Milovan Drecun, vojno-politički analitičar
Srbija mora pronaći zaštitnika Našoj zemlji predstoji sudbonosna 2005. godina, kada je predviđeno ”dekomponovanje teritorije Srbije”. Šiptari planiraju da granica njihove države bude kod Niša, a Skoplje glavni grad. Helikoptere koje Šiptari kupuju mi nemamo čime da oborimo, jer smo dobrovoljno uništili naše ”Strele”. Ulazimo u završnu fazu razaranja naše vojske. Ova vlast bi i Cara Lazara isporučila Hagu. Boris Tadić i Vuk Drašković najviše štete nanose vojsci. Moramo pronaći zaštitnika u svetu, a u Srbiji da pobede njene patriote, inače nestaćemo kao narod i kao država. • Ima li kraja razaranju naše odbrambene moći i uništavanju naše vojske? – Ima kraja, treba se samo prisetiti naslovne strane ”Njusvika” tokom 90-tih godina, gde je bila nacrtana karta – Evropa 2005. Posebno je izvučena tadašnja Titova Jugoslavija i od te Jugoslavije je ostala Velika Albanija, Kraljevina Crna Gora, koja je odvojena od Srbije, Hrvatska i Slovenije, kao nezavisne države. Dakle, još skoro pre 15 godina planeri u Americi su označili 2005. kao rok za završetak tog posla, razbijanja prethodne Jugoslavije. Tu je i Ukrajina, što je interesantno. Evo, vidimo da se sada praktično dovršava proces u Ukrajini. Znači, 2005. će biti prelomna godina, što se tiče očuvanja ili razgradnje naše državne teritorije. • Šta prethodi tom procesu? – Ključni faktor, da bi se desila ta razgradnja bez većih problema, je uništavanje potencijala vojske Srbije i Crne Gore. Svako ko želi dalju razgradnju naše teritorije, mora da preskoči tu prepreku. Dakle, da potpuno razbije vojsku, u smislu da joj umanji vatrenu moć, da joj umanji sposobnost reagovanja, da je smanji brojčano na meru koja neće biti dovoljna za ozbiljnije reakcije i da uništi moral kod pripadnika vojske. U tom kontekstu treba posmatrati ovo što se dešava sa vojskom. Sada je, ovo što se desilo sa gardistima, iskorišćeno da se stvori afera. Na stranu to šta se zaista desilo, ali nema nikakve dileme da je neko neblagovremenom reakcijom ostavio međuprostor za špekulacije. I, tu prevashodno mislim da je to uradio kompletan Vrhovni savet odbrane, namerno je stvorio aferu i, posebno Ministar Davinić, odnosno G-17, i Atlantski savez koji stoji iza toga. Sa čim ćemo na šiptarske teroriste? Sistematski je umanjivana vatrena moć vojske, na taj način što je deo postojećeg naoružanja uništavan, bez ikakve realne potrebe za tim. Protivavionski sistemi ”Strela” su uništeni, a vidimo da Šiptari sada šalju svoje ljude na obuku za pilote i da pokušavaju da nabave helikoptere. Znači, doći ćemo u situaciju da, ako nabave letelice i pokušaju da nam ugroze bezbednost, nećemo imati čime da ih oborimo. • Šta vi znate o tome? – Nadležni će utvrditi šta se desilo. Apsolutno sam siguran i pouzdano znam da nema ni govora o tome da je Pavkovićevo i Lazarevićevo obezbeđenje umešano u to. To su budalaštine koje izjavljuju neodgovorni pojedinci, da bi naškodili vojsci. Što se same vojske tiče, proces njene žestoke i ubrzane razgradnje je započeo posle 5. oktobra, a naročito dolaskom Borisa Tadića na mesto ministra odbrane. Sa njegovim dolaskom, ustvari, zvanično je dobio verifikaciju jedan koncept potpunog rasturanja naše vojske. I taj posao sada dovršava Davinić. Samo, nešto pada u oči, kako to da G-17, partija koja sada ima podršku tolikog broja birača da je to ravno statističkoj grešci, ima toliku moć da preuzima sve u svoje ruke kada je u pitanju budućnost vojske, odnosno odbrane države. Imaju svog ministra, odlučuju o finansijama, i evo, vidimo sad, Dinkić je dao neke izjave da će ukinuti služenje vojnog roka. Ono što je bilo prioritetno da se uradi kod vojske je, prvo, da se ona ”reformiše”, bez ikakvog verifikovanog koncepta. Tek sada je usvojen dokument Strategija odbrane. Dakle, ta tzv. reforma je vršena bez verifikovanog koncepta. Šta se želi postići, koji je cilj, za koje potrebe nam je potrebna vojska? Dakle, izvršeno je naglo brojčano smanjivanje, opet bez ikakvog plana. Rasformirane su mnoge jedinice. Naročito je interesantno to što se ubrzano