|
VESTI iz Frankfurta, nezavisni dnevni list
dijaspore na srpskom jeziku za Evropu, Ameriku i Australiju
objavljeno u svim izdanjima
04.01.2004
MOBA 2004 - akcija
zblizavanja mladih dijaspore i otadzbine
|
|
|
INTERVJU |
VLADIKA
ŠABAČKO-VALJEVSKI LAVRENTIJE TRIFUNOVIĆ |
|
|
LJUBAVLJU SE
MERI ČOVEK |
|
• Zakon nikad nije spasavao
čovečanstvo, nego ljubav, zakon se primenjuje onde gde ljubavi nema,
zakon je kavez u koga ljubav stavlja otpale od nje da bi se
predomislili pre nego što odu u propast • Božić je praznik mira i
dobre volje koji unosi u srce hrišćana najlepše trenutke sreće, i
kod nas Srba to je najmiliji dan u godini, zbog toga su ga naši
preci okitili divnim običajima • Danas postoje organizacije koje se
bave samo time da se hrišćani, kao deca Božja, međusobno bolje slažu
i ispomažu, da žive u ljubavi i razumevanju, ali da jedni drugima ne
ugrožavaju veru | |
|
 |
|
Volite se ljudi: Vladika
šabačko-valjevski
Lavrentije | |
Za razliku od od naših balkanskih prostora, kroz
istoriju opterećenih građanskim ratovima, međuverska tolerancija je veoma
prisutna među hrišćanima na Zapadu. Poštuje se svačija tradicija i
veroispovest, a sarađuje se na poljima praktične prirode. Ovaj način se
pokazao kao veoma dobar i koristan za međusobno zbližavanje, jer ne može
se niko zavoleti dok se ne upozna. A, ljubav treba da bude osnovno merilo
međuljudskih i međuverskih odnosa, ne samo među istočnim i zapadnim
hrišćanima, već i među svom decom Božjom - poručio je NJegovo
preosveštenstvo gospodin Lavrentije Trifunović, episkop šabačko-valjevski,
sa kojim smo u ovo božićno predvečerje razgovarali o međuverskoj
toleranciji i međucrkvenoj saradnji.
Prvi milenijum od Hristovog
rođenja bio je milenijum jedinstvene hrišćanske crkve, drugi su obeležili
raskoli i međusobno udaljavanje dece Hristove, a na početku trećeg veoma
su uočljivi trendovi zbližavanja pastve i pastira istočnog i zapadnog
hrišćanstva. Sve češće se govori o potrebi za dijalogom, o neophodnosti da
se ljudi upoznaju kako bi se bolje razumeli i probleme rešavali
razgovorom.
|
|
Poruka i
čestitka dijaspori |
|
- Molimo vas, draga naša deco duhovna u
vaskolikom rasejanju, ne zaboravite nikada svoje poreklo.
Imajte uvek na umu da ste vi najbolji predstavnici svoje crkve
i svoga naroda. Nastojte da svojim životom i radom pokažete
narodima, u čijoj stredini živite, kakva su načela svetosavlja
i pravoslavne vere u kojoj ste vaspitani. Naše oči i naša nada
uprti su u vas, jer vas skoro jedna trećina živi izvan svoje
otadžbine. Budite odani svojoj matici. U njoj se ovih dana
vrše korenite političke promene i molite se zajedno našem
svetom Savi i drugim našim velikim precima da sve ovo usmere
na dobro, sreću i napredak srpskog naroda. Neka vas blagoslov
Božji prati u 2004. godini i kroz sav vaš
život. | |
To, međutim, i kada je vera u pitanju ne ide glatko.
Bliža međucrkvena saradnja i veća međuverska tolerancija još nailaze na
otpore, pogotovo u nekim pravoslavnim sredinama. Tim povodom pitamo
vladiku Lavrentija:
Da li smo mi pravoslavni hrišćani isključiviji
u stavovima i zatvoreniji za dijalog u odnosu na druge?
- Jesmo,
ali zato što nismo imali priliku da bolje upoznamo zapadne hrišćane. Treba
imati u vidu da je u mnogim današnjim evropskim zemljama, koje su većinski
pravoslavne, više od pola veka carovao komunizam i ateizam. Pričao mi je
blaženopočivši evangelistički biskup Lilie iz Hanovera, koji je 50-tih
godina 20. veka poveo prvu delegaciju Evangelističke crkve Nemačke u
posetu Ruskoj pravoslavnoj crkvi. Prvo su posetili Petrograd. Jedan od
ruskih crkvenih velikodostojnika pozdravio ih je rečima: "Dragi naši
prijatelji. Ne mogu da vas oslovim braćom, jer smo po veri prilično
udaljeni." Neki od članova delegacije su se uvredili, želeli da prekinu
posetu. Međutim, kad su u petrogradskoj biblioteci našli knjigu o
Evangelističkoj crkvi, a knjiga je bila stara 40 godina, njima su bile
jasne reči onog ruskog visokodostojnika. Rusi nisu imali prilike da se
upoznaju sa radikalnim promenama među hrišćanima na zapadu. Danas je Ruska
pravoslavna crkva članica Svetskog saveta crkava i Evropske konferencije
crkava i jedna je od najaktivnijih u tim telima od pravoslavne porodice.
|
|
"MOBA" i ovog leta |
|
- "MOBA 2004" održaće
se od 19. jula do 19. avgusta u manastiru Svetog oca Nikolaja
u Sokolu kod LJubovije. Učesnici, naši mladi iz rasejanja i
otačastva već se samoinicijativno najavljuju i raspituju, a mi
počinjemo pripreme da ih i ovog leta s radošću dočekamo. A
posle tri godine trajanja akcije zbližavanja mladih iz
dijaspore i otadžbine, uskoro se, iz praktičnih razloga,
kancelarija "Mobe" prenosi iz Beograda u Šabac, sedište
Eparhije
šabačko-valjevske. | |
Kako se najefikasnije može delati na prevazilaženju
međuhrišćanske odbojnosti u sredinama gde ona postoji?
