МИРОСЛАВ ЛАЈЧАК О ЦРНОГОРСКОМ РЕФЕРЕНДУМУ
Једнаке шансе за за све Изасланик Хавијера Солане нагласио је да уколико референдум не успе одмах би требало да се приступи преговорима о преобликовању СЦГ <http://www.politika.co.yu/cyr/Slike/Tekst/lajcak.jpg> (Од нашег сталног дописника) ЉУБЉАНА, априла – Мирослав Лајчак, словачки дипломата и посебни изасланик Хавијера Солане за Србију и Црну Гору, боравио је овог викенда у Љубљани као гост Института за стратешке студије. Он је говорио на радионици „Нов почетак или фрустрирајући крај – будућност заједнице Србија и Црна Гора”, а потом је посебно за „Политику” говорио о референдуму за независност Црне Горе и његовим последицама. Поборници независне Црне Горе тврде да компромис који сте наметнули у име Европске уније – 55 одсто референдумске већине – није праведан, јер тиме један глас оних који су за самосталну Црну Гору вреди мање, тачније, свега 0,82 одсто у односу на глас „унионисте”, дакле оних који су за опстанак државне заједнице? – То је потпуна демагогија! Људи то говоре или из незнања или желе да доведу у заблуду оне којима се обраћају. Није ли то одступница властима у Подгорици у случају неуспеха референдума – с обзиром на то да је теза о „неправедности” решења где је за „готово 20 одсто мање вредан глас оних који су за независну државу” – лансирана после обелодањивања Ваших, односно правила ЕУ? – Принцип квалификоване већине јесте принцип који је познат у свим законским системима, укључујући и Црну Гору. Најзад, и 102. члан устава Црне Горе говори о томе да се измене у Уставу доносе двотрећинском већином. Значи, никоме до сада још није пало на памет да се, ако му недостаје један глас до те двотрећинске већине, жали да његов глас има мању вредност. То су правила игре. А правила игре морају да се поштују. За ту игру је кључно да правила одражавају ситуацију на терену. Да донесем правила која одговарају мени, а баш ме брига за другу страну – то није европски начин. Дакле, ја потпуно одбацујем овакву тврдњу као потпуну демагогију која не одговара ни ситуацији ни законодавству Црне Горе. Дописници из Црне Горе, на пример, у словеначким медијима извештавају да је већина од 55 одсто гласова – да би референдумски исход био ваљан – непоштено решење. Такво мњење не подржавате? – За то имам неколико разлога. Прво, ово питање је судбоносно за Црну Гору, зато треба да се донесе на начин који одлуци даје легитимитет. Легитимитет који би био прихватљив и за страну која изгуби. Одлучити о евентуалној независности са разликом од, рецимо, 0,5 одсто не би био најбољи сигнал за Црну Гору. Онда би се питање легитимности стално отварало и убудуће. Отуда оваква правила, која јесу тешка али дају легитимитет, никад неће моћи да буду оспоравана. А зашто управо ова формула – 55 одсто, зашто не 50, 60 или 70 одсто? Јер то одговара реалном стању на терену, ситуацији у Црној Гори, где имамо групу која је за независност и која представља већину у односу на групу која је против независности, али мањину у односу на читаву популацију. Европска унија је на крају предложила формулу према којој ће одлука бити прихваћена у случају 50 одсто излазности бирача и 55 одсто одлуке оних који ће гласати. Сматрам да је то најпримеренија и најправеднија формула, која је, понављам, у складу са ситуацијом на терену, где у Црној Гори имамо већину која подржава независност, али та већина не представља и апсолутну већину. Садашња формула је усмерена ка обезбеђивању високе излазности а на тај начин и легитимности одлуке. Оба блока сада имају једнаке шансе. То је формула коју је потврдило како Веће министара ЕУ, тако и власти у Београду и Подгорици. Зато је ова формула она која објективно даје реалне шансе свакој опцији. Не искључује унапред из игре ниједну опцију, никога не дисквалификује. Да ли би евентуално осамостаљење Црне Горе било додатни аргумент за независност Косова и Метохије? – Црна Гора и Космет су два различита случаја. Црна Гора је република, њено право на независност записано је у уставу, она има своју легитимну владу, легитимне институције, легитимно законодавство. Космет је аутономни део Србије под међународном управом. Он је под међународним протекторатом. О будућности Космета одлучује међународна заједница, пре свега Савет безбедности ОУН, и зато међу њима нема паралеле. Било би веома вештачки повлачити такву паралелу. И господин Ахтисари је одбацио било какве паралеле између Црне Горе и Космета. Ја верујем само у једну паралелу – да ће случај Црне Горе показати да је могуће остварити једну кључну одлуку на легитиман, транспарентан, демократски начин, поштујући правила и да ће то бити добар, позитиван сигнал не само за Космет, него за читаво подручје. Вероватно сте чули да Баскија већ разматра „црногорски рецепт” и његову примену мирним, политичким путем у Шпанији? Не постаје ли то модел за остала отворена питања