*05.06.2006.*
KONFERENCIJA ZA NOVINARE
*ODNOSE SRBIJE I CRNE GORE REGULISATI DIREKTNIM RAZGOVORIMA*
*Da bi se ustrojila država Srbija neophodno je doneti novi Ustav*
Portparol Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenović, na konferenciji za
novinare u Beogradu, rekao je da će se odnosi Srbije i Crne Gore definisati
preko onih institucija i organa koji predstavljaju Srbiju. U Demokratskoj
stranci Srbije ne vidimo da će tu biti bilo kakvih problema, rekao je on i
istakao da je sada važno da predstavnici obe republike, što pre pristupe
razgovorima o tome na koji način će se nastaviti funkcionisanje. Prema
njegovim rečima, neke stvari u vezi sa funkcionisanjem zajedničke države
nisu razjašnjene i njih treba što hitnije razjasniti u direktnim
razgovorima.
Mladenović je kazao da su konsultacije na nivou vladajuće koalicije oko
rekonstrukcije vlade u toku i da bi trebalo ubrzo da se popune upražnjenih
mesta ministra inostranih poslova, ministra odbrane i ministra za ljudska i
manjinska prava. "Ovi ministri nastavljaju da rade, a videćemo u narednom
periodu na koji način će se to pitanje rešiti i da li će uopšte biti bilo
kako rešavano u odnosu na njihovu trenutnu poziciju", istakao je Mladenović
i dodao da je današnjim preuzimanjem nadležnosti i funkcija državne
zajednice, napravljen korak napred. On je ocenio da je neophodno doneti novi
ustav i postići konsenzus za donošenje novog ustava i dodao da je u
dosadašnjim konsultacijama utvrđeno da postoji politička volja da se on
donese. "Da bi se ustrojila država Srbija neophodno je doneti novi Ustav",
naglasio je portparol DSS.
Povodom ubistva svedoka saradnika Zorana Vukojevića i ubistva pripadnika
zemunskog klana Zorana Povića, Mladenović je kazao da ta ubistva, koja su se
dogodila u vrlo kratkom roku i koja su povezana, ne treba minimizirati i da
je siguran da će ih policija rešiti. "Ovo nije mesto da ja sada komentarišem
kada je istraga u toku i da dajem neke komentare vezane za motiv i počinioce
ubistva. Mi smo sigurni da će nadležni organi, policija pronaći pocinioce i
da će na taj način i janost biti upoznata ko je počinila i šta je motiv ovih
ubistava koja su povezana", istakao je Mladenović.
Komentarišući situaciju na Kosovu i Metohiji, portparol DSS rekao je da dva
incidenta koja su se u toj pokrajini dogodila u proteklih šest dana, kada je
ubijen Miljan Vesković i ranjena Veselinka Dejanović, pokazuju da kosovska
policija i UNMIK ne čine sve što je u njihovoj moći da se takvi incidenti
spreče.
Portparol DSS, govoreći o upravo završenim lokalnim izborima u Bujanovcu,
istakao je da DSS nije zadovoljna rezultatima koje je postigla na lokalnim
izborima. On je kazao da DSS nije zadovoljan mestom ali da se čekaju
zvanični rezultati Opštinskih izbornih komisija i dodao da su očekivali da
će zajednički kandidat devet stranaka koalicije "Složno za Bujanovac", među
kojima je i DSS ući u drugi krug izbora.
Mladenović je istakao da je najpozitivniji utisak nakon jučerašnjih izbora u
tri opštine na jugu Srbije to što su protekli bez incidenata i ocenio da je
dobar pokazatelj to što Srbija, i u opštinama u kojima su nacionalne manjine
većinski zastupljene, može na korektan način da sprovede izbore. Izbori su i
što se tiče atmosfere i što se tiče izbornih kampanja prošli bez incidenata.
Građani te tri opštine su pokazali da u tom delu Srbije nema nikakvih
problema što se tiče međuetničkih odnosa, dodao je Mladenović.