razbija Prištinski korpus, koji se nalazi na administrativnoj liniji prema Kosmetu i koji je, ustvari, ključni faktor za sprečavanje prelivanja terorizma sa Kosmeta i izazivanje nove krize na jugu Srbije. Čak je vršen pritisak, pa je on odbijen od strane vojske (za sada), da se rasformira 15. oklopna brigada, koja je nosilac vatrene moći Prištinskog korpusa. Dakle, ta reforma, pored brojčanog smanjenja, neplanskog, išla je na rasformiranje nekih jedinica, a čak i ključnih garnizona, kao što je garnizon u Prijepolju, ovaj u Novom Pazaru, je stavljen pod znak pitanja. Zašto su ti garnizoni ključni? Zbog mogućeg izazivanja krize u samoj Raškoj oblasti. Kad neko povuče vojsku, on time ohrabruje one koji žele, recimo, otcepljenje te teritorije. • Da li smo kupovali novo oružje? Nije nabavljen ni jedan komad novog, modernog naoružanja. Suština reforme svake vojske je njena modernizacija. Ovi, tzv. reformatori, nisu išli putem modernizacije. Naprotiv, sve su učinili da vojska, u tehničkom smislu, zaostaje, a onda su uništavali ono što je uvek krasilo srpsku vojsku, a to je moral. Stalnim pričama o nepotrebnosti vojske, o tome da je ona glomazna, preglomazna organizacija, da je ona, ustvari, naslednik Miloševićeve ere, i stalnom hajkom, pravom hajkom na pripadnike ratne garniture, koji imaju veliko borbeno iskustvo. Još jedan detalj razgradnje vojske je stalno smanjivanje standarda profesionalnih pripadnika vojske i njihovo zaostajanje u platama, da bi se oni prinudili da odu iz vojske. I, naravno, nezakonite kadrovske čistke koje je, mimo svih zakona, posebno Tadić sprovodio, gde je na udaru bila ratna garnitura. Istovremeno je vođena žestoka negativna kampanja protiv vojske, da bi se pokazalo da je ona nesposobna, da ona ništa nije uradila 98., 99. godine, da je to nekakva zločinačka organizacija, da nam je ona nepotrebna, i te priče smo slušali od ljudi koji su bili visoko pozicionirani u sistemu bezbednosti, kao što je, recimo, Blagoje Grahovac, da nam vojska uopšte ne treba, da ne možemo da se branimo, da nam ne treba mornarica, da nam ne treba ratno vazduhoplovstvo, ne treba nam ništa. Istovremeno je, uz tu negativnu kampanju, gde su bile stalno prisutne afere, išla još jedna negativna kampanja, koja je bila usmerena da kod mladih ljudi stvori odbojnost prema vojsci i da se vojska ostavi bez regrutnog kontingenta. Tu su, onda, bile stalne priče o tome da treba civilno služiti vojsku. Stalno je to potencirano, u prvi plan su isticani oni koji su se odlučili za civilno služenje vojnog roka. Kruna svega toga je afera, koja kulminira izmišljenim pričama o tome da su ove gardiste ubili pripadnici obezbeđenja Pavkovića i Lazarevića. Prvo da bi tu dvojicu vojskovođa narod jednostavno omrzao, da postanu omrznuti likovi, a ne simboli odbrane slobode i zemlje. Drugo, da bi se nakon toga iskonstruisala teza Vuka Draškovića, da ne treba da se šalju regruti u vojsku. Onda je usledila izjava Dinkića da će se naredne godine ukinuti odlazak u vojsku, da će se stvoriti profesionalna vojska, a ključ za stvaranje profesionalne vojske je njena modernizacija i povećanje standarda. U uslovima kada se stalno smanjuju sredstva za vojsku, nemoguće je izvršiti bilo kakvu profesionalizaciju. To što Dinkić priča je obična budalaština. • A šta je sa odlascima u penziju? – Kad bi bio ispoštovan prirodni odliv kadra, jer, godišnji odlazak u penziju, po zakonskom osnovu je i godišnji priliv novih oficira iz Akademije, onda bi se u narednih 7-10 godina prirodno smanjio broj oficira. Međutim, u uslovima kada nema dovoljno para za vojsku, ni za osnovno funkcionisanje, budalaština je tvrditi da će vojska biti profesionalizovana. Znači, neko namerno želi da onesposobi vojsku i šalje 1.800 oficira u penziju. • Profesionalni vojnik je mnogo skup vojnik? – Normalno. Mi i sada imamo deo profesionalne vojske, to su oficiri, to su podoficiri, to su vojnici po ugovoru. Ali, uvek ima mesta za neke po ugovoru, međutim, oni nisu dovoljno plaćeni. Drugo, obično je profesionalni vojnik skuplji pet puta od onog vojnika što je na odsluženju