*UPOZORENjE: Ovaj e-mail ne sadrži slike ili fajlove kao Attachment. Ako e-mail sadrži attachment ili neki .exe fajl, obavezno ga odmah obrišite, bez otvaranja,*
*jer je verovatno zaražen nekim virusom. Hvala* * * *21.06.2006.* U SAVETU BEZBEDNOSTI UN *SUPROTNI STAVOVI RUSIJE I SAD O ROKU ZA REŠENjE STATUSA KOSMETA* *Ambasador Rusije Vitalij Čurkin izjavio je da međunarodni posrednici u pregovorima o Kosovu treba da budu upravo to, a ne da se svrstavaju na neku od strana* Predstavnici Rusije i SAD u Savetu bezbednosti UN izneli su na sednici u Njujorku različite stavove u vezi sa vremenom za pronalaženje rešenja za status Kosmeta, jer Moskva smatra da je određivanje rokova kontraproduktivno, dok Vašington insistira da rešenje treba pronaći do kraja 2006. Ambasador Rusije Vitalij Čurkin izjavio je da međunarodni posrednici u pregovorima o Kosovu treba da budu upravo to, a ne da se svrstavaju na neku od strana. Kako danas prenosi Glas Amerike, Čurkin je ponovio stav Rusije da će "rešenje statusa pokrajine biti univerzalno i imaće uticaj na rešavanje sporova u drugim konfliktnim područjima". "Zato je važno da se stauts reši kroz pregovore, a ne unilateralnim nametanjem rešenja", kazao je ruski diplomata. Čurkin se usprotivio argumentima da će Priština nakon nezavisnosti Kosova brže implementirati demokratske standarde, istakavši da za to nema dokaza. "Potrebno je naći kompromis, a međunarodni medijatori trebalo bi da budu upravo to, a ne da se svrstavaju na neku od strana", kazao je predstavnik Rusije. Čurkin je ponovio i drugi stav Rusije vezan za pregovore o Kosovu, da je zadavanje rokova za utvrđivanje statusa kontraproduktivno. Predstavnik Sjedinjenih Američkih Država Vilijam Brensik rekao je da se mora učiniti sve da bi se došlo do sporazumnog rešenja, ali se nije saglasio sa ruskim kolegom u pogledu određivanja rokova, ističući da bi rešenje trebalo naći do kraja ove godine. Prema zapisniku sa sednice koji je danas objavljen na sajtu UN, američki ambasador je istakao da rešenje za status Kosova ne sme biti povratak na stanje kakvo je bilo do 1999, da "ne sme biti zajednice Kosova sa nekom drugom teritorijom", kao i da rešenje "na kraju mora biti prihvatljivo za narod Kosova". Predstavnik Austrije Gerhard Pfancelter je, u ime EU, naglasio da je primena demokratskih standarda, posebno onih vezanih za povratka, prava manjina i zaštitu kulturne baštine, najvažnija za evropsku budućnost Kosova. Unija je, kako je ukazao, "razočarana" malim brojem povratnika u pokrajinu. Evropska unija, prema njegovim rečima, očekuje da Priština i Beograd dođu do sporazumnog, dugoročnog rešenja koje promoviše multietničko društvo i u čijoj će implementaciji EU imati značajnu ulogu. Prema zapisniku sa sastanka, Pfancelter je još rekao i da je EU uspostavila tim za planiranje koji treba da osmisli eventualnu operaciju u slučaju krize na Kosovu, kao i da obezbedi nesmetanu tranziciju sa UNMIK-a na moguću buduću misiju EU. Ambasador Kine Vang Guangija rekao je da je pitanje Kosova izuzetno složeno i da zato međunarodna zajednica u traganju za rešenjem treba da pokaže "odlučnost i strpljenje". "Kina je uvek poštovala teritorijalni integritet i suverenitet zemalja Balkana i verovala da sveobuhvatno i ispravno rešenje da pitanje Kosova treba da bude zasnovano na svim relevantnim rezolucijama Saveta bezbednosti", rekao je Vang. * * *20.06.2006.* GOVOR SANDE RAŠKOVIĆ – IVIĆ U SAVETU BEZBEDNOSTI UN *SRBIJA JE PROTIVNA SVAKOM PREKRAJANjU GRANICA* *Srbija, kao naslednik SCG, čvrsto je uverena da je jedino doslednim poštovanjem međunarodnih principa, kao što je neprikosnovenost suvereniteta i teritorijalnog integriteta demokratskih zemalja, moguće čuvati i unapređivati mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu* Gospodine predsedniče, gospođe i gospodo, uvaženi članovi Saveta bezbednosti, Posebno mi je zadovoljstvo što mogu danas da vas pozdravim i izrazim poštovanje prema ovom visokom telu Svetske organizacije. Pre svega, htela bih da istaknem jedinstveni značaj koji ima Savet Bezbednosti kao garant očuvanja univerzalnih načela međunarodnog prava i čitavog svetskog poretka za uspostavljnje, izgradnju i budućnost mira na Kosovu i Metohiji i u celom regionu jugoistočne Evrope. Srbija, kao naslednik Srbije i Crne Gore, čvrsto