"Što se tiče izbora u Medveđi, u drugi krug je ušao kandidat grupe građana,
kandidat DSS nije loše prošao i mi nismo nezadovoljni tim rezultatima",
istakao je portparol te stranke. Na drugim lokalnim izborima koji su održani
u Srbiji, prema Mladenovićevim rečima, DSS je imao rezultate sa kojima je
"umereno zadovoljan". Održan je neki nivo i procenat koji smo očekivali i
koji je na nivou rejtinga stranke uopšte, istakao je on.
* *
*05.06.2006.*
DRAGAN JOČIĆ O ZAHTEVU DS
*ZAŠTO DS NIJE TRAŽILA SMENU MIHAJLOVIĆA*
*Ukoliko neko smatra da kriminalac treba da za telohranitelja ima policajca,
onda je taj u velikoj zabludi i zato i traži moju ostavku*
Ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić, reagujući na zahtev Demokratske
stranke za njegovu smenu nakon jučerašnjeg dvostrukog ubistva u Beogradu,
postavio je pitanje - zašto demokrate, nakon ubistva premijera Zorana
Đinđića, nisu tražile smenu tadašnjeg šefa policije Dušana Mihajlovića. "Ono
što se desilo 3. juna posledica je loših zakona koji su pisani u vreme onih
koji traže moju smenu, a to su zakoni o organizovanom kriminalu i o
zaštićenim svedocima", rekao je Jočić u izjavi Tanjugu. On je objasnio da su
ta akta bila pisana za određene ličnosti i da bi "štitili kriminalce koji su
dobijali status zaštićenih svedoka".
Ukazavši na sporost u suđenju za ubistvo Đinđića, ministar policije je
istakao da je očigledno da ti koji sada napadaju ne poznaju zakonske okvire
koje su sami doneli, kao ni one zakone koji su doneseni kasnije. "U Srbiji
je mnogo manje ubistava i likvidacija u odnosu na period do marta 2004.
godine", kazao je ministar i dodao da smo "sada svedoci dešavanja grupe koja
je zaživela i živela do te 2004 godine".
Kada je reč o zaštićenim svedocima saradnicima, Jočić je rekao da svako ko
se takvim proglasi, prema Zakonu, mora sa državom da potpiše ugovor koji
podrazumeva određena pravila, odnosno režim koji, kako je rekao, nije
zatvorski, ali ne znači ni da su ta lica na slobodi. "Ugovor podrazumeva da
lice koje se proglasi zaštićenim svedokom saradnikom nije slobodan građanin
već je pod prismotrom i kontrolom države, njenih organa ili posebnih
jedinica", rekao je Jočić i dodao da u konkretnom slučaju ubijeni Zoran
Vukojević Vuk nije bio zaštićeni svedok saradnik. "I Vukojević i Ljubiša
Buha Čume su odbili da potpišu ugovor o ličnoj zaštiti i jednostavno to što
se dogodilo je posledica toga", naveo je on. Jočić je ukazao i da nije
dobro, odnosno da je nemoguće da neko bude pripadnik određene kriminalne
grupe, a da ga istovremeno štiti policija i da mu ona bude telohranitelj.
"Ukoliko neko smatra da kriminalac treba da za telohranitelja ima policajca,
onda je taj u velikoj zabludi i zato i traži moju ostavku", rekao je
ministar. Prema njegovim rečima, ranije su pripadnici određenih kriminalnih
grupa imali zaštitu policije a da istovremeno ničim nisu bili u obavezi, dok
je policija koja ih je obezbeđivala po pravilu bila maltretirana. Jočić je
rekao da su od juče ostalim svedocima saradnicima koji nisu u programu
zaštite podignate mere policijske zaštite.