vojnog roka. Kod nas je situacija sada, zbog poznatih stvari, otprilike 1:2. Žandarm je, recimo, pet puta skuplji od redovnog vojnika. Poslednja faza razaranja Dakle, sada ulazimo u poslednju fazu razbijanja naše vojske, sa konačnim ciljem da ta vojska ne bude sposobna da se suprotstavi procesu razgradnje države. Finale će uslediti sledeće godine. Na Kosovu se stvara organizovana šiptarska vojska, koja će brojati oko 50.000 ljudi. Po izveštajima Ujedinjenih nacija, na Kosmetu, samo od lakog naoružanja, ima oko 480.000 komada, plus artiljerijska oruđa, znači sve ono što nije lako naoružanje. Dakle, dok oni stvaraju vojsku, sa jasnom političkom namerom da postignu nezavisnost, otcepljenje Kosmeta od Srbije, mi razbijamo našu vojsku, uništavamo joj moral, onesposobljavamo je i tehnički i kadrovski. Taj odnos ukazuje na to da je, prvo, nama najjeftiniji redovni vojnik, a da bi za dobro plaćenog profesionalca trebalo izdvojiti mnogo više para. Drugo, kod nas su najmanja izdvajanja za vojsku i za vojnike, odnosno, naš profesionalni pripadnik, što se plate tiče, godišnje košta oko 4.000 dolara. Američki profesionalni vojnik godišnje obično dobije oko 150 hiljada dolara. Penzionisanje i najava penzionisanja je, ustvari, pokušaj Vrhovnog saveta odbrane, Ministarstva odbrane, na čelu sa Davinićem i Atlantskog saveza, tzv. nevladine organizacije, odnosno američke organizacije koja iz senke vodi politiku prema vojsci, da unište našu vojsku. To je ravno onome što je Staljin uradio pre Drugog svetskog rata sa Crvenom armijom, kada je kompletan oficirski kadar eliminisao. Crvena armija je bila onesposobljena da se bori početkom rata, nije imala besplatne profesionalce. Oni sada to isto rade. Žele da potpuno obezglave vojsku, da nema ko da povede vojsku, ako bude ugrožen integritet. • Šiptari se intenzivno pripremaju za realizaciju nezavisnosti? – Da. Prvo, stvaraju političke uslove. Imali su izbore, deo Srba je opet izašao i dao time legitimetet, stvaraju se kvazi institucije vlasti, teroristi koji treba da se nađu pred licem pravde, su sada političari. Stvaraju izuzetno jaku vojsku, ubrzano nabavljaju novo naoružanje, naročito naoružanje za specijalne jedinice. Stvaraju obaveštajne službe koje su prisutne i na teritoriji Srbije, intenzivno lobiraju, povezuju se sa muslimanskim zemljama, povezuju se sa islamistima, imaju logore za obuku i na teritoriji Kosmeta, u zapadnoj Makedoniji i Albaniji, gde su muxahedini i ljudi Al Kaide. Sjedinjene Američke Države i NATO veoma dobro to znaju i ubrzano stvaraju armiju, čija je osnovica Kosovski zaštitni korpus i KPS, odnosno još uvek nerasformirana teroristička OVK. Dakle, imaju ono što mi Srbi nemamo, tu je jasno definisan cilj i plan i politička saglasnost, imaju konsenzus u tome da žele stvaranje nezavisnog Kosova, za razliku od nas koji smo podeljeni po tom ključnom pitanju. Kad je u pitanju stvaranje ove vojske, znači, bez obzira na priče o rasformiranju OVK, posle dolaska KFOR-a, OVK nikada nije prestao sa svojim aktivnostima, čak je pojačavala delatnost, ali pod novim imenom – Albanska nacionalna armija (ANA). Znači, Ana nije nova organizacija, to je ustvari OVK. Ta ANA ima snažnu podršku Šiptara u Preševu, Bujanovcu i Medveđi – na jugu Srbije, u Peći, Đakovici, Srbici, Drenovcu – na Kosmetu i u Makedoniji u Skoplju, Kumanovu i Tetovu, o najjačim uporištima govorim. Sve jedinice ANE su aktivno uključene na regrutovanje novih boraca, formiranje borbenih kampova, popunu naoružanja i prinudno prikupljanje novca za svoje potrebe. ANA ima svoju kompletnu strukturu, imaju jasno definisan cilj, politički segment. Politička organizacija koja rukovodi ANOM je, ustvari, Nacionalni pokret za slobodu i odbranu albanskih zemalja. • Koji su zadaci i ciljevi ANE? – ANA ima kompleksnu vojnu strukturu. Ključni zadatak ANE je rešavanje problema albanske nacije, odnosno, cilj je da se ujedini administrativno i teritorijalno, da se ujedine sve albanske zemlje na Balkanu. Organizaciona struktura trenutno je organizovana na sledeći način: Ima aktivne formacije, ima specijalne