| Medjunarodni institut IFIMES, iz Ljubljane,
u analizi politicke situacije u nasoj republici, koju prenosimo,
otkriva: |
Razbijen tajni plan za preuzimanje vlasti u Srbiji
IFIMES,
medjunarodni institut za bliskoistocne i balkanske studije iz Ljubljane,
objavio je sredinom meseca analizu politicke situacije u Srbiji. Prenosimo
najzanimljivije delove. Oprema je redakcijska.Nakon ubistva srpskog
premijera Zorana DJindjica 12. marta 2003. turbulencije na politickoj
sceni Srbije dostizu svoj maksimum. Ocekivano profilisanje politickih
grupacija, karakteristicno za zemlje u tranziciji, i isticanje politickih
razlika dobilo je i jednu novu dimenziju - fabrikovanje
afera.
SadasnjaVlada Republike Srbije, predvodjena premijerom Zoranom
Zivkovicem, ima tri jaka oslonca - Demokratsku stranku (DS), Liberale
Srbije (LS) i Demohriscansku stranku Srbije (DHSS). Prve dve stranke
primaju na sebe sve udare politickih protivnika, dok DHSS uspesno
manevrise zaklanjajuci se iza svoje kampanje za nezavisnu Srbiju. Ostali
clanovi Vlade iz drugih stranaka verbalno kalkulisu, paze da se nikom ne
zamere i tako strpljivo traze i grade svoju poziciju za predstojecu
izbornu trku.
Ulaskom ministara Aleksandra Vlahovica i Branislava
Lecica u DS, fakticki vise nema "nezavisnih ministara" u srpskoj vladi,
narocito ako se zna da je ministar Milosavljevic clan DHSS i covek koji je
bio glavna veza na relaciji Zoran DJindjic - Vladan Batic.
Aktuelne
afere (nijedna nije dokazana i nije dobila sudski epilog) i njihovo
senzacionalisticko iznosenje u javnost u reziji G17 plus, jasno ukazuje na
stvaranje politickog fronta sa Kostunicinom Demokratskom strankom Srbije
(DSS) i Savezom samostalnih sindikata, koji su za oktobar najavili masovne
strajkove i izlazak radnika na ulice. Uz Srpsku radikalnu stranku (SRS) i
njihovu najavu mitinga imamo jasnu sliku politickih kretanja u narednom
periodu - pokusaj totalne destabilizacije pozicija Vlade i izazivanje
prevremenih parlamentarnih izbora u Srbiji.
Prema saznanjima
Medjunarodnog instituta IFIMES, jos sredinom prosle godine Mladjan Dinkic
i Miroljub Labus osmislili su strategiju koja je trebalo da im donese
vrhovnu ulogu u srpskoj drzavi. Prema tom planu, koji su njih dvojica
osmislili, trebalo je da se resursi najpre Narodne banke Jugoslavije, na
cijem je celu tada bio Dinkic, ali i onih poslovnih banaka cija su
rukovodstva stavljena pod direktnu kontrolu G17 plus, aktiviraju, ali
umesto za javno dobro svih gradjana SRJ i Srbije, u korist ove partije.
Time bi svaka sledeca aktivnost G17 plus dobila ogromnu finansijsku
podrsku. Taj projekat Dinkica i Labusa ukljucivao je i plansko
rasporedjivanje njima omiljenih kadrova na kljucna mesta u drzavi i
stavljanje celokupne privrede i novca pod direktnu kontrolu njih dvojice,
cime bi se Srbija vratila u vreme gotovo istovetno onome od pre 2000.
godine kada je takodje dvoje ljudi, Slobodan Milosevic i Mirjana Markovic,
samostalno odlucivalo o svim kljucnim stvarima u zemlji. Demokratija koja
je u Srbiju usla 5. oktobra 2000. nije mogla da podrzi takav plan kada je
on uocen. Zbog toga su njeni predvodnici zasmetali ovom dvojcu.