* *
*05.06.2006.*
REPUBLIKA SRPSKA
*REFERENDUM JE PITANjE KOJE MORA IMATI LEGITIMITET*
*Niko ne može osporiti činjenicu da je referendum demokratsko sredstvo,
standard koji su proklamovale Ujedinjene nacije i koji suštinski znači da
bilo koji narod, uključujući i narode u BiH, imaju pravo da odluče o svojoj
sudbini*
Predsednik Vlade Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je Tanjugu da
odluka, donesena na referendumu u Crnoj Gori, neće uticati na Bosnu i
Hercegovinu, ali da se ne može osporiti da svi narodi, pa tako i oni u BiH,
imaju pravo da odlučuju o svojoj sudbini. "Niko ne može osporiti činjenicu
da je referendum demokratsko sredstvo, standard koji su proklamovale
Ujedinjene nacije i koji suštinski znači da bilo koji narod, uključujući i
narode u BiH, imaju pravo da odluče o svojoj sudbini", rekao je Dodik, koji
će boraviti u Beogradu, kao gost Srpsko-američkog centra. Dodik će u
organizaciji Centra održati predavanje na temu "Sadašnje stanje u Republici
Srpskoj, BiH i regionu". Dodik je u izjavi nacionalnoj agenciji da je o
referendumu u BiH govorio kao o teoretkoj mogućnosti, koja bi mogla da bude
realizovana u budućnosti. On je, međutim, naglasio da je o referendumu
govorio kao o nečemu što je teoretski moguće da se desi u BiH u budućnosti.
"Referendum je pitanje koje mora imati legitimitet. To je od ključnog
značaja i na to sam jasno ukazao, rekavši da tako nešto međunarodna
zajednica sada ne bi prihvatila", dodao je on. Dodikove izjave o tome da i
narod u Republici Srpskoj ima pravo na referendum, poput onog koji je održan
u Crnoj Gori, naišle su na negativne reakcije predstavnika vlasti u BiH.
"Moj komentar referenduma u Crnoj Gori neki pokušavaju da iskoriste za nove
optužbe, ne samo protiv mene kao premijera, već i protiv Republike Srpske.
Neki su otišli tako daleko da od vlasti BiH i OHR traže sankcionisanje, kako
kažu, antidržavnih aktivnosti", ukazao je Dodik. On je napomenuo da RS
nastoji da bude ravnopravan partner u BiH, a da zauzvrat, kao odgovor iz
Sarajeva, najčešće dobija poruku o potrebi njenog ukidanja, što je, kako je
naglasio, neprihvatljivo. "Želim takođe da kažem da je jednako tako
neprihvatljiva činjenica da na takve pozive nikada nije bilo reakcija
predstavnika međunarodne zajednice, iako je potpuno jasno da su to
antidejtonski stavovi i ponašanja", istakao je premijer RS. Napominjući da
poštuje činjenicu da je BiH nastala Dejtonskim sporazumom, Dodik je podsetio
da je taj sporazum dao međunarodni legitimitet Bosni i Hercegovini sa dva
entiteta. "Nesporno je da se međunarodni standardi u različitim dijelovima
istog regiona različito primjenjuju, i to ljudi ovde vide", zaključio je
Dodik.
* *
*05.06.2006.*
VOJISLAV KOŠTUNICA
*DO USTAVA KONSENZUSOM SVIH RELEVANTNIH POLITIČKIH STRANAKA*
*Srbija, kao državni sledbenik SCG, i Republika Crna Gora mogu u kratkom
roku i efikasno da reše sva pitanja iz domena međusobnih odnosa*
Predsednik Vlade Republike Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da je
neophodno da Srbija konsenzusom svih relevantnih političkih stranaka donese
novi ustav, saglasno postojećoj ustavnoj proceduri. Koštunica je u izjavi za
agenciju Tanjug istakao da je veoma značajno što je uspostavljena pozitivna
klima i saglasnost svih političkih stranaka, kao i u celokupnom javnom
mnjenju, i da je važan interes Srbije da se donese novi ustav. On je ukazao
na to da, u skladu sa Ustavnom poveljom, Srbija preuzima državno-pravni
kontinuitet i postaje sledbenik državne zajednice SCG.
