Sve se znalo
Izjava norveškog diplomate g. Torvalda Stoltenberga da se osećao prevarenim kad je počela hrvatska agresija ("Oluja") na Republiku Srpsku Krajinu, jer za nju nije ni znao, neverovatna je i sasvim je moguće da pisac članka (Boško Lomović) nije najbolje razumeo Stoltenbergov opis događaja iz jula i avgusta 1995.
Stoltenberg je bio kopredsednik Mirovne konferencije o bivšoj Jugoslaviji i obaveštavan je od vlade Republike Srpske Krajine. Između ostalog, i o koncentraciji hrvatske vojske na granicama RSK, u junu i julu 1995. godine. Svakodnevno je pratio napredovanje hrvatske ofanzive prema Grahovu i Drvaru – radi opkoljavanja Knina. O ovome su obaveštavani i Savet bezbednosti, generalni sekretar OUN i Torvald Stoltenberg.
Jedini zadatak vojnih i civilnih organa mirovnih snaga je bio da izveštavaju o hrvatskoj pripremi oružanog napada na Krajinu. Oni su to činili iz Zagreba i iz svih svojih centara, u Kninu, Topuskom, Glini, Petrinji, Okučanima, Vukovaru... Prema sporazumu o miru između RH i RSK, od 29. marta 1994. godine, hrvatske vojne jedinice nisu mogle da se koncentrišu u pojasu od deset kilometara do granice RSK. U leto 1995. Hrvati nisu poštovali odredbe sporazuma i oficiri UNPROFOR-a su to javljali UN i Torvaldu Stoltenbergu. Niko ništa nije preduzimao protiv Hrvatske.
Dobronamerni oficiri UNPROFOR-a su obavestili vladu RSK i Generalštab srpske vojske Krajine da Hrvatska priprema ofanzivu – dajući i podatke o koncentraciji hrvatske vojske i planiranim pravcima napada. Naravno, službeno su o tome informisali organe OUN i Torvalda Stoltenberga.
Stoltenberg bi bio u pravu da je Savet bezbednosti preduzeo nešto protiv hrvatskog čišćenja Krajine od Srba. Suprotno tome, ugašena je mirovna misija OUN u Republici Srpskoj Krajini, a Hrvatskoj su ostavljene odrešene ruke za pregnuća oko onemogućavanja povratka Srba.
Slobodan Jarčević,
(ministar u vladi RSK, od oktobra 1992. do
aprila 1994),
Beograd
