* * *12.04.2006.*
IZJAVA SRPSKOG PREMIJERA POSLE SUSRETA SA FRANCUSKIM PREDSEDNIKOM *KOŠTUNICA: BLIZU ISPUNjENjA HAŠKE OBAVEZE* *Ako ima ikog ko se zalagao za ideju priključenjlj SCG u EU, bila je to Francuska i bio je to francuski predsednik Širak", naglasio je Koštunica* Srbija je vrlo blizu ispunjenja obaveze prema Haškom tribunalu, što će joj omogućiti da njen put ka Evropskoj uniji zaista bude brži, izjavio je 11. aprila u Parizu predsednik vlade Srbije Vojislav Koštunica posle susreta sa francuskim predsednikom Žakom Širakom. "Znajući dobro Srbiju i znajući dobro mene, predsednik Širak je potpuno uveren da je ovo jedan od zadataka koji je Vlada Srbije preuzela i obaveza koju ćemo ispuniti", rekao je Koštunica novinarima ispred Jelisejske palate. Obaveze prema Haškom tribunalu podrazumevaju i rešenje pitanja Ratka Mladića, odgovorio je Koštunica na novinarsko pitanje i dodao da će sve biti učinjeno da se saradnja sa Tribunalom privede kraju, jer je u ovom trenutku to najveći interes Srbije. Kako prenosi RTS, Koštunica je, podsećajući da se sa francuskim predsednikom prethodni put sastao posle demokratskih promena 2000.godine, naglasio da 2006. nije ništa manje važna za SCG. "Za Srbiju 2006. nije ništa manje važna od 2000.godine, sa pitanjima koja se otvaraju, o budućnosti Kosova i državne zajednice, pridruživanju SCG EU i saradnji sa haškim tribunalom kao preduslovom za to pridruživanje', objasnio je Koštunica. Prema njegovim rečima, centralna tema razgovora sa Širakom bila je budućnost Kosova i Metohije i decentralizacija pokrajine. Koštunica je rekao da je suština "našeg rešenja kompromis, za koji se zalaže i Kontakt grupa u svojim vodećim principima" i istakao da ne sme biti nametnutih rešenja, jer nametnuta rešenja nisu nikakva rešenja. "To kompromisno rešenje se za nas mora naći između statusa kakvo je Kosovo imalo pre 1999. i ideje o nezavisnom Kosovu", rekao je Koštunica, ocenjujući da se razgovori o budućem rešenju vode u Beču bez preteranog uspeha. Koštunica je najavio da će Vlada i sve institucije u Srbiji uskoro u pojedinostima izneti svoje viđenje budućeg statusa Kosova, koje podrazumeva raskid sa autonomijom iz 1999.godine, ali ne i nezavisnost pokrajine i stvaranje još jedne države na Balkanu. Predsednik Vlade Srbije je, kako je rekao, u izuzetno otvorenom i prijateljskom razgovoru sa Širakom podelio ideju i osećanja kada je reč o budućnosti državne zajednice, po kojoj je svaka integracija superiornija od dezintegracije. "Ako se zalažemo za evropske integracije ne znači da prvi korak treba da bude dezintegracija unutar SCG", rekao je Koštunica. On je preneo i da je Širak govorio o izuzetnom značaju SCG na Balkanu i o značaju njenog priključivanja EU. "Ako ima ikog ko se za tu ideju zalagao i pre demokratskih promena u Srbiji 2000. bila je to Francuska i bio je to francuski predsednik Širak", napomenuo je Koštunica. * * *12.04.2006.* POSETA PREMIJERA SRBIJE FRANCUSKOJ *PRIORITET ULAZAK U EU* *Srbija je za suštinsku autonomiju koja raskida sa stanjem od pre 1999. godine, ali je protiv ideje o nezavisnom Kosovu, odnosno o još jednoj zemlji na Balkanu, upozorio Koštunica* Predsednik Vlade Republike Srbije Vojislav Koštunica izjavio je 11. aprila u Parizu da je osnovni cilj Srbije i Crne Gore potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i postepeno punopravno članstvo u Evropskoj uniji. Koštunica je u izjavi datoj novinarima posle razgovora sa predsednikom Republike Francuske Žakom Širakom podsetio na to da je preduslov za ostvarivanje ovog cilja puna saradnja sa Haškim tribunalom, što podrazumeva i rešavanje slučaja haškog optuženika Ratka Mladića, uz napomenu da će Vlada Srbije učiniti sve da te obaveze ispuni. Predsednik Vlade Srbije je rekao da je sa Širakom o saradnji sa Haškim tribunalom razgovarao "u nekoliko reči" jer je francuski predsednik, kako je naveo, potpuno