|
Datum: 25. juni 2003. g.
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili greškom ili više ne želite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED] i u rubrici
"subject" napišite "unsubscribe".
AMERIKA CE MORATI DA IZDRZAVA DVE
IRACKE ARMIJE – STARU I NOVU – I SOPSTVENU,
OKUPACIONU
Moskva, 24. juna 2003. godine Nije to luksuz, to je uslov za opstanak okupacionih vlasti u poratnom Iraku. U najskorije vreme na ruke Sjedinjenih Drzava passce dve skupe iracke milosnice – Sadamova armija i armija koja je formirana u zamenu za Sadamovu armiju. Kako su objavile u Bagdadu koalicione vlasti, u naredne dve godine u zemlji ce biti formirana nova lokalna armija od tri pesadijske divizije, sa ukupnim brojem od 40 hiljada vojnika. Te svezepeccene i lojalne oruzane snage bice, kao, dovoljne da se zatvori iracka granica i sto je jos vaznije – da se stave pod zastitu naftne busotine. Radi se upravo o armiji, a ne policiji ili snagama bezbednosti, insistira na takvoj kvalifikaciji Volter Slokomb, savetnik aktuelnog vrhovnog ameickog vojnog administratora Iraka Pola Bremera. “Ona (nova armija) ce pruzati onu vojnu podrsku, koju danas vrse koalicione snage” – pojasnjava on. U to je tesko poverovati. Nova vojna pesnica okupacionog rezima je u najmanju ruku deset puta slabija od one, kojom je mahao Sadam Husein. U godinama procvata njegove diktature iz svakog vojnog prirucnika moglo se saznati, da Irak raspolaze sa 20 divizija, sa oko 400 hiljada vojnika, plus 260 tenkova i vojno-vazduhoplovne snage, u cijem sastavu se nalazi 300 lovaca i bombardera. Druga je stvar sto su u irackom ratu svi ti iskusni, hrabri vojnici i poprilicno antikvarne, ali sasvim upotrebljive massine odjednom izveli magicni trik nestanka u duhu Davida Koperfilda. Ali to niposto ne znaci da njih nije bilo – oni su postojali. Naravno, krupniji su tada i zadaci postavljani. Sta ce zastita na naftnim busotinama, kada na njih niko nije nasrtao. Sadam je povecavao brojnost armije, doterujuci je u skladu sa svojim geopolitickim zamislima: zastititi arapski svet od revolucije iranskog ajatolaha Homeinija i nametnuti svoju volju zemljama u Zalivu. Diktator je nestao zajedno sa svojim ambicijama. Ali cak i imajuci u vidu te ohrabrujuce okolnosti, 40-hiljaditi kontingent, koji su Amerikanci odlucili da stvore pod hitno, izgleda nemocno, skoro rekviizitski. Nova iracka armija moze vrsiti one iste funkcije koje vrse i okupacione snage samo uz jedan uslov, koji je zaboravio da spomene savetnik Slokomb. A zapravo: same te okupacione snage moraju tu da ostanu. 140 hiljada americkih i britanskih vojnika nastavice svoju sluzbu u Iraku na neodredjeni rok. Pri tom taj rok moze potrajati i kudikamo duze, nego sto je najpre planirano. Do takvog zakljucka dosla su trojica americkih senatora, koji su ovih dana putovali u Irak radi proucavanja poratne problematike. “Misljenja sam de cemo mi ovde biti prisutni sa vojskom i ulagati u ekonomiku od tri do pet godina” – izjavio je demokrata Dzozef Bajden – mladji, clan senatskog Komiteta za inostrane poslove. Po povratku kuci senatori ce zatraziti od predsednika Dzordza Bussa “istinita” objasnjenja o pravim razmerama vojnog, finansijskog i svakog drugog angazovanja SAD u poratnim irackim poslovima. U svakom slucaju, Irak ce uzeti Americi jos dosta vremena, mnogo zivota i, zasigurno, puno para. Ovo poslednje je postalo jasno kada su okupacione vlasti shvatile: one ce takodje morati izdrzavati i staru dobru armiju Sadama Huseina. Tajanstveno isscceznuvsi sa bojnih polja, ona se brzo materijalizovala po okoncanju vojnih dejstava u kolicini od 250 hiljada vojnika, koji nemaju sta ni da jedu, ni da rade sem da mitinguju, trazeci platu za poslednjih sest meseci. Najpre se, 26. maja, americki administrator Bagdada pravio “tossa” kao da staru Sadamovu armiju zvanicno nije “poslao u penziju” on, Pol Bremer, vec je to ucinilo, kako se on izrazio, “nesto sto se zove sloboda Iraka”. Medjutim, irackim vojnicima takva se leporecivost nije dopala. U toku nekoliko nedelja oni su drzali u opsadi Republiccki dvorac u kome su se sada raskomotile okupacione vlasti. Taj otpor je okoncan u minulu sredu zestokim sukobima, kada su demonstranti zasuli americke vojnike kamenicama, a ovi su upucali dvojicu irackih oficira. Zajhvaljujuci tom sukobu, Pol Bremer je odjednom progledao. Za vise od 200 hiljada Iracana, koji su se u proslosti nalazili u aktivnoj vojnoj sluzbi Sadama Huseina, hitno je odredjena americka “penzija” u visini od 50 do 150 dolara, sto je nesto manje, ali je ipak uporedivo sa onim sto su oni dobijali od nezaboravnog oca nacije. Vrhovni administrator je, po svoj prilici, uvideo da je vukove bolje prihranjivati, nego od njih strepeti. Upravo bivsi iracki vojnici, koji su ostali bez sredstava za zivot i kasarni, danas napadaju na americke punktove – smatraju okupacione vlasti. I tako je Amerika prinudjena da izdrzava tri armije u Iraku- staru, novostvaranu i svoju sopstvenu, okupacionu. Pri tom milioni sirotih Iracana ne shvataju, zasto se zastitnici svrgnutog rezima sa oruzjem u rukama ubrajaju u oslobodioce i sticu prava americke demokraije, kao sto je pravo na penziju. ARTEL GEOPOLITIKA je
privatan, nezavisan i nelukrativan web site koji se izdražava od volonterskog
rada nekolicine entuzijasta.
Ukoliko vam se informacije koje ARTEL
GEOPOLITIKA objavljuje dopadaju bili bismo zahvalni da nas
podržite bilo kojom finansijskim doprinosom ili kroz
reklamiranje na našem web site-u. Vaša
pomoć biće upotrebljena za još kvalitetnije selektiranje informacija,
njihovo brže postavljanje na site i, što smatramo možda i
najvažnijim, prevodjenje najkvalitetnijih tekstova i na druge
jezike.
Za dinarske uplate: Rade Drobac- Postanska stedionica-, žiro račun br. 908-20001-18-8888-47712653 Za devizne uplate: Rade Drobac- Nacionalna [tedionica- Devizni ra~un br.: 00-305-0002922.2 |
<<_IMVTemp_Show_Geopolitika-logo1.jpg>>
<<_IMVTemp_Show_ARTELlogo2.gif>>
