenog komandanta Lukovica u petooktobarskim desavanjima, prema Jovanovicevom iskazu na sednici dva odbora, novoj vlasti od pocetka je bilo jasno s kim ima posla. Po Jovanovicevim recima, Lukovic je “potrazio nas, a ne mi njega “. Lukovic je to je radio po nalogu Radomira Markovica, Milosevicevog sefa tajne policije, a razlog Lukoviceve infiltracije bio je moguca likvidacija novih vlasti, tvrdi Jovanovic. On je dodao da su “oni”, tj. vlast, vec tada znali koje je motive Lukovic imao kada im se obratio.
Ako je Jovanovicevo izlaganje potpuno, postojala su bar dva momenta kada bi svaka ozbiljna vlast preduzela neke sudske ili policijske mere protiv Lukovica, svejedno da li je rec o hapsenju ili stavljanju pod policijski nadzor. Ni jedno ni drugo nije ucinjeno, cega je dokaz bio 12. mart.
Prvi momenat dogodio se 15. juna 2001. godine. Posle nesto vise od dve godine, srpska javnost saznala je od Jovanovica da se na taj dan, a ne pet meseci kasnije, prvi put pobunila Jedinica za specijalne operacije, zato sto je Lukovic uhapsen zbog nereda koji je napravio u klubu Bojan Stupica. Da bi se zaustavila pobuna, Jovanovic se, uz pomoc nacelnika gradskog SUP-a Boska Buhe i komandanta Zandarmerije Gorana Radosavljevica, obratio Lukovicu, i pokreti JSO su zaustavljeni.
Drugi momenat u kome je vlast morala odlucnije da reaguje bio je poznati “puzajuci puc”, kako je u medijima nazvan izlazak JSO na beogradske ulice novembra 2001. godine.
Jovanovic se u svom izlaganju nije bavio pitanjima zasto, uprkos bezakonju koje je bilo evidentno - dve pobune najelitnije policijske jedinice, potencijalna opasnost od likvidacije, plus jos drasticnije krsenje zakona koje Jovanovic nije spomenuo a koje je srpska vlast morala da zna - likvidacije po beogradskim ulicama, otmice, trgovina drogom - nova srpska vlast nije preduzela akciju protiv coveka koji je fakticki upravljao “crvenim beretkama”, i posle ostavke koju je dao, vec je razgovarala sa njim. Da li razlog tome lezi u delu optuzbi DS-a ili u realnoj nemoci da se odgovarajucom oruzanom silom, ukljucujuci tu i Vojsku Jugoslavije, slomi moguci otpor JSO, javnost nije u ponedeljak saznala od Jovanovica. To, istina, nije bila ni tema zasedanja odbora.
Izostalo je i potpuno objasnjenje kako se bas Jovanovic od svih lidera DOS-a nasao u ulozi coveka koji ce razgovarati ili kome ce se Spasojevic i Lukovic obracati u situacijama kada su trazili dijalog sa srpskim vlastima, na koja normativna akta se pozivao i kakva je ovlascenja uopste pri tom imao.
Prema Jovanovicevom iskazu o pobunama JSO i 5. oktobru, ispada da Lukovic do 12. marta nije bio izvan nego iznad zakona.
Sam Jovanovic potvrdio je pred skupstinskim odborima da je kontakata sa pripadnicima organizovanog kriminala bilo, pravdajuci to drzavnim interesom, koji je nalagao da se razgovara i sa Spasojevicem i Lukovicem. Politicki vesto, on se nije zadrzao samo na pukoj odbrani od napada najjace opozicione stranke, vec je, oslobodjen cuvanja drzavne, sluzbene i vojne tajne, izneo niz kontraoptuzbi na racun glavnog politickog konkurenta Demokratske stranke Srbije i njenog predsednika Vojislava Kostunice, optuzujuci ih za ono isto za sta je sam tuzen: za vezu sa Lukovicem i JSO. Veza DS-a sa Legijom stavljena je u kontekst patriotizma i antihaskog bratstva.