uveren u to da je Vlada Srbije preuzela taj zadatak i da će ispuniti obaveze. Koštunica je dodao da je sa predsednikom Francuske razgovarao i o pregovorima o budućem statusu Kosova i Metohije i najavio da će Vlada i institucije Srbije uskoro izneti detalje o svom stavu o budućem statusu Kosmeta. Prema njegovim rečima, Srbija je za suštinsku autonomiju koja raskida sa stanjem od pre 1999. godine, ali je protiv ideje o nezavisnom Kosovu, odnosno o još jednoj zemlji na Balkanu. Koštunica je ocenio da dosadašnji pregovori o statusu Kosova i Metohije, koji su održani u Beču, nisu imali preterani uspeh. Govoreći o referendumu u Crnoj Gori, predsednik Vlade Srbije je rekao da predsednik Francuske i on dele mišljenje da je ideja integracije superiornija od bilo koje ideje dezintegracije. Koštunica je dodao da u evropskim integracijama za koje se SCG zalaže, "dezintegracija" ne treba da bude prvi korak. Koštunica je sastankom sa ministrom inostranih poslova Francuske Filipom Dust-Blazijem, najvišim predstavnicima francuskog parlamenta i predstavnicima dijaspore SCG u Francuskoj, večeras završio dvodnevnu posetu Parizu. Predsednik Vlade Srbije je, takođe, posetio atelje slikara Vladimira Veličkovića. * * *12.04.2006.* IZJAVA SANDE RAŠKOVIĆ IVIĆ *U BRISELU NIKO **NE POMINjE** NEZAVISNOST* *Mi smo spremni da razgovori o statusu krenu, da počnu što pre i da teku paralelno, podvlači Rašković-Ivić* Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, Sanda Rašković-Ivić, izjavila je da je u Briselu prenela "poruku srpske strane da je spremna da razgovara o statusnim pitanjima", i to što pre, budući da ne mogu da se reše do kraja pitanja decentralizacije i drugi problemi. Sanda Rašković-Ivić je, posle susreta sa zvaničnicima EU I NATO, objasnila da je "sada došlo vreme da se paralelno razgovara o životnim i statusnim pitanjima, jer ne možemo da rešimo do kraja ni decentralizaciju ni crkvena i kulturna pitanja". Za ekonomska pitanja ponajmanje mogu da se nađu rešenja, naglasila je ona, predočivši da rešavanje svih tih problema i ne može da počne bez razgovora o statusu i razjašnjenja svakog od ovih aspekata u vezi sa statusom. Zamoljena da prenese reagovanje sagovornika u Briselu, ona je uzvratila da je "i u Komisiji i u Savetu ministara EU ljudima bilo jasno o čemu se radi". "Oni su pozdravili našu želju da razgovaramo o statusu, jer negde mi se čini da je kod njih postojala pritajena zebnja da mi nismo spremni na direktne razgovore. Međutim, mi smo spremni da razgovori o statusu krenu, da počnu što pre i da teku paralelno", odgovorila je Rašković-Ivić. Na pitanje novinara ima li razlika u stavovima srpske vlade i EU i NATO, šefica Koordinacionog centra je uzvratila da se "red poteza ne razlikuje mnogo". "Ono o čemu se svi slažemo je da je potrebno da se što pre završe razgovori o decentralizaciji i da se oni finalizuju tako da može da se pristupi sprovođenju procesa decentralizacije, jer to ne samo čuva Srbe na Kosovu i Metohiji, već i omogućava povratak, a otvara i put za saradnju Srba ne samo u opštinskim, već i pokrajinskim institucijama", istakla je predsednica Koordinacionog centra. Zamoljena da kaže kako u Evropskoj uniji gledaju na stavove nekih međunarodnih zvaničnika o nezavisnosti Kosova, Sanda Rašković-Ivić je Odgovorila da u Briselu "niko nije pomenuo nezavisnost, a još manje da je to izvesna opcija". "Ono što je meni veoma drago je da EU stoji na stanovištu da zaista sve mora da bude plod razgovora i dogovora. Čak i ljudi u NATO-u ostavljaju to otvoreno i žele pre svega da razgovaraju o bezbednosnim pitanjima, o njihovom ostanku i daljem angažovanju, ali niko ne razmatra nezavisnost, kao neku opciju koja ne može da se izbegne", podvukla je Sanda Rašković Ivić. Ona je u sedištu NATO-a razgovarala s predstavnikom NATO u Kontakt grupi, Džejmsom Perdjuom, u Evropskoj komisiji sa visokim zvaničnicima, Majklom Lijem, Hederom Grejbijem i Rajnhardom Pribeom, a u Savetu ministara EU sa Fernandom Djentilinijem. * * *12.04.2006.