http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=1 <http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=1&status=jedna&vest=83602&datum=2 005-12-31> &status=jedna&vest=83602&datum=2005-12-31 Vecernje novosti, Politika: GODINA VELIKIH RASPLETA Dubravka VUJANOVIC ` Predrag VASILJEVIC, 30. decembar 2005 SRPSKOG premijera Vojislava Kotunicu 2005. godina nije ba mazila. U njoj je sve pocelo: i pregovori sa EU, i pocetak rasplitanja kosmetskog cvora, i odluka o referendumu, i najtei deo hake price... Nastupajuca 2006. stavice tacku na sve ono to je u protekloj godini zapoceto. Mnogi su uvereni da nema neprijatnijeg mesta za cekanje epiloga od onog na kojem se nalazi Kotunica. On, medutim, tvrdi da se nije pokajao i da ima mnogo razloga za optimizam u godini koju je nazvao "godinom razreenja".
Najtei problem sa kojim ce da se suoci Srbija vec prvih dana nove godine jeste - Kosovo. Ceka se da se saopti srpska pregovaracka platforma... - Srbija je spremna za pocetak pregovora. U pravom trenutku pregovaracki tim ce izaci sa dravnom platformom. U godini iza nas veliki deo posla vec je uraden. Imamo cvrsto postavljene okvire u medunarodnom pravu kada je rec o naem gledanju na buducnost KiM. A buducnost Kosova i Metohije treba traiti u sutinskoj autonomiji - kae u intervjuu "Novostima" predsednik Vlade Srbije. Dravni vrh se kritikuje da je u defanzivi, da kasni sa strategijom... ta je jo ostalo da se uradi? Koji detalji su ostali nerazradeni? - Vec sam rekao da treba izabrati pravi trenutak kada cemo saoptiti nau platformu. Svi najvaniji detalji su razradeni, posebno delovi koji se odnose na sutinsku autonomiju, decentralizaciju KiM unutar Srbije i Crne Gore, poloaj nealbanskog i srpskog ivlja, veze izmedu optina u kojima ive Srbi, njihovu horizontalnu povezanost, vezu sa Beogradom... ta je sporno? Navodno, ekipa koja ucestvuje u izradi konacne platforme "zapela" je kod odredivanja jezickog termina za entitete... - Mislim da upotreba razlicitih termina ne predstavlja neki poseban problem. Medu razlicitim terminima koje je upotrebljavalo vie zvanicnika u vie javnih nastupa, jedan termin je zajednicki: decentralizacija. On je najmanje sporan. Bitna je osnovna ideja - kako ce da ive Srbi u optinama u kojima su vecina, kako u malim enklavama, kakav ce biti status duhovnih svetinja. Dakle, kako taj prostor povezati, a sacuvati narod na toj teritoriji. Zvali mi to entitetom, kako je rekao predsednik Srbije, ili srpskim regionom, kako stoji u planu Vlade, manje je vano. Decentralizacija ce biti prva tema pregovora? - Po svim naznakama - da. Decentralizacija je odavno prva i prava tema, ali se, naalost, u toj oblasti nije gotovo uopte odmaklo. Nisu to uspeli ni Unmik, ni medunarodna zajednica. Najvie je na tome uradila Vlada Srbije u okviru svog plana, koji je prole godine usvojila Skuptina. Taj plan je detaljan, ali smo spremni, uzimajuci u obzir realne okolnosti i saradnju u pregovarackom timu, da dodatno tragamo za reenjima koja su primerena trenutku. Osnovna ideja jeste - kroz decentralizaciju vlasti povecati bezbednost Srba na KiM, omoguciti povratak i ostvarenje svih prava, prvenstveno u oblastima prosvete, kulture, policije, pravosuda itd. Najmarkantnija tacka i vaeg i Tadicevog plana su entiteti. Plaite li se da medunarodna zajednica u tom predlogu ne prepozna tenje za podelom KiM i da ga u startu eliminie? - Decentralizaciju treba reavati na celoj teritoriji KiM. Mi se zalaemo za celovito reenje, za razliku od Unmika koji je to pokuao da rei "na parce" kroz pilot-projekte u nekoliko optina, davanjem Srbima neke male vecine koja bi se sutra pretvorila u manjinu. Smatramo da decentralizacija ne moe da se primenjuje na parce i eksperimentalno, vec iskljucivo u celini. Ideja da ce razgovori o buducem statusu zapoceti pitanjem decentralizacije, pokazuje da smo bili u pravu. Prvo treba da se obezbede prava za Srbe, da im se omoguci povratak, ivot i ekonomski razvoj, a decentralizacija je sredstvo da se to postigne. O tome ce se u januaru razgovarati i, nacelno, niko ne prua otpor toj temi. Kaem u nacelu, jer ce se jo lomiti koplja o pojedinostima