PRODAJA ILI PREDAJA
KOSOVA
OGLEDALO nedelje, Br. 2
25.
juni 2003. godine
Pise: Rade Drobac
http://www.srpskenovineogledalo.co.yu
Na čiji se mig i zašto bas sada pokreće kampanja o nezavisnosti južne srpske pokrajine. Vlada Srbije podstiče kampanju otcepljenja. Narod nikome nije dao mandat da potpise otimanje KiM zanavek
Nakon više vekova nasilnog proterivanja Srba sa Kosova i
Metohije, bezbrojnih zločina nad njima, čak i u periodima vlasti srpske države a
naročito pod stranom okupacijom, današnji okupatori ove srpske pokrajine,
kolevke njihove duhovnosti i istorije, režiraju poslednje poteze ka otimanju ove
srpske teritorije kako se čini- na žalost i sramotu - uz pristanak aktuelnih
srpskih vlasti i njihovu nesumnjivu pomoć u ostvarivanju tog, za Srbe, trajno
pogubnog. čina.
U poslednjih mesec dana naglo su se namonožile izjave
zvaničnika, pojedinaca i institucija iz zemlje i inostranstva o potrrebi hitnog
rešavanja problema Kosova, odnosno njegovog "konačnog" statusa, pri čemu se
tvrdi, naravno, da je jedino trajno i stabilno rešenje - njegovo otcepljenje od
Srbije.
Što to traže poznati likovi iz inostranstva, koji su se dokazali u
antisrpskim akcijama, nije čudno, ali je neverovatno da se ovoj kampanji
pridružuje i srpska vlada i srpski zvaničnici.
Batiću ne treba Kosovo
V.
Batić ističe da njemu "ne treba Kosovo na papiru". Nakon kampanje za manju
državu ("nezavisna Srbija") sada se zalaže i za Srbiju bez Kosova. Ministar
pravosudja (Pravda je apstraktan i duhovni termin) bi morao znati da je Kosovo
na papiru i dalje naše, makar i narednih sto godine bili sprečeni da se tamo
vratimo. Tek na{šm potpisivanjem papira da nije naše, bilo bi trajno izgubljeno.
Valjda to nije cilj ove izjave?
Prema pisanju BBC-a, vlada Srbije je uputila zvanično pismo Havijeru Solani (EU) u kome traži otpočinjanje pregovora sa vladom Kosova o ovom pitanju. Prema istom izvoru do susreta dveju delegacija trebalo je da dodje već na predstojećem Samitu EU u Solunu, 21. juna o.g., ali je srpska strana (Zoran Živković) to odbila obrazloženjem da želi "suštinske razgovore" a ne slikanje i protokol pa je prvi susret predvidjen za kraj juna u Brislu. Pri tome srpska strana traži od EU posredovanje i garancije u sprovodjenju postignutih dogovora.
Zavera ćutanja
Posle četiri godine zavere ćutanja o
zločinima nad Srbima počinjenim u tom periodu na njihovoj zemlji, u prisustvu
medjunarodnih snaga i svetske javnosti, odjednom je pokrenuta, na nečiji mig,
prava kampanja aktuelizovanja ovog pitanja u našem i medjunarodnom javnom
mnjenju sa jasno definisanim ciljem - nezavisnim Kosovom..
Lista pokretača
ove kampanje je poduža i stalno se popunjava, ali pomenuću samo neke:
Dž.
Soroš se istakao zahtevima da se SRJ bombarduje mnogo pre nego što je to i
učinjeno i više od decenije finansirao najveći broj aktivnosti na rušenju srpske
države i njenih interesa, a čini to i danas.
J. Bugajski, autoritetom svog
Instituta za strateške studije, u kontinuitetu već celu deceniju, na naučnoj
osnovi, objašnjava zašto je za nas i za Balkan, uvek najbolje po nas najgore
rešenje.