- Crkve su,
pre pedesetak godina, Bogu hvala, počele da izlaze iz svoje učaurenosti,
da traže dijalog u želji da se prevaziđe jaz nastao 1054. godine. I to je
počelo donositi pozitivne rezultate. Bilo je potrebno da se ljudi upoznaju
da bi spoznali sve ono što ih deli kao i ono što ih spaja. Tu je i sam Bog
pomogao odvodeći iz južne u zapadnu i severnu Evropu, u Ameriku i
Australiju milione hrišćana, među njima pravoslavne, i naše Srbe, da bi se
zajednički radeći i živeći jedni kraj drugih bliže upoznali. Danas postoje
organizacije koje se samo bave time da se hrišćani, kao deca Božja,
međusobno bolje slažu i ispomažu, da žive u ljubavi i razumevanju, ali da
jedni drugima ne ugrožavaju veru.
Zašto se onda, u nekim našim
sredinama, Srpskoj pravoslavnoj crkvi zamera učešće u Svetskom savetu
crkava i Evropskoj konferenciji crkava, kao i učestvovanje u zajedničkim
molitvama sa visokodostojnicima drugih crkava i verskih
zajednica?
- Sveto pismo nije namenjeno samo nama pravoslavnima.
Kritike dolaze od onih koji su zaboravili ili ne znaju da su na osnivanju
Svetskog saveta crkava bili i naše vladike Irinej Ćirić i sveti Nikolaj
Velimirović. A što se zajedničkih molitvi tiče, pod molitvom se, da se
razumemo, podrazumeva učešće u ornatu, svešteničkoj odeždi. I to je onda
sasluživanje. Ukoliko se čita tekst iz Svetog pisma bez ornata, to je kao
da molitvu čita svako drugi. Kada sam polazio za episkopa u zapadnu
Evropu, onako mlad i neiskusan, pitao sam tadašnjeg, a sada
blaženopočivšeg patrijarha Germana kako da postupam među nepravoslavnima.
On mi je objasnio da je dopuštena saradnja, osim bogosluženja u odeždi
zajedno sa njima za jednom časnom trpezom u oltaru i pričešćivanje iz iste
čaše. I za dve decenije, koliko sam bio episkop u zapadnoj Evropi,
poštovali smo to, ali smo sarađivali tamo gde se moglo. |
|
U Beogradu je jesenas održan međupravoslavni
simpozijum o novom crkvenom zakonodavstvu koje bi trebalo da bude
usklađeno sa zahtevima savremenog doba. Da li se i na taj način može
pomoći u prevazilaženju isključivosti?
- Zakon nikad nije spasavao
čovečanstvo, nego ljubav. Zakon se primenjuje onde gde ljubavi nema.
Najbolji primer je jevanđelska priča o zabludelom sinu. Dok je sin bio u
ljubavi sa ocem, otac nije merio koliko je potrebno da sinu da. Sve očevo
bilo je i njegovo, ali kad je sin poželeo da se odvoji od oca i da živi
sam, zatraživši da mu roditelj preda "ono što njemu sleduje", otac je to
učinio samo iz ljubavi prema detetu i time ga stavio u oblast zakona. Da
ga ne bi gurnuo odmah u propast. Kad je sin utrošio sve što je od oca
primio i našao se u bedi, pokajao se i opet vratio u zagrljaj ljubavi
svoga oca. Zakon je, znači, samo most između ljubavi i propasti. Zakon je
kavez u koga ljubav stavlja otpale od nje da bi se predomislili pre nego
što odu u propast. Prema tome, i crkveno zakonodavstvo se primenjuje samo
na one koji zloupotrebe ljubav.
Za nas pravoslavne, koji se držimo
starog julijanskog kalendara, na pragu je najradosniji hrišćanski praznik
Rođenja Isusa Hrista, praznik svekolike hrišćanske ljubavi. Šta biste
poručili vernicima?
- Božić je praznik mira i dobre volje koji
unosi u srce hrišćana najlepše trenutke sreće. I kod nas Srba to je
najmiliji dan u godini. Zbog toga su ga naši preci okitili divnim
običajima. Srbi u otadžbini i rasejanju spremaju se da ga i ove godine
dočekaju u najprijatnijem molitvenom raspoloženju. To je praznik preko
koga nas vitlejemski Bogomladenac ujedinjuje ma gde se nalazili po
zemaljskom šaru. Dok sam i sam bio u dijaspori misli su mi najviše bežale
ka otadžbini baš u vreme božićnih praznika. Toplo pozdravljam svu decu
svetog Save i onu u otadžbini i onu koja silom prilika žive izvan svog
zavičaja našim pradedovskim pozdravom: "Mir Božji - Hristos se
rodi!" |
|
Radmila Lončar |
|
|