Jovanovic je svoj politicko-marketinski cilj verovatno postigao. DS, Kostunica i clanovi njegovog bivseg predsednickog kabineta morace da odgovore na niz neprijatnih pitanja, ili da dokazu da Jovanoviceve tvrdnje nisu istinite, pocev od toga zbog cega su sefu Kostunicinog kabineta Ljiljani Nedeljkovic bili predati policijski dosijei lidera DOS, preko “slucaja Gavrilovic”, i saznanja da je Jovica Stanisic, bivsi sef srpske tajne policije, preko pokojnog Momira Gavrilovica, ubijenog pripadnika DB, i preko nekadasnjeg kabineta Vojislava Kostunice, pokusao da kontrolise Resor drzavne bezbednosti, do objasnjenja kakve je prirode bila veza Kostunicinog savetnika Radeta Bulatovica sa Legijom i kako za tu vezu sam Kostunica nije znao.
Takodje, Jovanovic je izjavio da su neki ljudi iz DS-a takodje posecivali zdanje u Silerovoj, kao i da su odrzavali kontakte sa Lukovicem i JSO bezmalo do ubistva srpskog premijera Zorana DJindjica. Koji su to ljudi bili, gradjane ce, verujemo, obavestiti istraga.
Sumirano, Jovanovic se delom postavljao kao advokat odbrane, delom kao tuzilac i nastup, koji je nagovestavao puno drame, bar za sada, pretvorio se u jos jednu epizodu sapunske serije obracuna izmedju dve najjace stranke u Srbiji, DS-a i DS-a, u koji je kao tacka razdora izmedju dve stranke postavljen Hag.
I kraj je kao u pravoj sapunici: svi zadovoljni, svi na svojim mestima, niko povredjen. Za DS je, ako nista drugo, odskrinuto pitanje odnosa Jovanovica, tj. vlasti, i organizovanog kriminala, a za srpsku vlast je dokazano da Jovanovic, tj. ista ta vlast, nikakve veze s organizovanim kriminalom nije imao.
Iako se u politickim kuloarima “suskalo” da bi nastup Jovanovica pred dva odbora mogao da bude poslednji u svojstvu potpredsednika srpske vlade, sva je prilika da ce to mesto Jovanovic zauzimati, bez obzira kakav odjek imao njegov nastup u javnosti. I to sve dok se ne napravi zbir izmedju tri kolicnika: unutar DS-a izmedju dve struje, tzv. biznis kluba i kadrovske struje, unutar DOS-a izmedju DS-a i malih stranaka, i odnosa tzv. medjunarodne zajednice prema srpskim vlastima.
U dva slucaja Jovanovicev skor je sasvim dobar. Svedocenje dvojice strazara Centralnog zatvora u reziji DS-a bar je privremeno objedinilo DS, ciji su celnici u prozivci coveka koji je bio najblizi srpskom premijeru videli ne samo nameru da se Jovanovic i Zoran DJindjic dovedu u vezu s organizovanim kriminalom vec i vrlo siguran put da se obori srpska vlada, ciji bi pad s padom Jovanovica bio vrlo verovatan.
Odnosi unutar DOS-a takodje idu naruku Jovanovicu. Posle ovog svedocenja, a narocito otkako je Mladjan Dinkic, navodno, odbio ponudu Zorana Zivkovica da DS i G17 plus naprave predizbornu koaliciju, u DOS-u ce biti smanjen pritisak na njega, bar iz redova onih stranaka koje smatraju da ce moci da naprave predizbornu koaliciju sa DS-om.
Jedini negativan poen Jovanovic bi mogao da zabelezi kod medjunarodne zajednice. Koliko kosta da Jovanovic ostane potpredsednik vlade, posle povratka iz Soluna i razgovora sa predstavnicima medjunarodne zajednice, jedino zna Zoran Zivkovic. Ako je Jovanovicevo izlaganje u skupstini deo kampanje uoci vanrednih izbora, onda cena nije velika. Bar ne za DS.
BLIC NEWS
