Poštovana gospodo, draga braćo po muci! U zadnje vreme sam dobio više pisama, na engleskom i srpskom jeziku, o ovoj kompleksnoj i veoma osjetljivoj temi. Nije me ni najmanje obradovao sadržaj ovih pisama. Dušom, srcem i razumom sam uvijek bio sa obespravljenima i saosjećam sa paćenicima, oštećenim, povređenim i svim sužnjevima koji su nastradali u Drugom svjetskom ratu. Po nacionalnosti sam Srbin koji je rođen na Kordunu 1956. godine i odrastao u selu u kojem su Ustaše ubile svakog trećeg, od oko 1 500 stanovnika. Dakle, samo u mom selu Perna, više od pet stotina žrtava Ustaškog terora. Ubijana su, klana i paljena djeca, starci žene; mladi i odrasli. Čak su ustaški umobolnici dijete pekli pod pekvom. Moje selo paljeno je tri puta. Ožiljak svega toga ostao je i na mojoj duši jer sam odrastao sa svedočanstvima iz prve ruke, živom pričom svjedoka, mojih suseljana. Ustaše su i iz čista mira ubile moga djeda, očevog, oca, i majčinog brata od 19 godina. Neke druge porodice nisu imale takvu "sreću" i niko od njih nije preživio. Iako desetogodišnji dječarac, moj otac je pomagao Židovima izbjeglim iz Zagreba i nosio im torbe kad su, nakon kratkog boravka u našem selu, nastavili svoj bijeg od fašista i krenuli u neizvjestan put. Odrastao sam i oformio se kao ličnost vjerujući da smo mi Sloveni, i pogotovo mi Srbi, pored Židova najveći stradalnici i žrtve Fašizma.
Kad je 1999. godine, od strane izbezumljenog NATO-a, počelo fašističko bombardovanje ostatka moje bivše domovine, u kanadskom gradu Windsoru, preko puta Detroita, organizovao sam javnu (naučnu) tribinu na windzorskom univerzitetu. Na ovom skupu kojem je prisustvovalo oko 200 ljudi, uglavnom akademika, studenata i progresivnih Kanadjana i Amerikanaca (lokalni Srbi su bili zauzeti polemisanjem u podrumima i kafićima), pored Marjaleene Repo, David Jacobsa, Janet Eaton i drugih, govorio je i Barry Lituchy. Sve ove iznimne ljude koje sam doveo u Windsor da javno, na fakultetu, preko radija i televizije, kažu Istinu pronašao sam i upoznao preko Interneta i zvao ih telefonom. Bili su prisutni skoro svi lokalni mediji i nekoliko televizijskih ekipa iz Detroita. Kongres Srpskog Ujedinjenja je pomogao ovu akciju i reklamirali su je na prvoj stranici njihove internet prezentacije. Godinu dana kasnije, Windsor Peace Committee, organizacija koju sam inicirao sa grupom profesora windzorskog univerziteta kao rezultat prve Konferencije, i koja i dan danas veoma uspješno djeluje na antiratnom planu i čiji sam, sad samo formalno, ko-predsjednik, organizovala je, isto na windsorskom univerzitetu, sličnu konferenciju kao i 1999. godine. I opet je Mr. Lituchy učestvovao i održao zapaženo predavanje i diskusiju. Dakle, mogu prenijeti neka iskustva i moje viđenje gospodina Lituchyja koje se ne slaže sa slikom koju o njemu stvaraju vaša pisma. Ja sam gospodina Lituchyja upoznao kao krajnje skromnog čovjeka i rezolutnog branioca Istine, one Istine koju mi Srbi dobro znamo i zastupamo. Kao i drugi znameniti borci za Pravdu odmah je pristao da dodje u Windsor i održi predavanje. Nije postavljao nikakvih uslova. Pristao je da putuje malim avionom da bih ja uštedio pare. Nisam ga mogao dočekati na aerodromu jer sam u isto vreme išao po Jacobsa i Marjaleenu Repo, a nisam tada imao puno pomoći ni saradnika. Došao je sam taksijem (tridesetak kilometara, preko granice iz Detroita u Windsor); nikad nije tražio nadoknadu, pristao je da spava kod mene kući, opet da bih ja kao organizator uštedio pare i