i modalitetima decentralizacije. Ocekujete li, zaista, da Srbi i Albanci sednu i dogovore se, ili se, iako vecina naih zvanicnika tvrdi da je to nemoguce, moe dogoditi da nam reenje bude nametnuto? - U medunarodnoj zajednici bilo je onih koji su smatrali da se to pitanje moe brzo i preko kolena reiti. U poslednje vreme, medutim, iz sveta, ali i iz okruenja samog Martija Ahtisarija, stiu procene da su nerealni rokovi za okoncanje pregovora koji su pominjani. ta znaci da se status KiM nece znati do kraja 2006. godine... - Licitiralo se sa tim da sve moe biti zavreno za tri, ili za est meseci. Sada se vidi da je stvar daleko sloenija i ne odreduju se vie cvrci vremenski okviri. Potpuno je prirodno da je bolje stvar reiti ranije nego kasnije, ali, jednostavno, ni mi, ni medunarodna zajednica, ne moemo sebi vezati ruke nekim vremenskim limitima. Trenutno, u procesu pregovora ucestvuju Kontakt-grupa, pregovaracki timovi Beograda i Pritine i tim Martija Ahtisarija. Ali, zavrnu rec dace Savet bezbednosti UN. Od njega nema pozvanijeg i odgovornijeg tela na kojem pociva medunarodni poredak. Mislim da nam to uliva sigurnost. Iako su, ne ba zanemarljivi, delovi medunarodne zajednice sugerisali nezavisnost Kosova kao najrealnije reenje... - Naravno, bilo je i takvih tonova u delu medunarodne zajednice, od nekih politicara i clanova Medunarodne krizne grupe i Medunarodne grupe za Balkan, kao i lobista za nezavisnost. Nasuprot njima, Srbija insistira na potrebi potovanja medunarodnih principa na kojima pociva medunarodni poredak. A temeljni princip Saveta bezbednosti je princip suvereniteta i teritorijalnog integriteta postojecih, a pre svega, demokratskih drava. Kada dovedete u pitanje taj princip, doveli ste u pitanje sve - red i poredak na kojima pociva medunarodna zajednica. Tako da odbacujem nametnuto reenje. Nametnuto reenje nije reenje i ne moe biti prihvaceno. To bi bilo pravno nasilje. Postoje tvrdnje da smo KiM vec izgubili. Kakve su vae procene, ima li nade da sacuvamo taj deo teritorije? - Ukoliko se oslanjate na medunarodno pravne principe i demokratske vrednosti i cvrsto u njih verujete, i ako se medunarodna zajednica oslanja na te vrednosti, nema razloga da ne budemo optimisti. Teko je poverovati da naa pregovaracka pozicija o KiM nece biti dodatno oteana cinjenicom da general Mladic nije u Hagu... - Nema krupnih politickih i dravnih stvari, a da nisu uzajamno povezane. Saradnja sa Hagom je u vezi i sa pregovorima o KiM, i sa pregovorima sa EU. Ali, kada je u pitanju saradnja sa Hagom, bitno je kakav je stav i odnos Beograda. Pa, kakav je? - Beograd je vie i od Haga i od ostalih drava zainteresovan za uspeno okoncanje te saradnje. I to na osnovama na kojima se ta sasradnja odvijala uspeno u proteklih godinu dana. ta to znaci? Mladicevu dobrovoljnu predaju? - Ima jako mnogo spekulacija o tome kako ce se saradnja privesti kraju. Kada je rec o Ratku Mladicu, ima spekulacija i licitacija. Za nas je bitno da se odnos javnosti jako promenio i prihvatio model za koji se Vlada zalagala i uspeno ga primenila. Neke stare sumnje i podozrenja su otklonjeni. Pre svega, zbog cinjenice da je veliki deo obaveza ispunjen kroz dobrovoljne predaje i mnogo optuenika se vratilo da bude na slobodi do sudenja. Pojacana je i ucestala saradnja i komunikacija Beograda i Haga. Iz svega toga mora da se zakljuci da saradnja mora da bude privedena kraju. Na cemu zasnivate optimizam? Potraga za Mladicem je napredovala? - Kad se sve receno i uradeno sabere, mora da usledi pozitivan ishod. Spekulacije i nagadanja sa rokovima samo tete okoncanju saradnje. Jasno je da izbegavate izjanjavanje o rokovima. Ipak, da li je rec o danima, mesecima... - Evo, ponovicu koji je to rok kada treba da stavimo tacku na saradnju sa Tribunalom: to je juce! Znaci, to pre to bolje. I dalje tvrdite da Mladic nije u Srbiji? Iako neke izjave o jatacima i "stezanju obruca" to demantuju... - Dogadaji su se desili kada se stvarno dese. Njihovo deavanje u novinama ne znaci nita. Hoce li Savet za nacionalnu bezbednost pomoci u ispunjavanju obaveza prema Tribunalu? - On ce da pomogne koordiniranju dvaju