Atentat na zdrav
razum
Kao bajagi misterija oko toga da li se 5. oktobra desila „revolucija“,
normalna smena vlasti ili najordinarniji puc, kakav se do sada ne brojeno puta
dogodio u nizu drzava u svetu, u vecini slucajeva u africkim I
latinoamerickim drzavama, a po
pravilu po scenariju iz Vasingtona, resava se ovih dana neprestanim brbljanjem
pripadnika bivse dosovske pucisticke, huntisticke I tiranisticke vlasti, putem niza nihovih
intervjua I raznoraznih pisanija koje oni pretenciozno pokusavaju da nazovu
publicistikom, intervjuima ili memoarima.
Poslednjih dana u medijima mozemo naici na najave izlaska
iz stampe kjnjige “Atentat”, autora Milosa Vasica, novinara nedeljnika
Vreme, koji je, osim po tom zanimanju, poznat I kao profesionalni mrzitelj
svakog drugog nacina borbe za srpske nacionalne interese koji ne vode preko
Haga. Pomenuti novinar je poznat I po tome sto kada ucestvuje u tv emisijama kao tzv
novinar istrazitelj I ekspert, sagovornicima koji ne misle ka on, se obraca
sa “alo” I
“nemoj bre da me zajebavas”. Doticnog ne pominjem zbog same
knjige I njene teme, jer tema o kojoj se u toj knjizi govori se resava na sudu gde stvari ne idu
povoljno po Vasiceve saborce, vec
zato sto je komentarisuci u
medijima izlazak svoje knjige, Vasic rekao da se strasno buni zbog glorifikacije
Legijinog ucesca u 5ooktobarskim dogadjajima.
Milos Vasic tvrdi da Legija tog dana nije mogao nista
drugo da ucini “nego da se izljubi sa demonstrantima I povuce u kasarne jer su
sve analize govorile da bi Legija tog dana bio pociscen od strane demonstranata koji
su bili do zuba naoruzani automatima, zoljama I drugim tezim naoruzanjem “.
Dakle, Vasic jasno I glasno potvrdjuje da je skupina koja je palila parlament,
pucala na televiziju , bacala ofanzivna zapaljiva sredstva na istu zgradu te I
nju zapalila i premlacivala zaposlene, u stvari bila dobro organizovana grupa
jedinica I formacija koje su delovale po vec ranije utvrdjenom ratnom
planu. Ovome u prilog ide I cinjenica, da su takozvani demontsranti bili
podeljeni na naoruzane jedinice kojima su rukovodili svi clanovi dosovskog
Centralnog komiteta, koji je tih dana imao ulogu ratnog staba a koji se kasnije,
po uspehu puca, samoprozvao u vladu, koju su priznale drzave koje su puc
finansirale I organizovale. Te naoruzane formacije su na
Ako su dosovski pucisti zaista zeleli mirno da preuzmu
vlast I ako su zaista bili ubedjeni da su u pravu, zasto I tada kao I 96-e nisu
pozvali nekog tipa a la Gonzales da “posreduje” I primora vladu da prizna
rezultate izbora iz njihovog, dosovsko-briselsko-americkog ugla gledanja na
rezultate tih izbora ?Zasto nisu, jer 96-e su bili u pravu I njihov miran
pritisak je urodio plodom. Ne, oni su vec unapred bili spremni na oruzane akcije
I bili spremni I zeleli da izazovu gradjanski rat, jer njih jos davno pre
odrzavanja izbora nisu interesovali nikakvi rezultati, vec su im izbori trebali
posluziti kako katalizator za vec pripremljen oruzan prevrat. To je jednostavno
bila grupacija, koja nije bila sposobna da legalno zadobije poverenje gradjana u
onom broju koji ih vodi na vlast pa su se priklonili kriminalnom aktu nasilnog
obaranja vlasti pod pokroviteljstvom vlada drugih drzava, koje su svoje postene
namere prema ovoj drzavi vec pokazale bombardujuci je tri meseca. Ista grupacija
je kasnije, po zauzimanju vlasti, protivpravno prekinula kontinuitet sa drzavom kojom su nelegalno
zavladali, te su nas “ponovo” uclanili u OUN, I u stilu pucistickih vlada I
hunti, kidnapovali svog najjaceg politickog oponenta, utamnicili ga, poceli da
mu proganjaju porodicu I izrucili ga inostranom organu koji sebe naziva sudom a
koji kontrolise grupa drzava koja vec drzi deo nase teritorije pod okupacijom
I pod cijim vodjstvom je puc I
izvrsen. Da su ti ljudi bili
nesposobni I nepripremljeni da vladaju I da je sama priroda njihove vlasti, osim
sto je osvojena nelegalno I u samoj svojoj sustini bila antinarodna, govori I
nacin njihove kasnije vladavine koja se oslanjala na represiju, zabranjivanja
rada medijima I na zaposljavanju stranih drzavljana I oficira na radna mesta
koja su najvitalnija za funkcionisanje jedne drzave, te I njihov kasniji brzi kraj na
izborima u formi u kojoj su do tada
postojali. O samim izborima koje je ta grupacija organizovala I o nacinu na koji
su sprovedeni ne bih ovom prilikom zamarao citatelje, jer su I sve nelegalne
radnje koje su tokom predizborne kampanje cinili bile prirodni nastavak stila I
forme njihovog nacina dolaska na
vlast I dotadasnjeg vladanja . Nova vlada, stvorena nakon tih izbora je deo
istih pucista, ali prilagodljiviji inostranoj
javnosti.