Srbija nastavlja svoj državni kontinuitet koji traje dva veka jer je obnovu
svoje moderne državnosti započela još davne 1804. godine, naveo je
predsednik Vlade. Prema njegovim rečima, sve institucije koje Srbija kao
državni sledbenik preuzima moraju funkcionisati u skladu s važećim ustavom,
dok se njihov status u potpunosti ne definiše novim ustavom.
Koštunica je naglasio da, saglasno sadašnjem ustavu Srbije, predsednik
Republike rukovodi oružanim snagama, a izmenama Zakona o ministarstvima biće
bliže određena nadležnost Ministarstva odbrane.
Predsednik Vlade je ocenio da Srbija, kao državni sledbenik SCG, i Republika
Crna Gora mogu u kratkom roku i efikasno da reše sva pitanja iz domena
međusobnih odnosa.
* *
*05.06.2006.*
SKUPŠTINA SRBIJE
*SRBIJA JE SLEDBENIK DRŽAVNE ZAJEDNICE*
*Zastava državne zajednice Srbije i Crne Gore skinuta je sa zgrade Skupštine
Srbije. Skidanju zastave SCG prisustvovao je veliki broj novinara i građana*
Poslanici Skupštine Srbije usvojili su Odluku o prenosu nadležnosti državne
zajednice Srbija i Crna Gora na institucije Srbije, kojom se konstatuje da
je Srbija sledbenik državne zajednice i da je nasledila njen međunarodno
pravni subjektivitet. Srbija je sledbenik i međunarodnih dokumenata, među
kojima je i Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN. Za odluku su glasala 126,
a protiv i uzdržanih poslanika nije bilo.
Glasanju nisu prisustvovali poslanici Srpske radikalne stranke, kao ni
poslanici Demokratske stranke koji su napustili skupštinsku salu.
Odlukom o prenosu nadležnosti se obavezuju Vlada i drugi državni organi da u
okviru svojih ustavnih nadležnosti u roku od 45 dana donesu potrebna akta i
preduzmu mere sa ciljem ostvarivanja međunarodno pravnog subjektiviteta
Republike Srbije kao države sledbenika državne zajednice SCG. U roku od 45
dana trebalo bi da budu ostvarene nadležnosti Srbije u oblasti spoljnih
poslova i odbrane do donošenja potrebnih zakona.
Predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković, kao predlagač Odluke, je
istakao da će mnogi žaliti, a mnogi se radovati u skladu sa svojim
političkim opredeljenjima, ali da građani moraju jasno da znaju da se ovom
odlukom Srbija ovlašćuje da "uđe u posed" onoga što je nasledila. To
ovlašćenje danas izdaje Skupština Srbije, dodao je Marković za skupštinskom
govornicom.
Zastava državne zajednice Srbije i Crne Gore skinuta je sa zgrade Skupštine
Srbije. Skidanju zastave SCG prisustvovao je veliki broj novinara, građana,
kao i poslanici G17 Plus u Skupštini Srbije.