* OGROMNA STOPA NEZAPOSLENOSTI SRBA NA KOSMETU *POPOVIĆ: 90 ODSTO SRBA BEZ POSLA* *Izlaz iz izuzetno teške ekonomske situacije na Kosovu je stvaranje uslova za otvaranje novih radnih mesta i veće zapošljavanje ljudi* Šef Ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju i jug Srbije Nenad Popović razgovarao je 11. aprila sa patrijarhom srpskim Pavlom, članovima Svetog Arhijerejskog Sinoda i odbora za Kosovo i Metohiju Sabora Srpske pravoslavne crkve. Popović je, navodi se u saopštenju Ekonomskog tima, upoznao sagovornike sa ciljevima i dosadašnjim aktivnostima tog, nedavno formiranog tela, u zemlji i inostranstvu. On je istakao da su osnovni zadaci tima izrada i sprovođenje strategije dugoročnog ekonomskog razvoja srpskih zajednica na Kosovu i Metohiji, podrška pregovaračkom timu za rešenje konačnog statusa Kosova i Metohije u ekonomskom delu pregovora, rad na stvaranju uslova za formiranje novih radnih mesta, kao i rad na privlačenju stranih investitora. Članovi Svetog Sinoda i odbora za Kosovo i Metohiju Sabora SPC ocenili su da je izlaz iz izuzetno teške ekonomske situacije na Kosovu stvaranje uslova za otvaranje novih radnih mesta i veće zapošljavanje ljudi. Stopa nezaposlenosti u srpskim sredinama premašuje kosovski prosek i dostiže 90 odsto, a razlozi za to leže u nemogućnosti da se ljudi slobodno kreću. "Rešenje nagomilanih ekonomskih problema preduslov je smirivanja etničkih konflikata, a mi smo inicirali prve razgovore sa predstavnicima UNMIK administracije, ali i sa albanskom stranom jer smatramo da samo dijalogom i kompromisom možemo ostvariti napredak u ekonomskoj sferi i za dobrobit svih građana Kosova, i Srba i Albanaca,", rekao je Popović. Ekonomski tim učiniće sve što je u njegovoj moći da se zaštite prava i imovina SPC na Kosovu, rečeno je u razgovoru u Patrijaršiji. U razgovoru je otvoreno i pitanje restitucije, kako na Kosovu i Metohiji, tako i u celoj Srbiji. * * *12.04.2006.* MINISTAR PARIVODIĆ NA PREZENTACIJI HELENSKOG POSLOVNOG UDRUŽENjA *GRCI ULOŽILI 1,3 MILIJARDE EVRA U SRBIJU* *Srbija se brzo menja i ubeđen sam u to da će zajedno s Grčkom postati "kičma" ekonomije ovog dela Evrope, ukazao je Parivodić* Ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom u Vladi Republike Srbije Milan Parivodić izjavio je u sredu, 12. aprila, da su kompanije iz Grčke, koje su članice Helenskog poslovnog udruženja, uložile u Srbiju 1,3 milijarde evra i zaposlile više od 22.000 ljudi. Parivodić je na prezentaciji Helenskog poslovnog udruženja u Beogradu rekao da Vlada Srbije radi sve što je u njenoj moći kako bi olakšala stranim investitorima ulaganje i učinila Srbiju zemljom u kojoj će najbrže moći da se realizuju grinfild investicije. Ministar je ocenio da je poslovna saradnja srpskih i grčkih privrednika dobra i izrazio očekivanje da će kompanije iz Grčke još više ulagati u srpsku privredu. Srbija se brzo menja i ubeđen sam u to da će zajedno s Grčkom postati "kičma" ekonomije ovog dela Evrope, ukazao je Parivodić. Helensko poslovno udruženje osnovano je 2004. godine i čine ga firme sa većinskim grčkim kapitalom koje posluju u Srbiji, a cilj mu je da podrži grčke preduzetnike, promoviše poslovno okruženje i privuče nove direktne investicije na srpsko tržište. * * *12.04.2006.