Kraj nasilja vredi truda
Tomislav Kresović: Umerenije opcije se još uvek ne mogu videti među Albancima, jer svi polaze od maksimalnog stava - od nezavisnog Kosova. Škeljzen Malići: Razgovori potrebni, ali ne očekujem previše. Dr Predrag Simić: Neće se razgovarati o statusu i zato albanskim političarima neće biti nimalo lako. Dr Đorđe Janjić: Ako je UNMIK delegacija Kosova, onda se srpska delegacija
stavlja u nezavidan položaj
Za
desetak dana u Beču počeće dijalog Beograda i Prištine. Razgovaraće se o
bezbednosti, slobodi kretanja, dokumentima, automobilskim tablicama, prevozu,
snabdevanju strujom, slobodnoj trgovini, biznisu . Za pregovaračkim stolom naći
će se srpska i albanska strana, nadzirane i kontrolisane od strane Evrope i
Amerike.
Šef UNMIK-a Hari Holkeri predvodiće kosovsku delegaciju i biti i
medijator pregovora uz podršku Kontakt grupe, EU, SAD. Holkeri traži da se i sa
jedne i sa druge strane nađu delegacije na najvišem nivou. Dogovorili se Srbi i
Albanci o svojim predstavnicima, ili ne, želeli ove razgovore ili ne, moraju se
14.oktobra pojaviti u Beču, stavio je do znanja šef UNMIK-a.
Ko hoće još jedan Dejton?
Politički analitičari ističu da je veoma nezahvalno i teško, predvideti
kako će razgovori u Beču teći. Ističu da je jedino važno da oni počnu. Neki kažu
da predstojeći razgovori predstavljaju nastavak Rambujea, a drugi da je to uvod
u novi Dejton. Slažu se u mišljenju da se može desiti da dijalog potraje i
nekoliko godina, kao i u tome da Srbija ovim razgovorima realno nema šta da
izgubi i da jedino što ona ne sme da uradi to je da kaže "ne"
pregovorima.
"Među kosovskim Albancima ne postoji unutrašnji konsenzus oko
dijaloga sa Srbijom, jer on ne zavisi samo od interesa najjačih partija, već i
od albanske emigracije koja predstavlja "vladu u senci" albanskog
separatističkog pokreta, kao i interesa veterana OVK. Militantni delovi
albanskog separatističkog pokreta zastupaju nezavisnost po svaku cenu (uz ratne
opcije) i plan velike Albanije. To može navesti na zaključak da će doći do
opstrukcije dijaloga s albanske strane, odnosno odlaganja uz albansko
uslovljavanje, kako UNMIK administracije tako i vlasti u Srbiji", ocenjuje za
naš list analitičar Tomislav Kresović.
- Zbog toga je početak dijaloga
nejasan i nepoznat i liči na rovovsku diplomatiju stranog faktora, koji pokušava
da bude vešt posrednik-medijator u prvom srpsko - albanskom dijalogu posle 1999.
godine. Nepoznat je i zbog toga što se ne zna dinamika, glavna tema oko koje će
početi razgovori, sastav srpskih i albanskih delegacija, kao i ko će sve iz
međunarodne zajednice biti prisutan. Dijalog koji za desetak dana treba da počne
u Beču još uvek je neka vrsta misterije. Misterija je i to što međunarodna
zajednica ističe da neće prihvatiti jednosmernu politiku, koju zastupa albanski
faktor, ali se još uvek ne zna koju će vrstu međunarodnog pritiska primeniti da
bi Albanci prihvatili dijalog kao pokrajina Srbije a ne kao država - kaže
Kresović.
|
Beograd ništa ne gubi - Beograd čak i nema razloga da kaže "ne", jer razgovorima ništa ne gubi, jer ni sada nema nikakvu vlast na Kosovu. Ako Albanci kažu "ne" imaće problema, ali reakcija na njihovo odbijanje neće biti ista kao kad bi Beograd odbio. Beograd postoji kao država sa institucijama i to se uvek može sankcionisati, dok Albanci ne postoje sa stanovišta institucija i ne mogu biti sankcionisani ekonomski. Politički takođe ne mogu biti kažnjeni, jer bi to značilo da Savet bezbednosti kažnjava samog sebe, pošto je to njegov protektorat- smatra dr Dušan Janjić. |
Sada
kada je međunarodna zajednica odlučila da sa pregovorima krene u rešavanje
osnovnih standarda na Kosovu i Metohiji ona mora i naći načina da se u Beču ne
razgovara o statusu KiM nego zaista o neophodnim stvarima za normalan
život.
- Jasno da albanski faktor pravi najveći problem, jer među njihovim
političkim liderima postoje bitne razlike. Umerenije, odnosno "mekše" opcije se
još uvek ne mogu videti, jer svi oni polaze od maksimalnog stava - od nezavisnog
Kosova i svi polaze od stavova da KiM na bečkim razgovorima ne sme da bude
definisana kao deo teritorije Srbije, već kao teritorija pod međunarodnim
protektoratom odnosno UNMIK-om- kaže Kresović.