*03.06.2006.*
ZORAN ŠAMI, LIST „POLITIKA"
*ZAR TREBA DA ČESTITAM MAROVIĆU?! *
*Lipka je pročitao rezultate, mi smo ih konstatovali i šta sada treba da
radimo *
Zoran Šami, poslednji predsednik Skupštine državne zajednice Srbija i Crna
Gora ukazuje da nisu tačne ocene da je Skupština radila malo, koštala mnogo
i da će se prestankom i njenog rada mnogo uštedeti. On objašnjava da rad
Skupštine nisu samo sednice na kojima poslanici većaju, da je 59 poslanika
skoro pola godine provodilo na radu u osam svetskih skupština poput
Skupština Saveta Evrope, Skupštine OEBS, Skupštine NATO... i tvrdi: „Nećemo
uštedeti ništa jer se iz budžeta 88 odsto izdvajalo za vojsku, što ćemo i
dalje izdvajati, 7,5 odsto za Ministarstvo spoljnih poslova, a sada će biti
i više, jer se moraju zameniti crnogorski kadrovi i na neki način otvoriti
nove ambasade. Sve ostale institucije su bile 4,5 odsto. To se ne ukida. Ova
skupština je trošila 0,6 odsto budžeta, za deo njenih poslova će morati da
se nađu pare. Ova skupština je bila rezervno ministarstvo spoljnih poslova,
a te poslove treba da preuzme Narodna skupština Srbije. Moramo shvatiti da
Srbija kao pravni naslednik državne zajednice ima interes da u kontinuitetu
održi međunarodne kontakte i ispuni svoje međunarodne obaveze. Ima
nerazumevanja u vezi s tim, naši poslanici nisu otputovali na Skupštinu
NATO, na kojoj je jedna od tačaka bilo Kosovo i Metohija, kao ni na
politički odbor Saveta Evrope na kojem se raspravljalo o ljudskim pravima na
Kosovu i Metohiji. Neko od službenika Ministarstva finansija nije hteo da
odobri potrebna sredstva, inače predviđena i budžetom odobrena Skupštini
SCG".
Mnogi su zamerali da je parlament državne zajednice malo radio, da se retko
sastajao i da se na osnovu toga nazirao razlaz?
– Nije tačno da je Skupština malo radila. Pogrešna je predstava da parlament
radi dobro ako danima zaseda. Ova skupština je usvojila 58 zakona i
ratifikovala 178 međunarodnih ugovora. Tačno je, međutim, da je bilo
nedostatka dobre volje, naročito od većine iz Crne Gore, da se reše neki
problemi.
Sada će i Narodna skupština Srbije morati da menja način rada jer će
opsluživati rad osam svetskih skupština koje godišnje imaju oko 25
zasedanja. Što znači da oko pola godine nemate poslanike u Beogradu. Nužan
je efikasniji poslovnik. Pogledajte Skupštinu Saveta Evrope, ne raspreda se
tamo jedna tačka ceo dan, nego jedan sat ili dva. Za nas je skupština
pozornica na kojoj je često cilj da se izvređa politički protivnik.
Predviđali ste da poslednja sednica Skupštine SCG neće biti poslednja, da će
ih biti još mnogo. Treba li poslanici da se izjasne još o nekim pitanjima
vezanim za razdruživanje?
– I dalje mislim da je državna zajednica najbolji okvir za sve poslove koje
treba da odradimo i da je u interesu građana i Crne Gore i Srbije da SCG
opstane.
U ovom trenutku sednica nije potrebna, a kada prestane da postoji SCG, nema
više ni skupštine ni poslanika. Nemamo nijedan zakon koji treba
procesuirati, a ne treba nam ni oproštajna sednica.
Da li mislite da je Srbija trebalo da prihvati dogovor o savezu nezavisnih
država, što je predlagao Milo Đukanović? Da li uvek biramo pogrešne
partnere?
– Ne biramo pogrešne partnere. Srbija i Crna Gora su u 19. veku imale svoje
države i mudrošću svojih političara su ušle u integraciju kada se to u
Evropi još nije događalo. Sada imamo retrogradni proces. Bilo je mnogo
„babica" koje su sa strane to pomagale. Ali, to sada treba ostaviti. Važno
je da se donese novi ustav Srbije, da se ona zaokruži kao država, da se onda
održe izbori za skupštinu, a time i za vladu i predsednika države. Mislim da
možda lokalni izbori neće biti neophodni.
Zbog neredovnog dolaženja Crnogoraca u Skupštinu SCG njen rad je izgledao
kao neko mučenje Srbije, naročito na poslednjim sednicama kada se
raspravljalo o zamrzavanju imovine haških optuženika?
– Predstavnici vladajuće Crne Gore nisu skoro godinu dana bili u parlamentu
u punom sastavu. Ali, suština je da je Srbija pokazala da je spremna da se
problemi sa Hagom reše i jesu rešeni, osim generala Ratka Mladića. I taj
problem bi bio okončan da se zna gde je on.