formacije, ima rezervne formacije. Recimo, aktivne formacije imaju sledeće strukture: gerilske jedinice, vodove, bataljone, brigade, korpuse, vrhovni štab, itd. Dakle, očigledno je da stvaraju izuzetno jaku, dobro organizovanu armiju, dobro naoružanu, da bi realizovali konačni cilj. Konačni cilj su definisali u planu pod nazivom ”Nezavisno Kosovo”. Albanski političari i paravojne formacije, okupljeni oko terorističke organizacije ANA, zajedno s Nacionalnim komitetom za oslobođenje albanskih teritorija, doneli su odluku da u 2005. godini otpočnu sa realizacijom plana proglašenja nezavisnosti Kosova i početkom realizacije drugog strateškog cilja, a to je ujedinjenje svih albanskih teritorija u jednu državu. Po tom planu, 2005. godine Šiptari će proglasiti nezavisnost Kosova. Odluku o nezavisnosti doneće na Skupštini Kosova, uz podršku svih albanskih političkih partija i institucija i dela međunardone zajednice. Jedina opasnost za realizaciju ovog plana je nepoznanica za albanske političke lidere i terorističke komandante, kakva će biti reakcija snaga bezbednosti Srbije, posebno vojske Srbije i Crne Gore. Preovladava strah od albanskih planera da će delovi vojske SCG reagovati van odluke državnih organa i da će intervenisati prema Kosmetu, u cilju sprečavanja proglašenja nezavisnosti. Šiptarski lideri i Nacionalni komitet za oslobođenje albanske teritorije je odlučio da nema predaje ni jednog dela teritorije u bilo kojoj varijanti, bez obzira na pritiske spolja. Dakle, oni ne prihvataju bilo kakvu podelu Kosmeta. Shodno tome, sve šiptarske službe bezbednosti, njihovi politički činovnici, dobili su zadatak da do februara meseca 2005. godine maksimalno pojačaju svoje delovanje prema Srbiji, prema političkim činiocima na vlasti, snagama bezbednosti, i posebno prema vojsci. Posebne službe prate jedinice SCG, stvaraju prodor unutar vojske, kupuju bitne oficire (posebno na jugu Srbije), stvaraju prodor u politički vrh Srbije i Crne Gore, koristeći proverene kadrove, stvaraju razdor u političkom vrhu Državne zajednice SCG preko lobista u SAD i Briselu i traže da podrže i finansijski pomognu zahtev Crne Gore za otcepljenje. Veoma je interesantan ovaj deo, oni stvaraju prodor u politički vrh Srbije i Crne Gore, a kad pogledamo izjave pojedinih političara, biznismena i partijskih funkcionera, onda je očigledno da su ti prodori već napravljeni. Ne sme se zaboraviti da je Tači nedavno poslao neke svoje ljude u Vojvodinu na kontakt sa pojedinim vojvođanskim političarima, gde su im šiptarski teroristi preneli svoja iskustva u stvaranju krize, u njenoj internacionalizaciji. Sastavni deo šiptarskog plana je da se istovremeno, aktiviranjem Kosova, pokrene kriza u Raškoj oblasti i u Vojvodini, da bismo bili razvučeni na više strana. Skoplje šiptarski glavni grad Prema planovima lidera Nacionalnog komiteta za oslobođenje albanske teritorije, predviđa se da dođe do novih sukoba na prostorima albanskih ”porobljenih” teritorija (kako ih oni zovu), posebno u Makedoniji i na jugu Srbije, koji bi trajali jako kratko. Dakle, oni su već sada sigurni da će sa malim intenzitetom nasilja dobiti ono što žele, što ukazuje na to da se neki tajni dogovori, od strane nekih pojedinaca iz naše vlasti, obavljaju negde i da je, izgleda, već mnogo toga dogovoreno. Samo, najveći problem u realizaciji takvih tajnih dogovora im je vojska i zato se ona sada intenzivno razbija. Jači sukob, sa nekim vremenskim intervalom od orijentaciono 6 do 8 meseci, a najduže godinu dana, očekuje se u severnom delu Grčke. Taj sukob će biti rešen na štetu Grka i uz angažovanje Turske, koja će zapretiti novim balkanskim ratom, jačanjem islamskog faktora u samoj Turskoj i razbijanjem NATO, ako se ne ispune albanski zahtevi. Dalji strateški cilj Šiptara biće definisanje granica buduće albanske države, Veliko Kosovo ili Albanija, čiji će glavni grad biti Skoplje, a ne Priština. Dakle, predviđeno je da glavni grad Albanije, odnosno Velikog Kosova bude Skoplje, a Makedonija će biti podeljena zemlja između Bugarske, Grčke i Albanije. • Šta će biti u Raškoj