Posle II Svetskog rata dosovska pucisticka vlada, je
nakon instalirane vlade u Pristini, bila poslednja kvinsliska vlada u
Evropi. Iz svega toga, iz celog tog
neprekidnog niza nelegalnosti I
haosa, prirodno je ishodjen nastavak kriminalnih radnji kao jedini
moguci rezultat takvog stanja . Srbiju su poceli da potresaju bombaski napadi izmedju konkurentskih
firmi kojima su koncesije za fundamentalne drzavne javne radove dali jedni
clanovi dosovske grupacije dok su se drugi clanovi te grupacije protiv toga bunili jer su imali svoje
pulene kojima su morali vratiti usluge. Poceo je sukob izmedju institucija u
drzavi jer su one bile podeljene u
stilu podele plena medju grabljivicama I bile dodeljene tacno odredjenim licima
koji su bili predstavnici tacno odredjenih struktura i bosova iz dosovskog
neprirodnog konglomerata. Gnusan zlocin, ubistvo Zorana Djindjica je za
posledicu imao situaciju u kojoj je
ta nazovi drzavna administracia sebi iskreirala pravo da kasnijim akcijama u
stilu usmrcivanja svedoka I
zlostavljanjem pritvorenika u policiji, napada I zatvaranja medija I novinara, politickih
neistomisljenika I uopste svih
prvaka suprostavljenih politickih partija te I jos mnoge druge, ovde nepomenute
protivpravne radnje. Pokusali su da na talasu opsteg straha u drzavi jednom
zauvek uklone sve svoje politicke protivnike I svojim gazdama na zapadu zauvek
osiguraju uticaj I vlast nad ovom teritorijom, narodom I prirodnim bogastvima.
Njihove akcije nisu bile pravni I pravedan odgovor na pokusaje
“kontrarevolucije” kako su u pocetku autoritativnim glasovima a kasnije dobro
odabranim placnim glasovima govorili narodu putem RTS-a, vec jedini moguci sled
dogadjaja I posledica njihovog stetocinskog I uvrnutog poimanja drzave I vlasti.
To je morao svojim odlukama da kasnije potvrdi I njihov Ustavni sud jer se vec
nazirao ubrzan otklon evropskih vlada od dosovskih uzurpatora, jer ti isti
Evropljani vise nisu bili u stanju da svojim gradjanima I biracima objasne na osnovu cega podrzavaju jednu
grupaciju koja drzavom vlada represijom, ako su im vec ranije nekako uspeli
objasniti da su nas prvo morali bombardovati I kasnije nam ilegalno oboriti
vladu za koju su tvrdili da nije bila demokratska.
Ispovedanja Vasica, Popovica, Cedomira Jovanovica I
mnogih drugih pripadnika te nesrecne grupacije, bilo da su ona putem knjiga ili
sedmocasovnih tv ispovedanja ili “suocavanja”, nisu nikakvi dokazi o losoj prirodi
prosle vlasti koliko su dokazi o prirodi vlasti od posle 5.oktobra kojoj su,
svako na svoj nacin gore pomenuti, pomogali da dodje I opstane ili su u njoj I
sami na neki nacin ucestvovali. U svakom slucaju, hvala im jer ce u buducim procesima za izdaju drzave I
naroda dokazni postupak trajati mnogo
krace..
OLIVER VULOVIC