* INTERVJU MINISTRA ZORANA LONČARA „POLITICI" OD 12. APRILA *STOTINU PRESUDA ZA **NOVI** PAZAR* *Nijedan član vlade, pa ni potpredsednik, nije glasao protiv odluke o raspuštanjunovopazarske skupštine * Raspuštanje Skupštine opštine Novi Pazar na poslednjoj sednici Vlade Srbije 7. aprila izazvalo je takve reakcije na političkoj sceni da je u jednom trenutku izgledalo da je i opstanak vlade doveden u pitanje. Pored „oštećenog" Rasima Ljajića i njegove stranke koja je predvodila doskorašnju većinu u novopazarskoj skupštini, „skandaloznom" je ovu odluku vlade nazvao i njen potpredsednik Miroljub Labus, koji je, iako uzdržan pri glasanju, stavio svoj potpis na odluku koju je vlada usvojila. I ministar finansija Mlađan Dinkić kaže da je bio uzdržan. Zašto je ova odluka Vlade Srbije o Novom Pazaru izazvala takvu buru, iako su na istoj sednici raspuštene i skupštine opština Blace i Žitište? – Zbog toga što stepen političke svesti na našoj političkoj sceni još nije na tom nivou da se nekim dnevnopolitičkim interesima ne daje prioritet u odnosu na strogo poštovanje zakona – kaže u razgovoru za „Politiku" Zoran Lončar, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koji je i predložio vladi ove odluke. Niko nije glasao protiv Kako kaže, u svakoj opštini u kojoj su primenjene iste mere, u pitanje je isto – nepoštovanje Zakona o lokalnoj samoupravi, a kada je u pitanju Novi Pazar, onda je reč o nepoštovanju Zakona o budžetskom sistemu, kojim je predviđena procedura i rokovi za usvajanje budžeta. – Interesantno je da su samo za Novi Pazar određeni političari iskazali interesovanje – i to nakon sednice vlade, a ne na samoj sednici kada su dobili obrazloženje o svim aspektima koji čine zakonitost te odluke. Uz to, za godinu i po dana, koliko postoji kriza u toj opštini, oni nisu iskazali interesovanje na bilo koji način, pa makar i traženjem jedne jedine obične informacije od ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu o tome šta se u toj opštini dešava. Samo izjašnjavanje na sednici vlade možda najbolje govori o stanju svesti koje sam pomenuo. Oni koji se u ovom momentu u javnosti predstavljaju kao žestoki protivnici odluka koje je vlada donela, tamo gde su zaista imali priliku da svoj stav javno iskažu i da ga potkrepe činjenicama koje bi bile zasnovane na zakonu – nisu to uradili i nijedan član vlade nije glasao protiv takve odluke. Znači da potpredsednik vlade Miroljub Labus, budući da sada govori da se oštro usprotivio takvom rešenju, nije pravio veliki problem na sednici vlade? – Činjenica da nijedan član, pa ni potpredsednik vlade, nije glasao protiv te odluke je najbolji odgovor na to pitanje. Neosnovane krivične prijave Da ne bi bilo različitih tumačenja u javnosti, recite koliko je članova vlade zaista bilo uzdržano prilikom glasanja za tu odluku? – Zvaničnu informaciju o tome može da da jedino Generalni sekretarijat vlade, a ja sam video dva člana, Miroljuba Labusa i Mlađana Dinkića, čije je ministarstvo, inače, dalo pozitivno mišljenje na predlog Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu da se ta skupština opštine raspusti. Bez tog mišljenja, pošto se radi o povredi odredbi Zakona o budžetskom sistemu, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ne bi moglo vladi da predloži raspuštanje SO Novi Pazar. No, mislim da je interesantno reći da ovo nije ništa novo. Kada se preseca jedan problem primenom zakona, uvek postoje dve strane i jedna strana je u tom slučaju nezadovoljna, samo je stvar stepena političke agresije koju ta nezadovoljna strana pokazuje. Govorite o političkoj agresiji suprotstavljenih strana u Novom Pazaru? – Naravno. Tri opštine su na istoj sednici vlade raspuštene, a u našoj političkoj javnosti prašina se diže samo zbog jedne. Ista prašina se dizala i ranije kada je ovo ministarstvo, primenjujući svoja zakonska ovlašćenja, kazalo da je tadašnja skupštinska većina, predvođena strankom Rasima Ljajića, bila u pravu. U tom slučaju su predsednik opštine i njegova Lista za Sandžak žestoko optuživali ministarstvo i proizvod tih optužbi je nekoliko krivičnih prijava, koje su Sulejman Ugljanin i njegovi partneri podneli protiv mene. Ali, za mene kao ministra je mnogo važnije od tih krivičnih prijava činjenica da su mnoge odluke ministarstva povodom situacije u Novom Pazaru bile osporavane, i to pred različitim sudovima – od opštinskih, okružnih, do Vrhovnog i Ustavnog suda Srbije – i da su sve odluke sudova potvrdile stavove ministarstva. Šta je bilo sa krivičnim prijavama protiv Vas? Da li su procesuirane, jeste li se pozvali na imunitet, ili su možda povučene kada je Lista za Sandžak pristupila koaliciji na vlasti? – Ni u jednom slučaju nisam se pozivao na imunitet. Naprotiv, postoji više od sto sudskih presuda koje imam samo u slučaju Novog Pazara… Više od sto? – Da. To je taj stepen agresivnosti koji pokazuju u Novom Pazaru, i jedna i druga strana. Te presude, dakle, dokazuju da pravilno radim, a stvar je pravosudnih organa, pre svega tužilaštva, da se izjasni o (ne)osnovanosti tih krivičnih prijava. Koliko mi je poznato, za ove dve godine mandata, „vlasnik" sam više desetina krivičnih prijava. Nijedna od njih nije prihvaćena i nisam imao bilo kakvu potrebu da se kao ministar pozivam na imunitet. Kompromis je bio i ostaje rešenje Da li je ova odluka vlade motivisana očuvanjem većine u Narodnoj skupštini Srbije, kako kaže Rasim Ljajić? – Iza ove odluke stoji isključivo primena zakona, kao i u slučaju svih ranijih odluka ministarstva i vlade vezanih za Novi Pazar. Da li bi vlada donela istu odluku da Ljajićeva stranka ima nekog poslanika u republičkom parlamentu? – Vlada je uvek, a i uvek će u istim situacijama, donosila iste odluke, koje moraju biti u skladu sa zakonom. Dakle, zakon ne treba da se prilagođava političkoj situaciji, nego politički interesi moraju da se ostvaruju uvek u potpunosti u skladu sa zakonom. Da li je u ovom slučaju zaista trebalo voditi računa o osetljivosti političkog trenutka, kao što neki ističu? – Najosetljiviji je onaj politički trenutak kada se ne poštuje zakon. Zakon se mora poštovati uvek dosledno i jednako prema svima da ne bi bilo „osetljivih političkih trenutaka". Plašite li se mogućnosti da u Novom Pazaru dođe do nekih žešćih reakcija i sukoba između dve suprotstavljene političke opcije, s obzirom na reakcije nakon donošenja ove vladine odluke? – Politička scena Novog Pazara je do sada pokazala da nije u stanju da jednim kompromisnim putem prevaziđe probleme vezane za funkcionisanje lokalne vlasti, a na isti način je pokazala nespremnost da se odluke nadležnih organa, u slučaju kada su donete u skladu sa zakonom ali protivno njihovim političkim interesima, i poštuju. Suština stvari je da političku situaciju u opštini Novi Pazar nisu bili u stanju da reše jednim kompromisnim putem ni predsednik opštine, ni skupštinska većina, a neće je rešiti ni Vlada Srbije. Vlada je ovakvim merama samo omogućila da, kao u svakoj demokratskoj državi, političku krizu reše oni koji su najpozvaniji i jedino pozvani da daju svoj sud o tome, a to su građani Novog Pazara (na referendumu za opoziv predsednika opštine 14. maja i, kasnije, na izborima za novi skupštinski saziv). Na redu i Sjenica Mnogima deluje sumnjivo to što je vlada, navodno, vrlo agilno reagovala u ovom slučaju, dok, recimo, nije to uradila u slučaju opštine Sjenica, iako tamo čak svi politički akteri traže uvođenje privremenih mera? – Jednostavno, nemoguće je na jednoj sednici vlade rešiti sve probleme koje imamo u funkcionisanju lokalne samouprave. Kada je u pitanju Sjenica, upravo se ovih dana konačno utvrđuje potpuno činjenično stanje i, ako se utvrdi da ne funkcioniše u skladu sa zakonom, prema toj opštini će se primeniti zakonom propisane mere, odnosno raspuštanje Skupštine opštine. Mislim da isticanje te ili bilo koje opštine pored Novog Pazara nije motivisano pravnim razlozima, nego isključivo političkim. * * *Informativna služba DSS* [Non-text portions of this message have been removed] =============== Group Moderator: [EMAIL PROTECTED] page at http://magazine.sorabia.net for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only) http://radio.sorabia.net Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