oblasti? – Očigledno se radi o jednom kompleksnom planu koji velikoalbanski separatisti ne mogu sami da naprave. Taj plan je rezultat razgovora sa nekim u međunarodnoj zajednici, razgovora sa nekim političarima ovde u Srbiji. Dakle, oni imaju podršku realizacije tog plana u delu međunarodne zajednice, ali, nažalost, i ovde u Srbiji i u Crnoj Gori, u delu nekih političkih struktura. Pored ispiranja nacionalne svesti preko medija, bitno je da vojska bude onesposobljena za bilo kakvu reakciju. To je ono što Šiptare najviše plaši. U okviru toga treba reći da pripreme za izazivanje krize u Raškoj oblasti i na jugu Srbije intenzivno idu i od strane islamista. Islamistički faktor je, ite kako, prisutan na našim prostorima. Pored jake strukture koju su pripadnici sekte Vehabije uspostavili u Rašoj oblasti, preko 200 Vehabija vrši indoktrinaciju stanovništva, njegovu radikalizaciju, i regrutuje ljude za diverzantsko terorističku obuku, naoružavaju ih, stvaraju terorističke grupe, paravojne formacije. U poslednje vreme uočeno je prisustvo Vehabije i na jugu Srbije, što bi svim strukturama trebalo da bude znak za uzbunu. Međutim, umesto toga, čak i u medijima je veoma teško proturiti takvu informaciju, kao da neko namerno diktira da se te informacije zaustavljaju. Šiptarske tajne službe i Vehabije Interesantno je da Šiptari imaju jaku obaveštajnu službu. Ona je ilegalna, nije predviđena rezolucijom 1244, ali za nju znaju ljudi iz međunarodne zajednice i iz NATO-a, a čak su i neke zemlje NATO-a pomogle formiranje te službe. Tu službu i svoju obaveštajnu strukturu ima i Tači, i to, nažalost, čak i u Beogradu. Jaku obaveštajnu službu ima i Ibrahim Rugova. Demokratski Savez Kosova, Ibrahim Rugova, pod svojim okriljem ima instituciju koja deluje na terenu kao služba bezbednosti. Ona je u javnosti poznata kao Institut za socijalna istraživanja. Ta služba je formirana nakon izbora Rugove za predsednika Kosova. U organizacijsko formacijskom smislu slična je albanskom ŠIK-u, ali u odnosu na nju, mnogo manjeg obima. Principi pokrivanja rada su slični kao i kod ŠIK-a. ŠIK je, ustvari, albanska obaveštajna služba. ŠIK je formirao Tači. Uglavnom se preko privatnih agencija obavljaju delatnosti tih službi. Pod njenim neposrednim rukovodstvom se nalaze dve agencije za obezbeđenje. Rukovodeće jezgro uglavnom čine neke obaveštajne službe iz nekih centara našeg DB-a na Kosmetu. Sve operativne i druge aktivnosti ta služba Rugove vrši za potrebe političkog rukovodstva Demokratskog saveza Kosova. Dakle, jedna jaka obaveštajna struktura. Zadnjih meseci na jugu Srbije i u severnom delu Makedonije, Opština Kumanovo i Lipkovo, dolazi do aktivnosti Vehabija i njihovog delovanja za vreme verskih obreda u xamijama. Još uvek se radi o malim grupama, koje su za svoje aktivnosti dobile odobrenje od strane lokalnih hoxa, a koje su to odobrenje dobile od Islamske verske zajednice sa Kosova. Interesantno je da Islamska verska zajednica u Srbiji i u Raškoj oblasti, recimo, ne podržava aktivnosti Vehabija, ali ova na Kosmetu da. U Opštini Preševo Vehabije su formirale organizaciju u selu Kukureva, u selu Norča, a u samom Preševu deluje nekoliko ključnih Vehabija i treba da šire tu mrežu. One imaju zadatak da intenzivno rade na vrbovanju mladih muslimana Albanaca, da dele literaturu iz islamskih zemalja u kojoj se veliča Vehabizam. Glavni centri Vehabije za ove prostore su formirani početkom februara u Kumanovu i Tetovu. Centar Vehabija u Tetovu je na direktnoj vezi sa iranskom tajnom službom Ukrabare, čiji je zadatak da do kraja 2004. godine formira svoje ogranke na jugu Srbije, koji bi bili odgovorni centrima u Makedoniji, a ne na Kosmetu. Sve projekte koje planira Vehabija, a prvi projekat je izgradnja xamije u Preševu, finansiraju islamske nevladine organizacije iz Saudijske Arabije. Izgradnja xamije u Preševu je, sa jasnom porukom, planirana u reonu železničke stanice, u sredini koju naseljavaju preostali Srbi u Preševu. Kada je u pitanju dekomponovanje naše teritorije, koje će ići preko nezavisnosti Kosmeta, interesantno je postojanje