M. Štajner se dokazao ne samo kao dobar šiptarski budući zet već i
kao pravi naslednik Bernara Kušnera terajući svojim potezima preostale Srbe sa
KiM, otimajući srpsku imovinu za račun zapadnih konzorcijuma i prepuštajući
šiptarskim terostima sve više atributa državnosti sve, naravno, pod vidom
lokalne samouprave, demokratizacije, stabilizacije itd...
Vlada Srbije,
praveći se kao da štiti interese srpske države i nacije, pokreće u istom ovom
momentu po nas sigurno nepovoljne prezgovore sa Prištinom u periodu kada je u
daleko slabijoj pregovaračkoj poziciji jer odlučujući medjunarodni faktori
podržavaju Šiptare a ne medjunarodno i istorijsko pravo i naše legitimne
interese. Time ona otvara put legalizaciji njihovih zahteva na medjunarodnoj
sceni, sa verovatnim epilogom u OUN. Da srpska vlada stvarno brine o svojoj
državi i naciji vršila bi stalan pritisak na medjunarodne faktore da , kao prvo
, ispoštuju Rezoluciju OUN 1244 u svim njenim aspektima. To praktično znači da
se na KiM vrate prognani Srbi, da se u ovoj srpskoj pokrajini spreče zločini i
terror nad preostalim srpskim stanovništvom, da se zaustavi rasprodaja srpske
državne i pljačka i pustošenje privatne imovine, da se na KiM vrati stanje pre
marta 1999. god., kada je silom izmenjeno, odnosno da se uz prognane vrati
administracija, vojska i policija i zavede red i mir za sve gradjane. Da se bilo
šta od toga pokušalo, a daj bože i uspelo, imalo bi, možda , nekog opravdanja
očekivati da pregovori sa medjunarodnim faktorima, a ne sa šiptarskim
teroristima , imaju neku budućnost. Ovako, pregovori sa teroristima, uz
prisustvo njihovih mentora, namaju smisao i nema nikakve nade da mogu dovesti do
nekog pravednog i trajnog rešenja..Medjutim očito je da je cela kampanja
pokrenutata na nesumnjivo nedobronameran pritisak spolja sa ciljem da se ova
srpska pokrajina potpuno otudji od svoje matice
"Vlada" Kosova, svesna
podrške SAD i EU za svoje separatističke agresivne ciljeve, koristi potčinjenost
Beograda Zapadu i, sa svoje strane, glumi nezavisnu državu. Čak drsko poručuje
Beogradu da sa njim može razgovarati samo o "tehničkim pitanjima" kao što su
"vraćanje dokumentacije Kosovu, sudjenja ratnim zločincima, prenos posmrtnih
ostataka albanskih žrtava i isplata ratne štete i ratnih reparacija". Svoju
rešenost da izbori otcepljenje Kosova od Srbije pravda tobož demokratskom željom
gradjana ove pokrajine, pri čemu su Srbi, čija je to teritorija, masovno etnički
očišćeni sa KiM. Ta "demokratska" vlada i ne pomišlja da pomene vekovni progon
nelabanskog stanovništva iz ove srpske oblasti, uključuju}i i ovaj poslednji, iz
1999. godine kada je oko 350.000 Srba i nealbanaca proterano sa KiM. Na to je ne
podsećaju ni medjunarodni faktori, oni koji se nisu libili da nas bombarduju i
napadnu svom silom svog oružja za nedokazana kršenja ljudskih prava. Zašto oni
sada ćute i ne reaguju?.
Prepariranje javnosti
D. Mićunović o Kosovu govori
kao o Kašmiru, dalekoj i egzotičnoj teritoriji o čijem statusu će odlučiti Savet
bezbednosti a mi sa tim nemamo veze. Pa ako mi nemamo veze, ko ima? Kako je
moguće da se Kosovo tiče mnogo više svih ostalih a ponajmanje nas.