nivoa vlasti i obavetajnih slubi. Ali, ne osniva se Savet samo zbog saradnje sa Hagom, jer bi to bilo dupliranje sa Nacionalnim savetom za saradnju sa Tribunalom. Postoji niz nacelnih razloga zato je potrebno formirati jedno ovakvo telo. Verujem i da ce Savet dati svoj doprinos zavretku saradnje sa Hagom. Iako je Venecijanska komisija jasno preporucila referendumsku vecinu, crnogorski premijer ponovo licitira sa niim procentima od polovine biraca. Da li je stav Komisije konacan, ili jo ima prostora za korekcije? - Stav je konacan, a praksa na kojoj se zasniva taj stav, prosto govori sama za sebe. Venecijanska komisija je pola od toga da ukae na pravila kojima se reguliu referendumi o nezavisnosti ili secesiji. Takvih referenduma nema mnogo. Oni su zbog toga, piuci tacku 39, poli od postojecih pravila i prakse. A praksa je jasna i u Evropi, i na prostorima bive SFRJ: referendumi o sudbini drave bili su utemeljeni ako je veliki broj biraca glasao za odluku. To znaci da ne treba ni pomiljati na neku vecinu ispod 50 procenata ukupnog birackog tela. Sama cinjenica da "venecijanci" nisu zahtevali ucece crnogorskih dravljana koji ive u Srbiji navodi na sumnju da, ipak, naginju uspehu referenduma... - Ne bih se sloio. Nesumnjiva je cinjenica da imamo nekoliko drava koje su nastale na prostorima bive SFRJ i primere referenduma u Hrvatskoj, Sloveniji, Makedoniji. I, jo jedna stvar se katkad zaboravlja: sa kojom je vecinom bilo izglasano da Srbija i Crna Gora oforme svoju dravu 1992. godine. Ako je tada dve trecine ukupnog birackog tela glasalo za zajednicku dravu, onda je potrebna makar priblina vecina da se drava rastavi, podeli. Po mom miljenju je i dalje sporno da svi crnogorski dravljani ne mogu da glasaju na referendumu. Na neki nacin, takvom odlukom je Venecijanska komisija "skocila sebi u usta" obrazloenjem da bi se time ugrozila stabilnost birackog tela. To je tacno, biracko telo bi se uvecalo za vie od 50 odsto i to govori u prilog stavu da svi dravljani treba da glasaju, jer ih je polovina izostavljena. Usudujete li se da prognozirate - moe li referendum da uspe pod ovim uslovima? - Moje uverenje je da ne moe. To je jasno i onima koji se zalau poto-poto za smanjivanje obaveznog procenta kvalifikovane vecine. Novi zahtev crnogorskog vrha da pokuamo da se dogovorimo o savezu nezavisnih drava, niste ni uzeli u razmatranje? - Takav predlog nema nikakvog uporita u medunarodnoj praksi. To je nepostojeci, ili, u najboljem slucaju, promaeni projekat. Savez nezavisnih drava je zamka da se privuku oni koji nisu za nezavisnu dravu, uz uveravanje da cemo ostati zajedno. Zato referendumsko pitanje mora da bude samo jedno i da bude jasno. Ima li Vlada skuptinsku vecinu - da li je ona 129, kako tvrde u vladajucoj koaliciji, ili 124, kako kae opozicija? - Kad govorimo o ciframa, jasno je da je to 129, ali ima i jedna veca vecina od 124, i od 129. Ona iznosi - 208. To je broj zakona koji je ova Skuptina usvojila, a, u najvecem delu, predloila Vlada. Kada uzmemo u obzir samo kvantitet, to je zaista retkost. Ne znam nijednu skuptinu i vladu koje su uspele da toliko zakona predloe i usvoje. A nije rec o samo o kvantitetu, vec, pre svega, o kvalitetu. To su sistemski, vani zakoni, zakoni kojima se reguliu pojedine cele oblasti. Svi zakoni su ocenjeni najviim ocenama od Evropske unije i svih relevantnih evropskih i svetskih institucija. To je ono to je vanije od svega. Ipak, nije nevana ni vladina vecina. Kolika je ona? - Vladina vecina je potrebna vecina da se svi ovi zakoni donesu na nacin koji je neophodan. Posle izbora, onaj ko ima vecinu u Skuptini moe mirno i bezbedno da vlada sve dok je ima. Legitimno je pravo opozicije da tu vecinu kritikuje. Svi oni koji govore o Evropi i kojima su puna usta Evrope zaboravljaju jednu stvar koja vai od nastanka modernog parlamentarizma: uloga vlade je da vlada, a uloga opozicije je da tu vladu kontrolie i da je osporava. Ali, kroz kontrolu, a ne tvrdnjama da vecina ne postoji i pozivajuci se na ankete javnog mnjenja. Jer, ako bi ankete bile merodavnije od izbora onda bi one zamenile izbore. Hocete li se drati te tvrdnje