plana o mogućem povlačenju, odnosno novi plan koji se radi, da do kraja decembra 2006. godine UNMIK bude povučen. Plan se radi, mada, mislim da on neće doživeti realizaciju, tj. da će se stvari mnogo brže odvijati. Plan je da UNMIK bude povučen, da završi svoju misiju do decembra 2006. godine, da sve nadležnosti prenese na lokalne organe vlasti, a da se umesto njega tu pojave znatno slabije snage EURO pola. Još jedna stvar, koja je bitna za sve ovo, to je da će najverovatnije biti pokrenute optužnice Haškog tribunala protiv nekih terorističkih komandanata. Radi se o Remiju, zatim o Ljuštaku i Haradinaju, ali će najverovatnije biti izručen samo Remi. I tu će priča biti završena. Dakle, ne mogu a da ne pokrenu optužnicu bar protiv jednog od vodećih ljudi, moraju makar formalno da nam zamažu oči. • Naši generali i haška potera? – Priča sa Hagom je sada već potpuno jasna. Mislim da je za našu državu neprihvatljivo da se sudi generalima koji su branili našu zemlju od NATO agresije. To bi bilo isto kao da je Car Lazar preživeo boj na Kosovu i da su mu onda sudili zato što je otišao sa vojskom na Kosovo. Normalno, neki u Srbiji tako razmišljaju. To je protiv nacionalnih interesa. Jasno je da u Srbiji postoji jak Haški lobi, ali u Haškom lobiju su ljudi koji zagovaraju bespogovorno izvršavanje zadataka i naloga koje daje Karla del Ponte i koji zagovaraju suđenje ljudima koji su branili otaxbinu. Činjenice su sledeće: Mi smo 98. i 99. godine imali terorizam na Kosovu i Metohiji i upotrebili smo državni aparat, tj. vojsku i policiju, legitimne snage bezbednosti za borbu protiv terorizma. Drugo, činjenica je da su UN jasno i glasno rekle da Jugoslavija ne sme da bude bombardovana. Treća činjenica, NATO je bombardovao Jugoslaviju, izvršio agresiju bez odobrenja Ujedinjenih nacija. Četvrto, počinjeni su masovni zločini na Kosmetu od strane NATO avijacije i od strane NATO štićenika šiptarskih terorista i činjenica je da Hag veoma dobro zna da, sem pojedinačnih incidenata, pripadnici vojske i policije nisu vršili nikakve organizovane masovne zločine. Dekomponovanje Srbije • Da li će biti prisvajanja naše teritorije? – Da. Nama sledeće godine sledi dekomponovanje teritorije. Konačno, treba se ponovo podsetiti one karte u ”Njusviku”. To ne smemo niko da zaboravimo. Priprema se nezavisnost Kosmeta, koja podrazumeva i jug Srbije, Preševo, Bujanovac, Medveđu i neke delove Crne Gore. Uslediće razdvajanje Državne zajednice Srbije i Crne Gore i otvaranje procesa u Raškoj oblasti i u Vojvodini. Na redu je i više procesa na Istoku Srbije, gde ima Vlaha, potom, na jugoistoku gde ima Bugara i na jugu gde je koncentracija Roma. To su šavovi, po kojima treba dekomponovati našu teritoriju. Ono što je posebno interesantno je da u strategiji odbrane, da se kao glavna opasnost po bezbednost države definiše terorizam, što je obična budalaština. Naša glavna opasnost je separatizam, koji koristi terorizam kao oružje za realizaciju svog cilja, a cilj separatizma je uvek odvajanje dela teritorije. Mi smo suočeni sa velikoalbanskim separatizmom, suočeni smo sa muslimanskim separatizmom u Raškoj oblasti, suočeni smo sa separatiizmom odnosno autonomaštvom u delu Vojvodine i sa separatizmom na jugu Srbije. Ako, uprkos tim činjenicama, Hag i dalje vrši pritisak da se sudi ljudima, odnosno državnom i vojnom političkom vrhu, koji je bio zadužen, po Ustavu zemlje, da štiti bezbednost nas građana, onda je potpuno jasno da to nije nacionalni interes Srbije. Bilo kakvo uslovljavanje oko toga i priče da, ako ne sarađujemo sa Hagom, da će biti propast, jednostavno služe haškom lobiju, ovde u Srbiji, da realizuje planove Karle del Ponte i da Srbiju okrive zato što se branila od agresije terorizma, a čime bi bio stvoren osnov za onaj deo šiptarskog plana kojim oni žele da traže ratnu odštetu kad dobiju nezavisnost. Dakle, taj haški lobi u Srbiji, u kome su pojedini političari, novinari, intelektualci, direktno je u funkciji nezavisnosti Kosmeta i stvaranja uslova da Srbija plati ratnu odštetu Šiptarima. Taj haški lobi u Srbiji nikako nije