je uverena da je jedino doslednim poštovanjem međunarodnih principa, kao što je neprikosnovenost suvereniteta i teritorijalnog integriteta demokratskih zemalja, moguće čuvati i unapređivati mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu. Posebno nam je stalo, gospodine Predsedniče, da ponovimo da je Srbija u potpunosti spremna da preuzme svoj deo odgovornosti u procesu uspešnog rešavanja pitanja Kosova i Metohije, na osnovama međunarodnog prava i u skladu sa demokratskim vrednostima svavremenog sveta. Sa punim poverenjem izalazimo pred Savet Bezbodnosti, očekujući njegov presudan doprinos u duhu prethodnih dokumenata koje je doneo, a pre svega sa osloncem na Rezoluciju 1244 od 10. juna 1999. godine koja nedvosmisleno potvrđuje suverenitet i teritorijalni integritet naše zemlje. Čvrsto smo uvereni da će i naredne odluke Saveta bezbednosti biti u skladu sa ovim, jednim od osnovih principa Ujedninjenih nacija. Važnost današnje rasprave vidim u daljem podsticanju dijaloga o Kosovu i Metohiji, odnosno postizanju rešenja za budući status Kosova i Metohiju. Taj status Srbija vidi kao suštinsku autonomiju u okviru međunarodno priznatih granica Srbije. Moram, međutim, da ukažem da Izveštaj o situaciji na Kosovu i Metohiji i o aktivnostima UNMIK, koji je pripremljen za današnji sastanak, nije dovoljno jasan, najviše zato što više polazi od nerealnih očekivanja, nego što se oslanja na činjenice. Zapravo, Izveštaj ne odražava pravo stanje u primeni standarda. Zabrinjavajuća je činjenica da od poslednje sednice Saveta bezbednosti, februara o.g., nije bilo vidljivog napretka u primeni standarda. Takođe, zabrinjava i odsustvo suštinskog napretka u dosadašnjih šest rundi razgovora o budućem statusu Kosova. Nažalost, fleksibilan stav našeg pregovaračkog tima nije naišao na podršku kod albanskog pregovaračkog tima koji je zauzeo tvrd i isključiv pristup. Takvo držanje više podiže očekivanja i nervozu većinskih Albanaca Kosova i Metohije nego što pomaže u rešavanju ozbiljnih problema koje Pokrajina ima. Ovoj nervozi doprinos su dali pojedini predstavnici međunarodne zajednice, između ostalih i UNMIK-a, propagiranjem stava da je nezavisnost Kosova jedino mogući ishod, a čak i „gotova stvar". Prostor kojim raspolaže izaslanik UN Marti Ahtisari je uzak, ali mogućnost za kompromis ipak postoji. Taj uzak prostor za rešenje nalazi se negde između stanja na Kosovu i Metohiji kakvo je bilo do 1999. godine i nezavisnosti. Nezavisnost, gospodine predsedniče, nije kompromis, nezavisnost je samo potpuno povlađivanje jednom od dva stanovišta. Srbija je protivna svakom prekrajanju granica, a bilo koje rešenje ili-ili, koje jednu stranu čini dobitnikom a drugu gubitnikom, nije dobro. Duboko uverenje našeg pregovaračkog tima, političke i najšire javnosti u zemlji jeste da rešenje mora biti nađeno u pregovorima, da ne sme biti nametnuto, ali i da je potrebno mnogo više angažovanja obe strane koje se moraju pripremiti na alternative. Podsetila bih da je s punim pravom Ambassdor Kai Eide u Comprehensive Rewiew of the Situation in Kosovo, kao jedini put ka napretku označio proces uspostavljanja budućeg statusa i nastavak primene standarda. Takođe, ambasador Eide je ukazao i na prisutan rizik koji proizlazi iz nedovoljne spremnosti lokalnih lidera za mirovni proces, što nalaže dodatni napor da sve strane izgrade jasnu predstavu o budućem statusu Kosova, da se dođe do odgovora koji bi osnažio međunarodno prisustvo na Kosovu i motivisao na nove napore. Nažalost, za sada nema ozbiljnijih znakova da je bilo ko sklon da uvaži bar neke od ovih savršeno umesnih i tačnih preporuka. Za sada je bilo vrlo malo napretka na rešavanju prava svojine. Već nekoliko godina povratak je gotovo zamrznut. Unapređenje instrumenata zaštite ljudskih prava i uopšte vladavine prava postoji samo na papiru. Prema izveštaju OEBSa, 44000 predmeta čeka na obradu u sudovima, a još 17000 tužbi za nadoknadu štete je u stanju mirovanja i sudovi ih nisu ni uzeli u razmatranje. Sa svoje strane Vlada Republike Srbije je, sa ciljem davanja novog podsticaja pregovorima, podnela dve inicijative. Prvom inicijativom, koja je 19. maja o.g upućena članicama Kontakt grupe i specijalnom predstavniku M. Ahtisariju, predlaže se započinjanje direktnih razgovora o budućem statusu