Borci za apsolutnu
vlast
Dinkiceva i Labusova jaka zelja za obaranjem
sadasnje Vlade Srbije naisla je na podrsku tamo gde je to bilo i ocekivano
- u DSS Vojislava Kostunice. Iako naizgled nespojive, obe partije imaju
gotovo isti cilj: apsolutnu vlast u Srbiji. Prepreku u takvom poimanju
uredjenja Srbije obe grupacije imaju u strankama koje danas ucestvuju u
radu Vlade. Kontakti sa novim saveznikom zapoceli su intenzivno vec
pocetkom 2003. godine, i to u pocetku vrlo diskretno.
Kljucni ciljevi
prethodno pomenutog plana Dinkica i Labusa bili su sledeci:
n
Prvenstveno da se obezbedi neprestano finansiranje stranke G17 plus, koju
su osnovali decembra 2002. iz prethodne istoimene nevladine organizacije;
n Trebalo je tako formirati finansijsku elitu sastavljenu od clanova
G17 plus, njihovih prijatelja i saradnika, kao i svih zastrasenih bankara
i privrednika, koja bi svojim monopolom obezbedila dalju lojalnost
zaposlenih u privatnom i drustvenom sektoru. Taj model se u velikoj meri
poklapao sa onim kako je vrh zloglasne Jugoslovenske levice (JUL)
zamisljao da uspostavi takozvanu interesnu kontrolu nad svim i svakim u
zemlji kojom je vladao Slobodan Milosevic;
n U ovako uspostavljenom
sistemu lako bi se oformila baza za dalje bujanje kadrova odusevljenih
Dinkicem i Labusom.
Medjutim, za razliku od JUL i Milosevicevog sistema
vlasti u kome su dominirali primitivni i priprosti funkcioneri cije je
namere bilo moguce lako uociti, dvojac na vrhu partije G17 plus ima daleko
bolji odnos prema javnosti, potencijalnim biracima i svom clanstvu.
Njihovi verbalni nastupi puni su brige za demokratiju u Srbiji i njenu
ekonomiju, i obiluju javno izrecenim zeljama za poboljsanje standarda
gradjana. I jednog i drugog najbolje demantuju samo argumenti, jer obojica
dobro poznaju vestinu javnih nastupa kada je potrebno izbeci neprijatna i
kompromitujuca pitanja.
Osim DJindjica, na meti ove grupe nasao se i
Dusan Mihajlovic. Procena oko koje su se slozili u G17 plus i DSS bila je
da je Mihajlovic nepopularan u jednom delu javnosti, narocito nakon
hapsenja Slobodana Milosevica, i da zato napadi na njega i Ministarstvo
policije, kojim rukovodi, mogu Dinkicu i Labusu da donesu dosta poena
medju biracima koji im drugacije ne bi bili naklonjeni. Pritisak koji bi
tako stvorio G17 plus doveo bi do odlaska Mihajlovica sa funkcije, cemu su
se narocito radovali u DSS, pa je i na toj tacki nadjen ogroman zajednicki
interes. Medjunarodni institut IFIMES smatra da Liberali Srbije (inace
clanovi ELDR - Evropskog udruzenja liberalnih, demokratskih i reformskih
stranaka), predvodjeni Dusanom Mihajlovicem, mogu biti most koji bi
povezao politicki suprotstavljene partije u Srbiji ka zajednickom cilju -
ulasku Srbije u evro-atlantske integracije.
Vladu Srbije ceka
dugotrajna borba sa organizovanim kriminalom te samo pobeda u toj borbi
vraca kredibilitet Srbije u medjunarodnoj zajednici.