u funkciji integracije u Evropsku uniju. On razara Srbiju kao državu i taj haški lobi će vršiti pritisak da naši generali budu izručeni, da bi realizovao ciljeve velikoalbanskih separatista, Karle del Ponte i onih koji stoje iza nje. Naravno, ja mislim da, dok je Koštunica premijer, da će on istrajati na neizručenju generala, sem u slučaju da se dobrovoljno predaju. Ja sam apsolutno protiv toga, mislim da Pavković, Lazarević, Lukić, nemaju prava da se dobrovoljno predaju, iz prostog razloga, što je očigledno, iz dosadašnjeg suđenja Miloševiću, da Srbi ne mogu da dokažu istinu. Oni, koji su odsecali glave srpskim vojnicima i policajcima, treba da budu nekakvi predsednici vlade na Kosmetu, a generali koji su branili zemlju, vojsku, policiju, štitili narod, oni treba da odgovaraju. To, jednostavno, ne može da bude uredu. Dakle, tu ima još jedna stvar. Moralo bi da se razjasni ponašanje Vuka Draškovića i još nekih političara, biznismena, novinara. Moralo bi da se vidi, zbog čega uporno zastupaju stavove koje plasira Karla del Ponte. Oni više ne mogu da se pokriju tom ratnom pričom da nećemo biti primljeni u Evropsku uniju, da ćemo biti izopšteni iz međunarodne zajednice, jer to, jednostavno, ne stoji. Nadležne institucije i nadležne službe moraju da daju neka saznanja, koja imaju, o ponašanju haškog lobija u Srbiji. Haški lobi nisu oni koji smatraju da čelni ljudi naše vojske i policije ne treba da idu u Hag. Haški lobi su oni koji bespogovorno slušaju naloge Karle del Ponte i o njihovom ponašanju, o tome šta oni rade u inostranstvu, šta rade na molitvenom doručku, treba da se daju informacije nadležnim institucijama, da bismo shvatili šta se dešava. Posebno je opasno što su ubačeni specijalci pojedinih NATO zemalja u Srbiju i što su oni ugrađeni u neke nevladine organizacije. Zaduženi su da prate one koji su na haškim optužnicama i da ih eventualno kidnapuju. Ne može se na teritoriji naše zemlje tolerisati takvo ilegalno delovanje. Tu nadležne institucije moraju da daju informacije i da to spreče. Uveren sam da oni imaju te informacije. Rečju, mi moramo da stavimo tačku na ovakvu vrstu saradnje sa haškim tribunalom, koja je jednostrana, i moramo jasno i glasno da iznesemo činjenice o agresiji NATO-a na Kosovu, o antiterorističkoj borbi na Kosmetu, o ratnim zločinima koje su počinili teroristi. Jednostavno, moramo da zaustavimo pritiske na državu. Međutim, tu je naš glavni problem, to što se u delu političkih struktura uvek nađu ljudi poput Borisa Tadića i Vuka Draškovića, kao i nekih drugih, koji će postići jedinstven stav i nacionalni konsenzus po tom pitanju uvek razvodniti i, po principu zavadi pa vladaj, dati argument Karli del Ponte i drugima da nastave sa pritiscima. • Ima li nade? – U teoretskom smislu ima nade. Taj teorijski koncept, koji bismo morali što pre da realizujemo, ima svoje ključne stavke, između ostalih, nalaženje spoljnopolitičkog saveznika, u neku ruku zaštitnika. To može da bude Rusija, ali zajedno sa Francuskom, pa čak i Nemačkom, kao i Kina i druge zemlje. Naime, s obzirom da se sada na globalnom nivou rešavaju neki procesi, da Rusija pravi strateško partnerstvo sa Francuzima i Nemcima, pa čak i sa Kinom i da su Amerikanci svesni te opasnosti i da pokušavaju sada da nateraju Rusiju da uspostave strateško partnerstvo. Ono što mi možemo da uradimo je, da odigramo na Amerikance preko Rusa. Mislim da su Rusi na to spremni, ne zato što nas politički vrh toliko voli, već zato što je to njihov interes. Očigledno je da će Amerikanci ulaskom u Ukrajinu, preko koncepta koji je nama dobro poznat, uhvatiti Rusiju u klješta. Biti ili ne biti za Rusku Federaciju, za opstanak, je Ukrajina. Bez Ukrajine Rusija ne može da opstane. Belorusija nije toliko važna. Ako Amerikanci uđu u Ukrajinu i dovedu opozicionog kandidata, oni će preko Baltičke Republike i Ukrajine uhvatiti Rusiju u klješta. Dakle, preko Rusije, Francuske, pa i Nemačke da probamo da izdejstvujemo neke stvari kod Amerikanaca. Direktno na Amerikance ne možemo da idemo zato što oni ovde, na vlasti, imaju marionete koje