sve dok je ijedan poslanik iznad potrebne vecine ili ste spremni da predloite raspisivanje izbora ako ta vecina postane isuvie tesna? - Nema nikakvog razloga da se neko ko ima vecinu opredeli za raspisivanje izbora. Posebno to Vlada radi izuzetno dobro i to sam uveren da ce se rezultati sve vie osecati u svakodnevnom ivotu svih gradana. Potpuno je nepredvidljivo ponaanje poslanika u poslednje vreme. Plai li vas mogucnost da vas dovedu pred svren cin? - Zanimljiva pojava je manipulacija izbornom voljom. Razmere te pojave prete samom temelju demokratije - volji naroda. Ako se, posle izvesnog vremena, izborna volja preinaci, prekroji, krivotvori, onda smo u ozbiljnom problemu, a institucije su ugroene. Ne moe se menjati neto to je narod rekao na izborima. U tom cilju bice potrebno dovesti u sklad izborno zakonodavstvo. U protivnom, izbori uopte nisu ni potrebni. Prethodnu godinu oznacili ste kao godinu ustava. To se nije dogodilo. Hoce li 2006. biti ustavna? - Svoju izjavu za prethodnu godinu mogu da zamenim jednom novom: ova godina mora da bude godina ustava! Ne samo zato to mislim da je to potrebno, vec i zbog toga to nam sada tu obavezu namece EU. Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju ne moemo da zakljucimo dok ne donesemo novi ustav. A po dinamici koja je predvidena, taj sporazum treba da se potpie u novembru. Dakle, do novembra moramo da imamo novi ustav. Taman da ostane vremena i za izbore do kraja godine... - Tako je. Za sve nestrpljive, posle ustava bice mesta za opte izbore. To je logican redosled. ta ce nam se jo, sem ustava i izbora, dogoditi u predstojecoj godini? - Na predstojecu godinu moramo da gledamo sa optimizmom. Ma koliko teka, sloena i izazovna, ona ce u velikoj meri biti godina razreenja. Znacajan deo puta ka EU je preden, i tu nema povratka. Neke nejasnoce bice reene, i to, uveren sam, na dobar nacin. Verujem da ce se ocuvati dravna zajednica i da cemo urediti dravu iznutra. TIM HOMOGEN KOLIKO je pregovaracki tim homogen? Jesu li se dva kabineta, va i predsednikov, konacno sloili? - Tim je homogen. Postoji potpuna saglasnost o daljem radu i pregovorima, i to ce se najbolje videti kroz novu dravnu platformu. Logicno je, medutim, s obzirom na sloeni kosmetski cvor, da se i na njegovo raspetljavanje gleda na razlicite nacine. To nije nita neobicno. RUKE CISTE JESU li ruke Vlade i stranaka vladajuce koalicije potpuno ciste u pricama o trgovini mandatima? - Potpuno su ciste. Ali, ono to se desilo u Skuptini je pojava, nije pojedinacan slucaj. Pojedinac moe da se ne slae sa politikom stranke koja ga je stavila na listu, i tada je najmoralnije i u svetu uobicajeno da vrati mandat svojoj stranci, ili da bude nezavisan poslanik. Ali, ako toga ima mnogo, onda je ocigledno problem u novcu, korupciji i potkupljivanju poslanika. S druge strane, zanimljivo je da svet i otkrice poslanika da se ne slau sa politikom svoje stranke ne nastaje bilo kada, nego u vanom trenutku za Vladu, a to je glasanje o budetu. To upucuje na potrebu da se ucine dve stvari: izvre promene u izbornom zakonu i regulie uticaj novca u politici. Novac je vaan, ali ne sme da odnese prevagu nad politickim idejama, jer bi onda bilo sve obesmiljeno. Nastala bi vladavina novca. NISAM SE POKAJAO DA ste znali ta vas ceka, da li biste prihvatili ulogu premijera? - Sigurno je da bih i sada prihvatio odgovornost koja proizlazi iz izborne narodne volje. U osnovi se moglo ocekivati da ce se sva ova pitanja naci na dnevnom redu tokom mandata ove vlade, mada ne i da ce se sve verovatno razreavati u 2006. godini. [Non-text portions of this message have been removed] ------------------------ Yahoo! Groups Sponsor --------------------~--> Give at-risk students the materials they need to succeed at DonorsChoose.org! http://us.click.yahoo.com/SBefZD/LpQLAA/E2hLAA/1dTolB/TM --------------------------------------------------------------------~-> =============== Group Moderator: [EMAIL PROTECTED] page at http://magazine.sorabia.net for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only) http://radio.sorabia.net Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
