|
by ![]()
Datum: 06. oktobar 2003. g.
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili greškom ili više ne želite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED] i u rubrici
"subject" napišite "unsubscribe".
ZAŠTO SIROMAŠAN ŠVAJCARAC NE BI
IZDRŽAO U SRBIJI
[EMAIL PROTECTED]
Mirela Beloševic, novinar
Beograd, 2. oktobar
2003. godine
Daleko od toga da mi pada na pamet da poredim nas i
Švajcarce, ali me poseta rodjaka iz Švajcarske svaki put potseti koliko smo
daleko od normalnog standarda. Srbin poreklom, na radu u Švajcarskoj, je po
sopstvenom priznanju, tamo siromašan i nije mu neprijatan takav status jer ga
redovne posete Srbiji potsecaju da je mogao da prodje mnogo, mnogo gore. Dok su
naše žene ispracale muževe na ratišta (a pri tom nismo bili u ratu) njegova žena
je odgajala decu i ucila da svira klavir i slika iz hobija. Dok smo se mi u
skloništima molili da preživimo bombardovanje, Švajcarkinja je u cetrdesetoj
godini ,jednog nedeljnog popodneva odlucila da radi i odmah sutradan se
zaposlila i to onako kako joj je odgovaralo sa cetvorosatnim radnim vremenom. Za
nas koji smo i u boljim vremenima cekali posao 10 godina takva lakoca
zapošljavanja zvuci nestvarno. Sada kada je nezaposlenost još veca, tako nešto
je teško i zamisliti. Nama je gubitak posla za koji dobijamo minimalne plate
neverovatan stres jer je teško naci novi, pogotovo ako ste u poznim godinama.
Rodjak iz Švajcarske je do sad tri puta gubio posao i bilo mu je neprijatno
otprilike kao i coveku koji promeni mesto letovanja jer je u roku od nedelju
dana nalazio novi, podjednako dobro placen posao. On je tamo radnik za mašinom u
fabrici a živi u kuci od 120 kvadratnih metara, letuje u Grckoj i Španiji.
Vikendom sa ženom ide na rekreaciju i usput svrate negde na rucak. Još nam
savetuje da pronadjemo neki hobi da bi se odbranili od stresa a jedino o cemu mi
razmišljamo jesu honorarni poslovi kako bi smo nekako došli do para. Ove godine
sin mu se zaposlio, osamostalio se, pa živi još bolje, kaže i nama ce biti bolje
kad nam deca porastu. Ne možemo to ni da zamislimo a kamo li da ocekujemo jer
kod nas nema osamostaljavinja.Tri generacije žive zajedno. Roditelji vecno
pomažu decu i ona njih, tako što jedni placaju dažbine a drugi hranu. Odvojeno
ne bi opstali. Teško je objasniti Švajcarcu kako je to naše školovanje besplatno
a svake godine, recimo, dajemo nenormalne sume novca za ekskurzije. Kako bi
razumeo da ekskurzije zapravo i ne koštaju toliko, vec roditelji omogucavaju
osiromašenim školama da dodju do para. Nezamislivo je jednom Švajcarcu da svaki
bolji lekar u društvenim klinikama istovremeno ima i svoju privatnu praksu a pri
tom se podrazumeva da mu u društvenoj bolnici odnesete mito. Lekari trenutno
štrajkuju ali zato kad odnesete 100 evra mita ima onih koji ce prezrivo
odgovoriti : "Doruckovao sam". To što imaju male plate nije opravdanje za
korupciju ali održavanje doktora u takvom statusu nije ni nacin da se borimo
protiv zloupotreba.
Ministar trgovine nas redovno obaveštava na
konferencijama za novinare da živimo bolje. Sve manje je novinara koji to
prenose jer kako da kažu ljudima da žive bolje ako oni sami to ne osecaju.
Porane ujutru da kupe jeftiniji hleb koji je doduše bezukusan. Pekari namerno
podvaljuju loš kvalitet da bi mogli da kažu da se hleb vraca neprodat i onda im
to omogucava, po uredbi, da ga proizvode manje. Društveni pekari su povecali
cenu hleba iako u ministarstvu trgovine kažu da nisu imali nijedan razlog za
poskupljenje, pri tom ne mogu sa inspekcijom ili intervencijama brašnom iz
robnih rezervi da ih nateraju da vrate cenu. Za kvalitet hleba nadležno je
ministarstvo poljoprivrede dok je za cenu nadležno ministarstvo trgovine. Zbog
zloupotrebe robe koje su robne rezerve dale na cuvanje odredjenim firmama
podnete su krivicne prijave, ali su sudstvu potrebne godine da prekršioce kazni
i tako nadležan je uvek neko drugi i ništa se ne dovede do kraja.
Gde je kraj
svemu tome? Kad jednoga dana bogatiji postanu još bogatiji donece zakon da
zaštite privatnu svojinu. Izgleda da nam jedino ostaje da sacekamo da oni koji
su u takvoj poziciji prigrabe sebi dovoljno, možda ce ostati nešto da se
raspodeli i narodu.
Napomena : Ako želite da saradjujete, ako mislite
drugacije ili želite nešto da saopštite, obratite nam se - i obavezno potpišite
!
ARTEL GEOPOLITIKA je
privatan, nezavisan i nelukrativan web site koji se izdražava od volonterskog
rada nekolicine entuzijasta.
Ukoliko vam se informacije koje ARTEL
GEOPOLITIKA objavljuje dopadaju bili bismo zahvalni da nas
podržite bilo kojom finansijskim doprinosom ili kroz
reklamiranje na našem web site-u. Vaša
pomoć biće upotrebljena za još kvalitetnije selektiranje informacija,
njihovo brže postavljanje na site i, što smatramo možda i
najvažnijim, prevodjenje najkvalitetnijih tekstova i na druge
jezike.
Za dinarske uplate: Rade Drobac- Postanska stedionica-, žiro račun br. 908-20001-18-8888-47712653
Za devizne uplate: Rade Drobac- Nacionalna
[tedionica- Devizni ra~un br.:
00-305-0002922.2
|
