|
Srbe teraju u islam(Od našeg specijalnog izveštača) Bočinja na Ozrenu, oktobra Srpsko selo Bočinja na planini Ozren doživelo je neveselu sudbinu: dejtonska međa ga je ostavila u BH Federaciji, naselili su ga mudžahedini, strani i domaći, sa Abu Hamzom na čelu. A kad se, početkom 2001. godine, u selo vratilo iz izbeglištva 114 srpskih porodica, započeo je žestok sukob između povratnika starosedelaca i taze došljaka. – Abu Hamza je otišao iz Bočinje, verovatno tamo odakle je sa "psima rata" i došao, ali je njegovo mesto zauzeo Samir Rizvić. Odmah mi je poručio da pređemo na islam, posle čega teškoća neće biti jer će mudžahedini brinuti o našoj bezbednosti. Popio sam sa bosanskim muslimanima, pre rata, tonu rakije, ali ovi su neki drugi – kaže Boško Jovanović, vođa povratnika u Bočinju i vlasnik trgovinske radnje. U ime zajednice bočinjskih muslimana, čiji se članovi međusobno nazivaju "braćom", pred javnošću najčešće istupa Enes Imamović. On tvrdi da niko od "braće" ne kupuje u Boškovoj prodavnici: odlaze u Maglaj i Zavidoviće po hleb, brašno, voće i druge kućne potrebe. – Sve će biti bolje ako Srbi prihvate islam, ako umru kao muslimani. Kad bih sad otišao Bošku sa flašom šljivovice, on bi pre prihvatio rakiju nego islam, ali, ako Bog da, prihvatiće ga jednog dana – nada se Imamović. Najpre stradalo prase Otkako su se vratili, maja 2001. godine, u svoje selo, nasrtaji mudžahedina (Srbi ih isključivo tako nazivaju) ne prestaju. Započeli su tako što su iz Jovanovićeve avlije odneli prase sa ražnjem i bacili u reku Bosnu. Divni Moćić i Zorici Jović su zapretili da ih "neće biti" ako još jednom u kupaćim kostimima odu na reku. Milenku Stevanoviću su zapalili kuću, Jelena Sarkić, Boško Popović i Milenko Radić su "zaradili" batine, a kuću Predraga Zekića pretvorili su u džamiju sa dva jaka megafona sa kojih grmi "Alahu egber" od "sabaha" (zora) do "ićindije" (molitva dva časa posle zalaska sunca). – Bili su naručili jednog golobradog Zeničanina da me ubije, a kad je došao, ja sam ga propisno odalamio. Sudija me je, zbog toga, kaznio sa 237 konvertibilnih maraka. Neće me mudžahedini oterati, vratio sam se u Bočinju da tu umrem. Biće: ili oni ili mi – odlučan je Momir Zekić. Srbima ne bi toliko smetali bradati mudžahedini i po šerijatu umotane njihove kćeri i hanume, samo da nije svakodnevne verbalne i fizičke provokacije koju doživljavaju kao pritisak za ponovno iseljavanje iz sela i opštine Maglaj. Ponuda da pređu u islam je vrhunac verske isključivosti. Kad je "džuma" (molitva petkom), muslimani iz okolnih sela se sliju u Bočinju, prođu pored tri svoje džamije, kažu Srbi, samo da bi ih ovde bilo što više pred nedovršenom ogromnom zgradom koja će, Bočinjani su sigurni, uskoro biti džamija. – Dolaze nam iz okolnih sela jer je u nas, iako smo još bez prave džamije, najbolja "hudba" (molitva i propoved). I na nas se vrši pritisak: svakog petka policija zapisuje brojeve registarskih tablica automobila – tvrdi Samir Rizvić. Radije seoba nego "sunet" – Bočinja je svet za sebe, federalne vlasti u Sarajevu tamo nemaju kontrolu – smatra direktor Republičkog sekretarijata za vere Dušan Antelj. – Nije prvi put da se maltretiraju srpski povratnici, ali poziv Srbima da pređu na islam je najdrastičniji od svih dosadašnjih pritisaka. Političari iz Federacije moraju da se izjasne kakvu BiH hoće: demokratsku ili šerijatsku. Prema slovu Dejtonskog sporazuma, mudžahedini su morali da napuste BiH, a njihov ostanak je raniji šef misije UN Žak Pol Klajn pravdao potrebom "da ih držimo na oku". Trebalo bi ih, kad je već tako, držati ne samo na oku, već i na "uzici", jer opasnost od prelaska islamskog radikalizma na terorizam nije zanemarujuća. Predsedavajući Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Goran Milojević kaže da je ponašanje mudžahedina dostiglo zenit i da su oni koji su im dali državljanstvo dužni da primene mere iz krivičnog zakonodavstva. Apsurdnost stanja u Bočinji je još izraženija činjenicom da se priprema zakon o verama u BiH koji će osigurati verske i nacionalne slobode za svaku konfesiju i naciju. Čemu će služiti zakon, ako se odgovorni čine neveštim? – Srbima se na ovim prostorima, kroz ranije vekove, garantovala bezbednost ako pređu na islam, ali takvoj "trgovini" nema mesta u 21. veku. Poznat je "danak u krvi" za koji neki bošnjački istoričari kažu da je bio dobrovoljan odlazak u janičare. Zar su Srbi, tada, sakatili svoju mušku decu da bi ih sačuvali od te "dobrovoljnosti!" Međunarodna zajednica bi trebalo što pre da zauzme stav o ovom što se u Bočinji događa – rekao nam je istoričar Ranko Pejić. Najzad, neko iz te međunarodne zajednice se, nedavno, obreo u Bočinji. Bio je to Verner Vnent, zamenik visokog predstavnika UN u BiH Pedija Ešdauna. Izrazio je "razumevanje za nezavidnu situaciju" i obećao da će se "potražiti drugi izlaz", ukoliko se ništa uskoro ne promeni – možda izdvajanje sela iz maglajske opštine i pripajanje Petrovu ili Žepču. Poslednji izlaz je iseljenje Srba iz rodne Bočinje, pošto "sunećenje" ne dolazi u obzir. Boško Lomović |