Negativan politicki
zaokret
Jedna od specificnosti aktuelnog
politickog trenutka u Srbiji jeste i zauzimanje dijametralno suprotnih
politickih stavova. Naime, G17 plus, kao jedan od glavnih zagovornika
redefinisanja federacije, i Miroljub Labus, kao potpisnik Beogradskog
sporazuma, kojim je nastala Drzavna zajednica Srbija i Crna Gora, sada
zastupaju ideju samostalne Srbije uz promociju slogana "Srbija na 1.
mestu". Kod Miroljuba Labusa se primecuje negativan politicki zaokret od
modernog zapadnog politicara (kakav je bio na nedavnim predsednickim
izborima u Srbiji) prema tipicnom balkanskom politicaru, koji svoj
opstanak na politickoj sceni odrzava produkovanjem afera.
Aktuelnim
vlastima na svim nivoima u Srbiji treba pruziti podrsku kako bi sto vise
bili angazovani na reformama, a ne da se bave odgovorima na razne
produkovane afere. Narodna Skupstina Srbije redovno zaseda i donosi zakone
koji su bitni za nastavak zapocetih reformskih procesa. Uglavnom je za
izglasavanje tih zakona potrebna podrska neke manje opozicione grupe,
najcesce je to stranka bivsih clanova SPS pod vodjstvom Branislava
Ivkovica. Dakle, parlamentarna vecina postoji, ali je uvek nategnuta.
Aktuelne afere se odnose i na parlament, i u njima se retroaktivno
pokusava osporiti postojanje kvoruma, kao sto je, navodno, bilo u primeru
izbora guvernera Narodne banke Srbije Kori Udovicki.
Opsti je utisak da
estradni pristup u iznosenju tih afera u javnost i njihov intenzitet
neminovno vode ka prezasicenju gradjana i apstinenciji u pracenju tih
tema. Trenutna politicka korist je ostvarena, ali, na duge staze, sve sto
je u proteklom periodu izneto nece ostaviti znacajniji utisak na birace.
Narocito ako se taj trend nastavi i kreatori te kampanje procene da treba
nastaviti sa fabrikovanjem afera.
Istrazivanja javnog mnjenja ukazuju
da se, ipak, nista bitno nije izmenilo na politickoj sceni Srbije, jer i
dalje dominiraju DSS, DS i G17 plus. Interesantan je nagli skok
popularnosti potpredsednika DS i aktuelnog ministra odbrane Borisa Tadica
i konstantno dobar rejting bivseg guvernera i potpredsednika G17 plus
Mladjana Dinkica. Takodje je neophodno istaci da postoje rezerve i
uzdrzanost prema svim istrazivanjima koja se rade i objavljuju, jer se
tretiraju kao pristrasna i naklonjena pojedinim politickim
grupacijama.
Stranacki
monopoli
Medjunarodni institut IFIMES smatra da je
aktuelna politicka situacija u Srbiji normalna za zemlje u tranziciji, sa
svim specificnostima koje nosi tamosnje podneblje, te da je potrebno
pruziti podrsku Vladi Srbije, posebno resoru unutrasnjih poslova u
obracunu sa kriminalom.
Politicku situaciju treba stabilizovati kako
bi se odrzali predsednicki izbori i Srbija konacno izabrala predsednika.
Ukoliko se nastavi sa produkovanjem afera, najverovatnije ce doci do
masovne apstinencije biraca i ponovnog neuspeha izbora.
Srbija treba
da nastavi procese demokratizacije i dekriminalizacije drustva i da
onemoguci stvaranje monopola bilo koje vrste - posebno stranackog
monopola, bez obzira od koje stranke bi mogao doci. Srbija mora da dokaze
svetu da je kraj Miloseviceve ere definitivan, da se ona vise ne moze
ponoviti, da u srpskom drustvu vise nema mesta za tajne planove, vec za
potpunu transparentnost, i da Srbija zeli da postane postovan i
ravnopravan clan medjunarodne zajednice.
Medjunarodni institut
za bliskoistocne
i balkanske studije (IFIMES)
Ljubljana,
15. septembra 2003.
|