realizuju sve ono što Amerikanci žele. Drugo, moramo da sprečimo razbijanje državne zajednice, jer, prvi korak za nezavisnost Kosova će, ustvari, biti stvaranje Balkanije. Što bi rekao Demaći, savez tri suverene države: Srbije, Crne Gore i Kosova, a onda tek stvaranje Velike Albanije. Odvajanje Crne Gore od Srbije defakto znači odvajanje Kosmeta i drugih delova. Znači, sprečiti. Najveća snaga je srpski narod koji živi u Srbiji i Crnoj Gori. Preko volje naroda se ne može. Treća stvar, moramo da imamo 100 odsto jedinstven nacionalni stav o tome da nema nezavisnosti Kosova. Međutim, izjava Buseka, koordinatora Pakta za Jugoistočnu Evropu, srpski političari kažu da je za Srbiju neprihvatljivo otcepljenje Kosmeta, ali čim sednemo da pijemo kafu, oni pitaju, kako da se rešimo Kosmeta? To je nacionalna izdaja. Meni je jasno ko to može da radi. Šiptari hoće državu i 100 milijardi dolara odštete od Srbije Postoji izuzetno opasan plan Šiptara, koji na prvi pogled možda zvuči nerazumno i bojim se da može da bude realizovan. Naime, po proglašenju nezavisnosti Kosmeta i usvajanju određenih zakona koji daju legitimitet državnosti i priznanja pojedinih država regiona, vlada Kosova će doneti odluku da podigne tužbu protiv Srbije (ne protiv Državne zajednice SCG), i zatraži ratnu odštetu u iznosu oko 100 milijardi dolara. Šiptarski lideri i planeri misle da Srbija neće moći da plati tu ratnu odštetu i, za uzvrat, predložiće dobijanje dela teritorije Srbije. Tražiće prostor juga Srbije, opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu, prostor od Prokuplja do Niša, do sela Mramor i prirodne granice reke Nišava. Prema Vranju duž reke južna Morava, kao prirodne granice. Tražiće maksimum, da bi dobili minimum, koji se, pre svega, odnosi na prostor juga Srbije, zaključno sa opštinom Vranje. U njihovim planovima je jug Srbije, zajedno sa Kumanovom. To bi trebalo da čini prostor koji će predstavljati jednu veliku bescarinsku zonu, koju će koristiti mnogi zapadni činioci. Svi šiptarski biznismeni, počevši od onih u Velikom Trnovcu i dalje, intenzivno prave planove za poslovanje u toj bescarinskoj zoni. Hitno mora da se zaustavi proces izazivanja nove krize u Raškoj oblasti, Srbiji i Vojvodini, i to, diplomatskim i političkim aktivnostima. Ako imamo jaku vojsku, ako imamo jaku policiju i specijalne jedinice, time ćemo preventivno delovati. Normalno, obaveštajna i kontraobaveštajna služba moraju uraditi svoj deo posla i trebaju odmah da hapse svakog onog ko može da stvori bilo kakvu krizu. Ako je sekta Vehabija prisutna u Raškoj oblasti, to mora da bude znak za uzbunu u našoj državi. Ako iz američkih izvora stižu informacije da postoje terorističke formacije u Raškoj oblasti, da su jako brojne, onda neko mora da reaguje. Znači, moramo da sprečimo izbijanje nove krize, gde bi po principu masovnosti i neprimerene upotrebe sile, navodno s naše strane, ponovo došlo do internacionalizacije. Moramo da sačuvamo vojsku Srbije i Crne Gore. Ključ ključeva je jačanje vojske Srbije i Crne Gore. Njeno razbijanje, definitivno nam ruši svaku šansu i svaku nadu u opstanak. Moramo da ojačamo nacionalnu svest i da, na novim izborima, stvorimo uslove za pobedu snaga koje će jasno i glasno definisati nacionalne interese, zaštititi ih i reći da je granica opstanka srpskog naroda pređena ukoliko dođe do rušenja državne zajednice, do nezavisnosti Kosmeta. Mi onda nestajemo kao narod i kao država. Ako se to ne uradi, onda nemamo nikakvu šansu za opstanak. Apsolutno podržavam ideju Ministarstva unutrašnjih poslova i političkih struktura, da se formira jedna zajednička objedinjena antiteroristička jedinica gde će biti i pripadnici crvenih beretki. Nama su potrebne što jače specijalne snage, upravo iz razloga preventivnog delovanja i sprečavanja izbijanja nove krize u Raškoj oblasti, na jugu Srbije i drugim delovima naše zemlje. S. Veselinović http://www.srpskenovineogledalo.co.yu/pub/38/intervju.htm Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/ Serbian News Network - SNN [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