- Zbog konfuzije u sopstvenim
redovima, a pod pritiskom međunarodne zajednice da mora razgovarati, može se
desiti da albanska strana pokrene jedan talas političkog nasilja, kako na jugu
Srbije, tako i na KIM, da bi dobili što bolju poziciju u smislu globalnog
pritiska. To znači: da što više istaknu da je KiM međunarodni problem, da to
nije teritorija Srbije i da glavna rešenja za KIM treba tražiti ne u Beču, nego
na nekoj međunarodnoj konferenciji poput Dejtona dva za KiM, odnosno Balkan-
zaključuje Kresović.
Više upoznavanje nego razgovor?
Albanski politički analitičar Škeljzen Malići za "Dnevnik" ocenjuje da su
razgovori potrebni, ali da on od razgovora u Beču ne očekuje previše.
- Beč
će biti više upoznavanje nego razgovor, ili pregovor. Razgovori su u ovom
trenutku potrebni više međunarodnoj zajednici, nego što je to stvarna potreba
političkih snaga u Srbiji i na Kosovu - rekao je Malići.
Atmosfera pred
dijalog u Beču veoma podseća na onu pre Rambujea, s tom razlikom što rituali
uoči procesa (iako isti) ovog puta ne mogu da idu u prilog Albancima. Niti je u
Beogradu vlast iz vremena Rambujea, niti je međunarodna zajednica u pripremi
pregovora stala na stranu Albanca. U Beču se neće razgovarati o statusu Kosova i
zato albanskim političarima neće biti nimalo lako, kaže za "Dnevnik" profesor dr
Predrag Simić. Dodaje da će oni morati da objasne tamošnjoj javnosti zbog čega
ne razgovaraju predstavnici dveju država, Kosova i Srbije, kako uporno nastoje
da prikažu i zašto, kada već nije tako, učestvuju u razgovorima.
"Beč treba
da donese pre svega prestanak nasilja na Kosovu, pa čak i samo to da se dogodi
vredelo bi truda. Sigurno je da pregovori ne mogu biti ni brzi ni kratki, ali
bolje je godinu dana pregovarati nego deset minuta ratovati. Ono što sada možemo
očekivati je da se pod pritiskom međunarodne zajednice dođe do međusobnog
poverenja, jer se ne može razgovarati sa onima koji koriste nasilje. Ukoliko se
početno poverenje ne stvori to je odmah neuspeh i neće biti nikakvih rezultata",
smatra dr Predrag Simić.
- To što je međunarodna zajednica odlučila da
albansku stranu privede na pregovore ne znači i siguran uspeh. Albanci sigurno
neće odbiti međunarodnu zajednicu, ali će stalno, a to i najavljuju, insistirati
na priči o nezavisnosti. Oni i sada žele da razgovorima u Beču daju karakter
međudržavnih pregovora, odnosno da razgovaraju država Kosovo i država Srbija.
Ništa novo, to smo već videli i u Rambujeu i mnogo puta posle njega. Međutim,
oni su ovoga puta samo jedan od faktora koji odlučuje. Cilj kosovskih Albanaca
je da uđu u EU, ali, oni nemaju nikakve šanse da uđu sami. Nezavisno Kosovo kao
država ne može u EZ već samo zajedno sa Srbijom i Crnom Gorom, jasan je stav
međunarodne zajednice. Za sada je jedino realno očekivati da dijalog počne i da
donese prekid nasilja na Kosovu. To je dovoljno za početak - procenjuje dr
Simić.
Najodgovornija međunarodna zajednica
-
Pripreme za bečki dijalog deluju konfuzno i ne zna se tačno šta je ko pripremio
i ko se priprema. Srpska strana ima neku platformu i otprilike se zna šta će
zastupati i ko će je zastupati, dok se za albansku strane još uvek ništa ne zna.
Bečki dijalog najviše forsira, ali i najviše ugrožava i najveći rizik snosi
međunarodna zajednica odnosno specijalni predstavnik UN i kontakt grupa- ističe
dr Dušan Janjić.
Kaže i da se puno toga što što bi trebalo da bude javno
radi tajno i mimo uobičajenih kriterijuma. "Na primer, specijalni izaslanik
UNMIK je istovremeno i šef delegacije i medijator. Ta činjenica da se pravi
delegacija UNMIK od delegacije Kosova nameće puno pitanja i ugrožava razgovore",
ukazuje dr Janjić.
- Prvo ona podstiče, videlo se to po odluci Skupštine
Kosova, Albance da traže da im se formiraju nova ministarstva što znači da im se
prenese sva vlast, a to faktički znači nezavisnost i preuzimanje svih funkcija.
Ako je UNMIK delegacija Kosova, onda se srpska delegacija stavlja u nezavidan
položaj, jer se naspram nje UNMIK predstavlja istovremeno kao predstavnik Saveta
bezbednosti, što daje neku vrstu mini protektorata nad Srbijom a da to nije
proglašeno. Da sam na mestu Beograda tražio bi da svako radi svoj posao, dakle
da kontakt- grupa bude medijator a ne Holkeri, a da on predvodi jedinstvenu
delegaciju Kosova. Ovako kako je međunarodna zajednica razgovore zamislila stiče
se utisak da ni ona sama ne veruje u uspeh i pokušava da se stavi iznad
problema. Ona takvom koncepcijom pravi probleme. Treba istaći da je u svakom
slučaju odgovornost međunarodne zajednice za razgovore veća nego odgovornost
Beograda, jer ona faktički vrši vlast na Kosovu- ističe dr Janjić.
LJubinka Malešević