Sve ove
izjave, kao i brojne druge, govore o pripremanju naše i svetske javnosti za
legalizaciju nasilnog otcepljenja Kosova. Da je to cilj SAD i EU to je valjda
svima jasno i vrlo vidljivo. Pomagali su šiptarski secesionizam i terorizam svim
snagama, obučavanjem, opremanjem, finansijskom, pravnom, politi~kom i medijskom
podrškom, pretnjama i ucenama prema našoj državi i njenim organima koji su nas
branili od terorizma i secesionizma, da bi nas na kraju , pod izmišljenim i
iskonstruisanim povodima, u najmanju ruku drastično preteranim, i bombardovali
ne bi li došli u priliku da nam Kosovo otmu. Čudno je da u tome uzimaju učešća
naši političari, predstavnici vlade, pa i novinari, zagovarajući tezu da nam je
Kosovo balast, omča oko vrata, da je već ionako izgubljeno, da ga treba unosno
prodati, ili zameniti za brzi ulazak u EU i slične organizacije.
S kim to vlada pregovara
Posle četiri godine zločina i terora koji šiptarski
teroristi preobučeni u prividno legalne vlasti sprovode nad preostalim Srbima i
nealbancima u ovoj srpskoj pokrajini, ubijajući i kidnapujući ljude prebijajući
i kamenujući svakoga ko im se učini Srbinom ili progovori srpski, paleći i
rušeći srpske manastire i crkve, domove i polja, sprečavajući svaki normalan
život, kretanje i rad, o nekim drugim pravima da ne i govorimo, mi ne samo da na
to ne reagijemo već sami tražimo da sa našim krvnicima pregovaramo. To bi bilo
više nego smešno da nije tragično. Tražitii bilo kakav razgovor o bilo kom
pitanju sa protagonistima takvih zlodela je sramotno i, bez dileme,
kontraproduktivno..
Posebno je, pri tome, smešno tražiti posredovanje EU ili
SAD jer su upravo oni svojom nelegalnom i nelegitimnom agresijom, oružjem u
službi terorista, doveli do sadašnje situacije, a i danas su saučesnici u svemu
tragičnom što se na KiM dešava, ako ne i inspiratori.
O čemu se
tu onda zapravo radi? Pa o tome da je Kosovo serijom nelegalnih, nelegitimnih
poteza, silom oružja, političkim smicalicama i prevarama, medijskim
manipulacijama, dovedeno do toga da bude oteto os Srbije. Fali tu samo jedan
kamenčić - naš pristanak na to. O tome se radi.
Da bi otimanje bilo trajno i
nepovratno, treba im naš pristanak kako bi se sva ova zlodela i otimačina
legalizovali, i odgovornost za otimačinu prevalila na naša pleća - po sistemu -
pa vi ste potpisali. Ova sva kampanja je smišljena da se to ostvari. Namera je
da se destimuliše naš ionako već otupeo i demoralisan narod, da se zabašure
stvarne posledice jedne takve trajno katastrofalne po nas odluke i pripremi
javno mnjenje da taj potpis proguta.
Medjutim, ovaj narod nikom nije dao
mandat da potpiše otimanje Kosova zanavek. Narod o tome, kao ni o mnogim drugim
važnim pitanjima, nije ni pitan. Na žalost, neće ni biti. Sve će se zaodenuti u
oblande svakojakih lažnih obećanja ( donacija, kredita, ulazaka u razne
organizacije…-) neosnovanih optužbi na našu stranu i uz razne druge dnevne afere
koje bi trebalo da odvuku našu pažnju na drugu stranu..
Ako se to dogodi,
bacićemo pod noge šest vekova istorije, stradanja, nepravdi, mučeništva,
hrabrosti, slobodarstva, ponosa, pogazićemo grobove bezbroj žrtava podnetih za i
u ime Kosova i Srbije, pljunućemo u lice našim junacima, pradedovima i uzorima a
pljačkašima i teroristima dati našu duhovnu kolevku, kulturno nasledje i
spomenike našeg postojanja, saobraćajno čvorište, teritoriju izuzetno bogatu
rudama, mineralima, poljoprivrednim mogućnostima i učiniti nešto što do sada
nijedan narod nije - dobrovoljno (mada uz pretnje i ucene - ali to se i drugima
dešava pa ne pristaju) predati svoju zemlju otimačima.
Da vidimo ko će to
potpisati ? Ko će staviti paraf na izdaju i sramotu?
