(Od našeg dopisnika)
Bukurešt, 27. juna
Između SAD i Evrope u toku je velika diplomatska igra, da ne kažemo
bitka. U njoj se upotrebljavaju sva diplomatiji dozvoljena sredstva:
upozorenja, pretnje, ucene, potkupljivanja, blokade, embarga, izolacije,
kažnjavanja, dolazi do zahlađivanja i otopljavanja odnosa, smišljaju se
višesmerni bilijarski potezi.
Jedan od terena na kojima se ta igra odvija jeste pitanje odnosa prema
međunarodnom krivičnom tribunalu. Kao što se zna, SAD hoće da njeni
državljani budu izuzeti od obaveze da se pojavljuju pred tim tribunalom.
Evropa se tome suprotstavlja. Ipak, koristeći razna već pomenuta
diplomatska sredstva, SAD su uspele da na svoju stranu privole niz zemalja
sa evropskog kontinenta. Rumunija je bila prva zemlja na svetu koja je sa
SAD potpisala bilateralni sporazum o neizručivanju Amerikanaca, pre svega
američkih vojnika Međunarodnom sudu u Hagu..
Novi ciljevi kao opravdanje
Taj potez je Bukurešt povukao 1. avgusta prošle godine, kada su u punom
jeku bile pripreme za praški samit NATO, na kome je trebalo da se odluči
koje će nove zemlje biti primljene u tu zapadnu vojnopolitičku alijansu.
Znajući da je glas Vašingtona odlučujući, Rumunija je zaigrala na američku
kartu i na izričito traženje Bele kuće potpisala je sporazum o neizvođenju
Amerikanaca pred MKS. Ta je "rumunska breša" (kako je "Politika" pisala
već 3. avgusta 2002) izazvala gnevne reakcije evropske komisije (vlade) i
vodećih evropskih država. Francuski predsednik Žak Širak je maltene stavio
Rumuniju na stub srama.
Zvanični Bukurešt se opravdavao na taj način što je tvrdio da EU još
nije zauzela zvanični stav po pitanju MKS i da tako Rumunija nije
prekršila neku odluku ujedinjene Evrope.
U međuvremenu Rumunija se našla među sedam država pozvanih da se
integrišu u NATO, što je ovde ocenjeno kao "veliki nacionalni uspeh". Tako
se Bukurešt obreo pod toliko željenim "bezbednosnim kišobranom". Na red su
došli drugi "nacionalni prioriteti". U prvi rumunski plan su prešle brige
oko ulaska u Evropsku uniju. To je predviđeno da se desi 1. januara 2004.
Ali dotle se moraju ispuniti mnogi teški "evropski uslovi" i zato Bukurešt
mora da se ravna na Brisel.
Na nedavnom solunskom samitu EU deset novih članica, kao i dve
pridružene zemlje – Rumunija i Bugarska, preuzele su obavezu da će svoje
nacionalne politike prema MKS svrstati uz zajedničku tačku gledišta EU.
Drugim rečima, kako to sažeto danas prikazuje vodeći rumunski dnevnik
"Adevarul", "Rumunija je pred Evropom preuzela obavezu da prekrši svoj
potpis stavljen na sporazum sa Sjedinjenim Državama".
Na prvi pogled ovaj novi obrt nije izazvao neko posebno uzbuđenje u
Rumuniji. To je shvaćeno kao "objektivna potreba" na putu dostizanja
strateških ciljeva rumunske politike.
"Erbas" umesto "Boinga"
Da se sada Bukurešt na svetskom okeanu orijentiše prema svetioniku iz
Brisela govori još jedna činjenica. Pre neki dan u francuskom Buržeu
parafiran je završni sporazum kojim su okončani pregovori oko kupovine
četiri letelice "erbas" za potrebe rumunske nacionalne vazduhoplovne
kompanije Tarom. Iz krugova bliskih vladi premijera Adrijana Nastasea
saznaje se da je odluka o nabavci "erbasa" bila doneta kao ustupak
Francuskoj i njenim partnerima u koncernu Erbas indastri i pored toga što
postoji stariji dogovor o tome da će Rumunija kupovati uglavnom samo
američke "boinge". "Želja Nastaseovog kabineta da odobrovolji Zapadnu
Evropu kako bi Rumunija stekla njene garancije da će se do kraja 2007.
završiti njeni pregovori oko stupanja u EU – bila je odlučujuća oko izbora
proizvođača letelica", naglašava "Adevarul".
Rumunski mediji otvoreno iznose da je odluka bukureštanskog kabineta da
kupuje "erbasove" izazvala neskriveno nezadovoljstvo američke ambasade u
Bukureštu. Ovo tim pre što je ona doneta "svega dva dana pošto se
Nastaseova vlada pridružila evropskom, antiameričkom stavu po pitanju
ugovora o Međunarodnom krivičnom sudu koji treba da sudi za ratne
zločine".
Milan Petrović
UPRKOS AMERIČKIM
UPOZORENJIMA
Rumunski rikverc