у Европи, хоће ли то бити и „европски рецепт” или отварамо Пандорину кутију? – Не улазим у ту врсту спекулација. Наглашавам да ту нема идентичних случајева, сваки пример је специфичан и формула за Црну Гору јесте она која одражава ситуацију у Црној Гори. Како ће се надгледати ваљаност референдума у Црној Гори и имате ли чврста обећања да ће сви поштовати референдумски резултат? – Председник комисије је словачки дипломата, амбасадор Франтишек Липка. Он је већ тамо од почетка недеље и ради свој посао. А одговор на друго питање – да, имам чврсто обећање од свих партнера да ће поштовати резултат референдума. Јесте ли предвидели све „сиве зоне”, односно што ако резултат буде такав да оних, који гласају за независност, буде између 50 и 55 одсто? – Не постоји никаква „сива зона”, правила су потпуно јасна. За успешну одлуку о независности потребна је квалификована већина од 55 одсто оних који су активно гласали, све испод тога значи да референдум није успео. Зато су могућа два резултата. Први је независност. Други – још није описан. Стога сам отпутовао у Подгорицу да одредимо прецизнији опис тог „другог стања”, али, нажалост, у томе нисмо постигли успех. Сад је, међутим, крајње време да се то стање јасније одреди како би они који неће гласати за независност, знали за шта гласају. Још увек имамо довољно времена за дефинисање тог стања. Чак и без дефинисања тог стања, у случају да референдум не успе, ми ипак очекујемо да обе стране одмах приступе озбиљним политичким преговорима о преобликовању државне заједнице Србије и Црне Горе. Јер, без обзира на то какав био лични однос сваког грађанина у Србији и Црној Гори према питању независности Црне Горе, нема сумње да су сви незадовољни начином на који функционише садашња заједница. Чињеница је да не функционише ефикасно и да то не доприноси приближавању Србије и Црне Горе Европској унији. Уколико, ипак, не буде тако – имате ли план Б? – Ту нема потребе за планом Б. Једноставно, договори морају да се поштују или како се то каже – pacta sunt servanda. Имам обећања од свих актера да ће резултат поштовати. Очекујемо одговорно понашање и после референдума, без обзира на резултат, што треба да помогне стабилности у региону. Сигурно сте видели снимак поткупљивања гласача да би дали глас за независност. Како коментаришете такве радње Ђукановићевих промотора независне Црне Горе по сваку цену? – Сад се тим снимком баве надлежни органи, пре свега полиција и правосуђе, а ту је и републичка референдумска комисија која то треба да разјасни. Она чека на завршетак рада надлежних органа, зато не видим разлога да бих сада, у овој фази, то коментарисао. Лично сте прошли распад некадашње ваше државе. Шта бисте на основу тог искуства препоручили Србији и Црној Гори? – Сваки случај је специфичан и не можете тражити поређења, стога не могу да говорим да ли је разлаз добро или лоше решење. То морају да одлуче грађани и политичари. Само једну ствар лично могу да препоручим – једина паралела с искуством које помињете, а коју могу да нађем, јесте да је увек најбоље да се договоре они који су „увезани” у то, они којих се то директно тиче, дакле политичари у Црној Гори и у Србији. За нас, спољни свет, за Европску унију, много је лакше да прихватимо споразум, било какав споразум, само да је демократски прихваћен од стране свих актера на терену. У којој мери нерешено питање статуса државне заједнице успорава приближавање Србије и Црне Горе Европској унији? – Будућност Србије и Црне Горе већ неколико година је горући проблем како у Црној Гори тако и у Србији. То у великој мери успорава процес приближавања државне заједнице Европској унији. Сви се слажемо да је то питање потребно на неки начин скинути с дневног реда како би у Србији и Црној Гори могли да се посвете најважнијем задатку, а то је економској, политичкој и социјалној трансформацији. ЕУ је део тог процеса јер су Србија и Црна Гора, као европске државе, показале интерес да се придруже Европској унији. Да ли сте задовољни сарадњом Београда, то јест односом према досадашњем развоју догађаја у Црној Гори? – Задовољан сам тиме да су правила игре која су договорена у Црној Гори без икаквих спекулација прихваћена у Београду. Имате гаранције од стране премијера Коштунице и председника Тадића да ће резултат бити поштован, какав год да буде? – Да, био сам у петак тамо. Апсолутне гаранције сам добио да ће поштовати правила игре. Стога се сад, тренутно, највише бавимо постреферендумским питањима. Управо зато сам прошле недеље посетио Београд и Подгорицу. Светлана Васовић-Мекина http://www.politika.co.yu/ [Non-text portions of this message have been removed] =============== Group Moderator: [EMAIL PROTECTED] page at http://magazine.sorabia.net for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only) http://radio.sorabia.net Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
