Privatizacija Beopetrola izaziva diskusije, pa su i
mnogi članci u novinama posvećeni ovoj temi. Glasniji su oni koji
zastupaju mišljenja da imovina Beopetrola pripada INI i da je treba
vratiti ovom zagrebačkom poduzeću.
Međutim, stvari ne stoje tako. U slučaju "INA BEOPETROL", radi se o dva
kompleksa pitanja: jednog, vezanog za sukcesiju i drugog, vezanog za
privatizaciju.
Kompleks pitanja vezanih za sukcesiju ima dve aspekta: prvi - Sporazum
o pitanjima sukcesije govori o "imovinskim pravima" a ne o svojini.
Mešanje pojmova imovinskih prava i prava na svojinu je štetno, jer može da
dođe do pogrešnih zaključaka.
Naime, vlasnik-titular imovine, koju je koristila INA za obavljanje
svoje delatnosti, bilo je društvo, a ne INA. INA je, kao i sva druga
društvena preduzeća, imala pravo korišćenja imovine u društvenoj svojini.
Svaki korisnik društvene imovine, pa i INA, imao je tri obaveze: da
obračunava i izdvaja sredstva za amortizaciju, odnosno da društvenu
imovinu održava u permanentnom vrednosnom nivou, da plaća kamatu na
poslovni fond (ukalkulisani prinos na društvena sredstva koja koristi za
svoje privređivanje) a beneficijar je bila država, da plaća osiguranje
imovine, odnosno da imovinu zaštiti od rizika umanjenja vrednosti.
Dakle, status korisnika društvene imovine nije svojinsko- vlasničko
pravo. Pa samim tim INA nije titular svojine već korisnik, koji je za
pravo korišćenja plaćao definisane obaveze.
Drugi aspekt, Sporazum o pitanjima sukcesije, vrši povraćaj imovinskih
prava na dan 31. decembar 1990. Rešavanje imovinskih prava na tačno
određeni datum, mora se staviti u kontekst prava – zakonskih propisa, koji
su važili na taj dan.
Na dan 31. decembra 1990, svaki deo jednog preduzeća mogao se izdvojiti
iz sastava preduzeća, postati poseban privredno- pravni subjekt i poneti
sobom sva imovinska prava vezana za korišćenje društvene svojine, ukoliko
su bila ispunjena tri uslova.
Prvi, da je deo preduzeća koji se izdvaja iz celine zaokružena
poslovno-reprodukciona celina, čiji se rezultati rada mogu (zasebno, u
odnosu na druge delove preduzeća) meriti i izraziti. Drugi, da je sačinjen
"Deobni bilans" u kome se utvrđuju činjenice da li je deo koji se izdvaja,
svojom akumulacijom, obezbedio povraćaj uloženih društvenih sredstava u
njega (bez obzira da li se radi o kreditnim sredstvima ili sredstvima "za
proširenje materijalne osnove udruženog rada" stvorenim u drugim delovima
preduzeća). I treći, da je Odluka o izdvajanju dela preduzeća doneta na
referendumu radnika dela preduzeća koji se izdvaja.
Da je INA, na teritoriji Srbije imala benzinske pumpe, koje su bile
direktno povezane sa distributivnim centrom kompanije i da su benzinske
pumpe obavljale deo reprodukcionog procesa, da te pumpe nisu bile
organizaciono međusobno povezane i da nisu u svom radu bile posebno
upravljački organizovane, stvar bi stajala drukčije. INA bi imala pravo da
te delove preduzeća vrati u svoj sastav. INA je u Srbiji imala
privredno-reproduktivnu celinu i radnici koji su radili u njoj imali su
pravo da je izdvoje.
Beopetrol je preduzeće koja je privredno-reprodukciona celina za
snabdevanje tržišta – trgovinu naftom i naftnim derivatima.
Međutim, INA ima pravo da dokazuje dug Beopetrola, prema preduzeću INA,
ali da ga smatra svojinom INE - nema.
Ako se utvrdi da postoje obaveze Beopetrola prema INI, one mogu biti
podmirene plaćanjem u novcu, izmirivanjem duga na drugi način, ili
priznavanjem učešća u kapitalu Beopetrola – akcijama.
Kompleks pitanja vezanih za privatizaciju usmeren je, kao što je
poznato, u pretvaranje društvene svojine, svojine bez definisanog titulara
u svojinu sa titularom.
U periodu prelaska svojine iz društvene, bez definisanog titulara, u
svojinu sa tutularom, po Zakonu Srbije, država je beneficijar, korisnik
vrednosti od 70 odsto preduzeća, a taj iznos definisani titular treba da
plati - da bi postao nosilac svojine u iznosu od 70 odsto vrednosti
preduzeća. Preostali iznos, od 30 odsto, pripada radnicima koji su na
sredstvima u društvenoj svojini radili, sticali plate i iz profita,
"ostatka dohotka" i povećavali vrednost društvenih sredstava.
"Poduzeće INA – Zagreb" je izvršila pretvaranje društvene svojine u
državnu, odnosno privatnu svojinu. To je urađeno u skladu sa zakonima koji
važe u Hrvatskoj. Kada bi se uradilo kako se traži, čak i u jednom našem
novinskom članku, "da se INI vrati svojina" - dogodila bi se privatizacija
Beopetrola u Srbiji po zakonima Hrvatske. Beneficijar društvene svojine na
teritoriji Srbije bila bi Hrvatska.
To, naravno, nije moguće i zato tvrdimo da je jedino moguće rešenje da
privatizaciju Beopetrola može izvršiti samo Republika Srbija.
[*]
Doskorašnji direktor savezne direkcije za imovinu SRJ
POVODOM SPORA O
PRIVATIZACIJI BEOPETROLA
INA nema prava na svojinu