Zašto se toliko čeka sa priznavanjem rezultata referenduma. Hoćete li da
čestitate zvaničnicima Crne Gore?
– Izvinjavam se, šta mi imamo da priznajemo. Referendum je održan, Lipka je
pročitao rezultate, mi smo ih konstatovali i šta sada dalje treba da radimo.
Kome mislite da bih ja trebalo da čestitam. Da budem ciničan, da li treba da
čestitam Svetozaru Maroviću?
Suprotno najavama iz Vlade Srbije, Crna Gora nastavlja razgovore o
pridruživanju EU, nije vraćena na šalter, na početak?
– Niste u pravu. Srbija je tu u povoljnijem položaju. Ako ste pažljivo
čitali izjavu Olija Rena posle referenduma videli ste koja procedura čeka
Srbiju, a koja Crnu Goru. Oni idu na početak, a Srbija nastavlja tamo gde je
stala državna zajednica. S druge strane, Srbiji odgovara da i svi njeni
susedi uđu u EU.
Premijer Koštunica je 2000. rekao da mu je prvi zadatak očuvanje zajedničke
države. Zadatak nije ispunjen. Kakve su posledice?
– Rekao je, to je i mislio, kao što i ja mislim, ne iz sentimentalnih
razloga, nego zato sto su SRJ i SCG najbrži put za evroatlantske
integracija. Desilo se šta se desilo i sada Srbija mora da vodi računa o
sebi.
Opozicija misli da je raspad SCG dobar povod za vanredne izbore?
– Mi smo majstori da krupne državne probleme svodimo na dnevne stranačke
probleme. Imamo malo čudnu političku scenu gde opozicija, umesto da
kontroliše vladu kroz parlament, svakih deset dana pokreće pitanja izbora. U
dosta slučajeva to je samo propaganda. Nisam siguran da bi oni bili srećni
kada bismo im sada ponudili da raspišemo izbore.
Može se i formalno odgovoriti na ovo pitanje. Svaka vlada vlada dok ima
većinu ili dok ne dođe vreme za izbore. Ali suštinski, mi treba u ovom
trenutku da hitno zaokružujemo državu Srbiju, a ne da se bavimo ko će u koju
zgradu da se useli, od onih koje su pripadale državnoj zajednici.
Imate i jedan ozbiljan ljudski problem. U organima državne zajednice postoje
kadrovi koji se bave poslovima koje Srbija dosad nije pokrivala. Država
Srbija ima interes da te ljude preuzme. Za one koji nisu neophodni državi
Srbiji treba napraviti socijalne programe.
Na koju ćete političku ili državnu funkciju sada da odete?
– Znate, ja sam već 28 godina doktor matematičkih nauka, 31 godinu sam
predavao matematiku na Saobraćajnom fakultetu, gde sam i dalje formalno
zaposlen. Profesiju imam. Ova funkcija će mi prestati. Po zakonu, postoji
period koliko su poslanici ove skupštine na raspolaganju. Mislim da nije
smak sveta nemati političku funkciju. Naravno, svaka stranka može poslanike
u republičkom parlamentu da zameni nekim poslanicima iz ove skupštine, ali
je to unutrašnja stvar svake stranke.
Novinar: Ivana Anojčić
*Informativna služba DSS*
[Non-text portions of this message have been removed]
===============
Group Moderator: [EMAIL PROTECTED]
page at http://magazine.sorabia.net
for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net
Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only)
http://radio.sorabia.net
SPONSORED LINKS
| Human rights | Human rights watch | Cause and effect essay |
| Causes of depression | History of human rights |
YAHOO! GROUPS LINKS
- Visit your group "sorabia" on the web.
- To unsubscribe from this group, send an email to:
[EMAIL PROTECTED]
- Your use of Yahoo! Groups is subject to the Yahoo! Terms of Service.