nikad nije pokazao nikakve znake karakternih osobina na koje upućuju neka od pisama i komentara koja sam u zadnjih par mjeseci čitao i koja su mi slata na ličnu adresu, bez moga zahtjeva i koja su, isto tako javno publikovana na srpskim rodoljubivim listama. Čak što više, u pravom "srpskom" maniru ostao sam i njegov dužnik. Nikad mu nisam poslao neke njegove dokumente koji su ostali u Windsoru i nisam mu vratio 70 dolara koje mi je posudio kad smo poslije predavanja išli na zajedničku večeru na kojoj se pojavilo više gostiju nego što sam ja imao para. Nikad mi nije ni u najblažoj formi prigovorio za tu moju aljkavost. Povjerio mi je dosta informacija, podataka i nikad ni u jednom momentu nije izazvao kod mene nikakvu sumnju. A ja sam kranje sumnjičav čovjek, čak i prema samome sebi. I, pošto se već više od dvadeset godina pokušavam baviti izdavačkom djelatnošću, znam kako je teško na američkom kontinentu objaviti knjigu, čak i onda kad u svojim rukama imam moć fizičke proivodnje iste jer sam samouki štampar i grafički radnik. Iako mi je Emil Vlajki rekao: "Samo ti knjigu napiši, ona će se sama objaviti" i iako vjerujem da je on u pravu, činjenica je da svi Srbi i njihovi prijatelji na sjevernoameričkom kontinentu u zadnjih dvadeset godina nisu objavili ni deset knjiga u odbranu Jugoslavije, Srbije i Srpske Istine. I zato, period od osam godina, koliko se čeka na "Lituchyjevu" knjigu i nije tako dug period. Uostalom, zašto ova druga grupa, koja je bez Lituchijevog znanja objavila dokumentaciju, nije to uradila u saradnji sa njim? Pošto već godinama ne komuniciram sa Lituchijem, ne znam kako izgleda Istina iz njegovog ugla, osim što sam pročitao ono jedno pismo jednog od njegovih saradnika objavljeno na elektronskim listama, niti ovo pišem kao odbranu ili zastupanje gospodina Lituchija, već to pišem zato što me bole ove nesloge i što ne mogu da razumijem postupke određenih pojedinaca i grupa i zato što mi se ne svidjaju nepotrebne parnice, sudjenja i organizovane kampanje koje nikome ne koriste, a najmanje Istini i sjećanju na Jasenovac i žrtve fašitičkog terora. Pero Kovačević Perun Press Windsor, Ontario, Canada ANTIC.org-SNN wrote: > ZA ISTINU O KONCENTRACIONOM LOGORU JASENOVAC U NEZAVISNOJ DR®AVI HRVATSKOJ > > > > (pismo br. 3) > > > > > > Ovo pismo su napisali i ¹alju vam tri Jevrejina pre¾ivela zatvorenika > Jasenovca, logora smrti u Nezavisnoj Dr¾avi Hrvatskoj za vreme Drugog > svetskog rata, koji sada ¾ive u Srbiji: > > > > Cadik Danon, > > arhitekta, pobegao iz Jasenovaèkog logora 1942 > > > > Bo¾o ©varc > > pukovnik Jugoslovenske Armije u penziji, pobegao iz Jasenovaèkog logora iste > godine > > > > i > > > > Josif Erlih > > major Jugoslovenske Armije u penziji, koji je bio u logoru Jasenovac sve do > stra¹nog kraja 22. aprila 1945, kada je uècestvovao u proboju izvr¹enom jer > su hrvatski fa¹isti ubijali sve preostale zatvorenike > > > > > > > > > > LITUCHY NEMA NA©U DOZVOLU! > > > > Nas trojica nismo dali dozvolu da se na¹a svedoèenja objave u > knjizi o Konferenciji o logoru smrti Jasenovac koju je Barri Lituchy > obeæavao punih osam godina od kada se Konferencija odr¾ala na Kingsborou > Koled¾u, u Njujorku. Tvrdnja da smo dali takve dozvole pro¹le godine a koje > iznosi Milo Jelisijevic u svojoj poruci od 11 marta 2006, je bez osnova. > > Gospodin Jelisijevic, koji je izdavaè i èlan Upravnog odbora > Instituta za istra¾ivanje Jasenovca (JRI), trebalo je da zna da smo dozvole > date 2003. godine povukli 2005. zato ¹to je Direktor JRI, B. Lituchy, > pokrenuo sudski postupak protiv Dr. Wande Schindley i ing. Petra Makare, > tvoraca knjige Zbornik o Konferenciji izdate aprila 2005. > > Mi smo ozlojedjeni sudskim postupkom koji su pokrenuli Lituchy i > njegovi poslu¹nici, gospoda Friendly, Mo¹iæ i Miletiæ, a kojim je ugro¾ena > knjiga koja sadr¾i svedoèanstva nas trojice i jo¹ devetoro pre¾ivelih iz > logora Jasenovac. Ova knjiga je izdata za Amerikance i druge èitaoce sa > engleskog govornog podruèja, po¹to knjiga koju je obeæavao Lituchy nikad > nije uradjena. Mi ne mo¾emo da dopustimo da ovaj Zbornik, koji prvi govori o > toj Konferenciji, bude zabranjen zbog navodnog kr¹enja autorskih prava. > Ustvari, postupak je pokrenut zbog povredjene sujete B.Lituchya koji ili > nije hteo ili nije bio u stanju da stvori knjigu o Konferenciji. Zato smo > povukli dopu¹tenja kojima smo 2003. godine dali pravo Lituchy-ju da koristi > na¹a svedoèanstva. Izgubili smo poverenje u njega i sada podr¾avamo knjigu o > Konferenciji koju su objavili vredniji ljudi voljni da se bore za istinu o > Jasenovcu. > > Gospodi Lituchyu i Jelisijevicu je upuæeno saop¹tenje na¹eg > beogradskog advokata kojim im se stavlja do znanja da vi¹e nemaju dozvolu da > koriste na¹a svedoèanstva, niti izlaganja nekolicine druguh uèesnika > Konferencije. Ako se ne budu dr¾ali ove zabrane, snosiæe zakonske posledice. > > > > Gospodin Lituchy je mogao da izbegne da bude tu¾en da je > poslu¹ao savet Josepha Friendly-ja, jednog od tu¾ilaca u sudskom postupku, i > da prihvati moguænost istovremenog postojanja dveju knjiga o Konferenciji. > Buduæi da je B. Lituchy zapretio smræu snimatelju Vladimiru Bibiæu, > tu¾itelji su se, prema Friendlyu, na¹li u defanzivi, pa je on u pismu > njihovom advokatu Kaplanu, od 13. januara, predlo¾io da se ubla¾e uslovi > poravnanja. B. Lituchy nije prihvatio ovaj predlog i nastavio je sudski > spor. Iako je J. Friendly bio dovoljno hrabar da predlo¾i ovo kompromisno > re¹enje, on ipak nije bio dovoljno hrabar da se sam ispi¹e sa liste > tu¾ilaca. > > Istovremeno postojanje obe knjige o istom dogadjaju bi otvorilo > moguænost da ih publika i knji¾evni kritièari uporede. Ono bi onemoguæilo > Lituchy-ju i njegovim sledbenicima da nastave da tvrde da je knjiga toliko > lo¹a da mora da se zabrani. Jedino su Nacisti i komandanti Gulaga sebi > davali pravo da uni¹tavaju knjige pod izgovorom da su lo¹e naèinjene ili da > im je sadr¾aj lo¹. > > U svojoj elektronskoj poruci od 9 marta 2006. godine Lituchy > tvrdi da Zbornik o jasenovaèkoj Konferenciji "falsifikuje istoriju" i sadr¾i > "netaène èinjenice," a ne pru¾a bilo kakav dokaz za ovakve optu¾be. On ne > vr¹i nikakvu analizu, veæ jednostavno vreða ljude samo zato ¹to su uradili > posao koji on nije bio u stanju da uradi. On tvrdi da su izlaganja uèesnika > Konferencije bila toliko "izvitoperena" da je veæina njih "tra¾ila da se > zaustavi distribucija knjige" - a ne spominje nijedno ime onih koji negoduju > zbog ove "amaterske knjige ispunjene gre¹kama." On ka¾e da "knjiga pogre¹no > predstavlja 20 raznih uèesnika" a ne imenuje ih, svi oni ostaju anonimni sa > izuzetkom Eli Rosenbauma. Ali, èak ni taj gospodin ne ukazuje na konkretne > gre¹ke u knjizi veæ ka¾e da nema vremena da pi¹e pisma. > > Mi ne sumnjamo da se u Zborniku mo¾da potkrala i poneka gre¹ka, > ali je Lituchy propustio da uka¾e na "falsifikate, gre¹ke i obiène la¾i" > koje navodno napadnuta knjiga sadr¾i. On jednostavno ponavlja optu¾be