|
Medija centar, Beograd www.yumediacenter.com email: [EMAIL PROTECTED]
Medija Centar,
Makedonska 5, 11000 Beograd, Jugoslavija, Tel: (381 11) 3343-225, Faks:
(381 11) 3343-420.
|
MORESKA ZA ODSUTNU AMERIKU (30.
09. 2003.) |
|
"Ucesnici razgovora koji 14. oktobra pocinju u
Becu, nastojace da ostave utisak da najozbiljnije
pregovaraju - ocekujuci ipak da ce, kad-tad, mozda posle
predsednickih izbora 2004, stici odsudna rec iz
Vasingtona", kaze Dusan Reljic |
Pred pocetak razgovora Beograda i
Pristine
Na Korculi se ocuvala moreska, spanska
dramska igra iz 17. veka uz sviranje i pevanje, tokom
koje ratnici iz suprotstavljenih tabora skacu jedan oko
drugog i sve vreme prete drvenim macevima, ali nikako da
zbilja dodju u dodir. Predstojeci pregovori u Becu
pretvorice se, po svemu sudeci, u slicno podrazavanje
stvarne politicke razmene. Razlog za to je sto SAD ovog
puta, bar na pocetku, ne ucestvuju u svojstvu
presuditelja - za razliku od svih dosadasnjih sporazuma
kojima su, makar privremeno, okoncani ratovi za
jugoslovensko nasledje. Zato ce svi ucesnici,
ukljucujuci i predstavnike UN, od 14. oktobra nadalje u
Becu nastojati da ostave utisak da najozbiljnije
pregovaraju - ocekujuci ipak da ce, kad-tad, mozda posle
predsednickih izbora 2004. godine, stici odsudna rec iz
Vasingtona.
PAX AMERICANA na podrucju bivse
Jugoslavije uspostavljana je od 1991. godine u etapama
tokom kojih su se smenjivale vojne intervencije i
politicki pregovori ciji su domet i ishod pre svega
odredjivale SAD. Promena se dogodila 1999, posle
bombardovanja Srbije i uspostavljanja protektorata UN na
Kosovu. Otad je Evropskoj uniji prepusteno, uz neku
vrstu nacelnog ovlascenja Vasingtona, da nadje politicki
put do postojanog mira u Bosni, Makedoniji i na Kosovu.
Slicno kao 1991/1992, kada je u Vasingtonu procenjeno da
je korisno da se EU okusa kao mirotvorac na Balkanu. Ne
bi nikom stetilo da je uspela, a tadasnji neuspeh EU
potvrdio je, sto bi rekla Madlen Olbrajt, da su SAD
"nacija bez koje se ne moze" - i da "Evropljani" jos
nisu u stanju da vode samostalnu odbrambenu i
bezbednosnu politiku do koje im je toliko stalo.
Pokusaj da se razresi kosovski cvor zato je neka
vrsta popravnog ispita EU pod nadzorom Vasingtona. Za
razliku od samovoljnog postupanja SAD u Avganistanu i
Iraku, ovog puta, na Balkanu, ponovo su priliku dobili
medjunarodno pravo i diplomatija - sto, pre svega, znaci
da ce se postojece stanje tesko menjati.
To ne
odgovara albanskim politicarima sa Kosova jer pravilno
procenjuju da samo SAD mogu da nametnu promene protiv
volje sukobljenih strana. Nezamislivo je da EU zatrazi
od Srbije da se saglasi sa nezavisnoscu Kosova - dok
predsednici oba spoljnopoliticka odbora americkog
parlamenta odavno podupiru takav zahtev. Imajuci u vidu
snaznu podrsku nezavisnosti Kosova u mnogim vaznim
delovima politicke javnosti u SAD - i odsustvo takvog
razmisljanja u zapadnoj Evropi - mnogi, ne samo u
Pristini, veruju da ce svetski hegemon kad-tad presuditi
u korist "albanske stvari". Srpski politicari, pak,
ocito polazu nade u EU i drze da su u novije vreme
namakli nesto blagonaklonosti u Vasingtonu. Pitanje je
da li su svesni koliko mogu da izgube na ugledu - i
podrsci evropskih partnera - ukoliko predsednicki izbori
u novembru ponovo ne uspeju i ukoliko se nastavi
izvrdavanje promena ustava i drugih sredisnih politickih
ustanova u Srbiji.
Dusan Reljic je saradnik
Nemackog instituta za medjunarodne odnose i bezbednost u
Berlinu
| |
| |