u > uverenju da æe ih uporno ponavljane uèiniti istinitim. > > Obraæajuæi se Aci Singeru, predsedniku Saveza jevrejskih > op¹tina, Milo Jelisijeviæ u svome pismu od 25. februara 2006. koristi isti > stil. On tvrdi da P. Makara i dr Schindley pogre¹no predstavljaju izlaganja > skoro svih istorièara koji su uèestvovali na Konferenciji i onda nabraja > imena: Huttenbach, Rosenbaum, Berenbaum, Simpson, Tom Popovich i Charles > Allen, ali ne daje nikakav dokaz za to. U stilu poznatom iz skora¹nje > istorije kada su knjige uni¹tavane, on progla¹ava da æe knjiga koju su > ¹tampali Makara i Shindley - "nestati!" > > U istom pismu M. Jelisijeviæ ponavlja da nas trojica "gospoda > ©varc, Erlih i Danon nemaju bas nikakvog razloga da se ¾ale." Onda dodaje: > "Njihova svedoèanstva æe biti prikazana u verodostojnoj verziji knjige > "Jasenovac i Holokaust u Jugoslaviji" koju æe da objavi JRI aprila ove > godine. Ova gospoda su prosle godine potpisali dozvole za kori¹tenje > njihovih priloga." > > Ovo je la¾. Ako Lituchy i Jelisijeviæ, suprotno na¹oj volji, > ¹tampaju na¹a svedoèanstva, moraæe da se suoèe sa nama u sudu. > > Glavni urednik JRI Biltena, Aleksandar Mo¹iæ, je èak prevazi¹ao > Lituchya i Jelisijeviæa u tvrdjenjima kako je slab i ¹tetan kvalitet > Zbornika izazvao njihovu sudsku akciju. On tvrdi da su struènjaci negativno > ocenili knjigu kao diletantski proizvod, a ne imenuje nijednog takvog > struènjaka. > > U pismu od 26. februara Mo¹iæ odstupa od svog ranijeg tvrdjenja > da ga je povreda autorskog prava navela da uèestvuje u sudskom procesu. Nije > mogao da istraje na tome jer, ne osporavajuæi njegovo autorsko ptavo, mi smo > ga osudili zato ¹to ga je upotrebio protiv Zbornika o Jasenovcu i njegovih > autora. Napu¹tajuæi ranije reèeno, on sada tvrdi da ga je lo¹ kvalitet > Zbornika naterao da uèestvuje u sudsom procesu. Njegov i Miletiæev potpis > pod tu¾bom je "brana protiv diletantizma koji je proteklih ¹est decenija > naneo nesagledivu ¹tetu istini o Jasenovcu." Treba li ponovo podsetiti da su > takve brane knjigama postvaljali svi totalitarni re¾imi. I kakvu je to branu > zbog lo¹eg kaliteta Zbornika mogao da postavi Antun Miletiæ, kada ne govori > engleski i, koliko znamo, Zbornik nije ni dobio. > > Lituchy je u nedavnoj pro¹losti posejao strah medju ljude goneæi > ih na sudu. Ali sada mu se sudski postupak protiv Schindley i Makare vratio > kao bumerang. Izgubio je posao kao honorarni predavaè na Kingsboro koled¾u > jer je, povodom Zbornika, i koled¾ tu¾io za povredu autorskog prava. Bio je > prinudjen da svoja dva vrlo skupa advokata sa Medison avenije zameni za > jednog advokatom iz znatno skromnijeg dela Njujorka. Do januara 2006. je > potro¹io 100.000 dolara na tro¹kove ovoga procesa. I sada njemu i njegovim > partnerma pre¾iveli Jevreji i drugi uèesnici Konferencije zabranjuju da > koristi njihova izlaganja. > > > > > > > > > > [Non-text portions of this message have been removed] > > > > =============== > Group Moderator: [EMAIL PROTECTED] > page at http://magazine.sorabia.net > for more informations about current situation in Serbia > http://www.sorabia.net > Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only) > http://radio.sorabia.net > > Yahoo! Groups Links > > > > > > > =============== Group Moderator: [EMAIL PROTECTED] page at http://magazine.sorabia.net for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only) http://radio.sorabia.net Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