KiM, u okviru kojih bi se, takođe, razgovaralo i o decentralizaciji. Prema ovom predlogu, direktni razgovori između Beograda i Prištine o statusu KiM bi počeli rundom pregovora na najvišem nivou, da bi nakon toga bili nastavljeni kroz razmatranje ključnih elemenata kojima bi se konkretizovao ovaj status, a koji bi se vodili u okviru četiri radna stola: 1. radni sto o ustavnim pitanjima; 2. o bezbednosti; 3. o ekonomskim pitanjima; 4. o decentralizaciji. Druga inicijativa, koju je Vlada Srbije podnela 30. maja, predstavlja konkretan predlog budućeg statusa KiM, koji predstavlja kompromis između dve krajnosti - statusa KiM do 1999. sa jedne, i nezavisnosti KiM sa druge strane. Reč je o najkonkretnijem predlogu koji je naša strana dala, nudeći više od klasične autonomije koja je poznata i primenjena u praksi evropskih zemalja. Predlaže se zaključivanje međunarodnog sporazuma koji bi usledio kao rezultat pregovora o statusu KiM. Taj ssporazum bi trebalo da sadrži osnovne principe i konkretne odredbe o budućem statusu KiM, pri čemu bi potpisnici i garanti bili Srbija i UN. Svima je dobro poznato da su ljudska prava na Kosovu i Metohiji danas drastično ugrožena. Srbima i nealbancima, koji su izrazita brojčana manjina u pokrajini, danas je ugroženo samo pravo na opstanak. Svake nedelje, a nekada i svakodnevno, svedoci smo, zajedno sa UNMIKOM, različitih vrsta nasilja koje se sprovodi nad nealbanskim stanovništvom. Napominjem da je do danas sa Kosova i Metohiji prognano 2/3 nealbanskog stanovništva. U stvarnosti, na Kosovu i Metohiji se toleriše ekstremističko nasilje niskog inteziteta i nema napretka u pomirenju sukobljenih zajednica. Od juna 1999. ubijeno je i nestalo 929 Srba i drugih nealbanaca, izvršeno je 7000 etnički motivisanih napada od kojih 4830 terorističkih, a da za ta zlodela niko nije kažnjen. Od 25.oktobra 2005, kada je najavljen početak pregovora i Albancima poslat jasan signal o potrebi zamrzavanja konfliktnog delovanja, do pre neki dan bilo je najmanje 192 etnički motivisanih napada na Srbe i druge nealbance, a rezultat je 2 mrtvih, 26 teško ranjenih. Indikativno je da su u poslednje vreme na meti bile saobraćajnice kojima se iz izolovanih sredina prevoze Srbi. Početkom protekle godine ti napadi su bili fokusirani najpre na centralno Kosovo, odnosno područja Lipljana i Gračanice. U drugoj polovini godine serija od 12 terorističkih napada izvršena je na putu koji spaja Štrpce sa drugim srpskim sredinama, a raketirani su i autobusi na putu iz opštine Gora prema Prizrenu. Proletos je težište napada premešteno na sever Kosova i Metohije, na područje opština Kosovska Mitrovica i Zvečan. Napadi se izvode najviše noću, automatskim oružjem i usmereni su na vozila za koja se sa sigurnošću zna da su u njima Srbi ili drugi nealbanci. Nasilje kosovskih Albanaca 17. i 18. marta 2004. godine pokazalo da je stabilnost u tom delu Evrope krhka, a da je stvarnost udaljena od pomirenja Srba i Albanca. 5000 ljudi proteranih, 8 mrtvih, 35 uništenih pravoslavnih crkava i 935 kuća,10 zdravstvenih ustanova i škola koje pripadaju Srbima.Šest gradova i 9 sela je etnički očišćeno. Od učesnika u toj velikoj albanskoj ekstremističkoj akciji, u kojoj je učestvovalo 50000 ljudi, danas je u pritvoru samo šestoro. Komparacije radi napominjem da u postdejtonskoj BiH u proteklih 11 godina nije bilo 200 etnički motivisanih incidenata, a na KiM je taj broj dostignut za samo 7 meseci. Slažemo se sa iznetom ocenom u Izveštaju da je primena standarda pravo merilo privrženosti kosovskih političkih lidera i privremenih institucija na planu stvaranja društva gde će se svi stanovnici osećati sigurno. Takođe se slažemo sa stavom da glavna odgovornost u procesu pomirenja i stvaranja i poboljšanja životnih uslova leži na većinskom stanovništvu. Međutim, s obzirom da Izveštaj ne sadrži konkretne pokazatelje, na osnovu kojih bi moglo da se zaključi da je došlo do napretka u implementaciji standarda, što se tvrdi u Izveštaju, smatramo neosnovanim očekivanja da će takav napredak biti održiv i trajan. Pre bi se moglo reći da proklamovani cilj međunarodne zajednice da Kosovo bude stabilno, demokratsko i višenacionalno društvo nije ni blizu ispunjenja. Mora se imati u vidu da je Kosovska privreda izuzetno slabo razvijena; 600.000 radno sposobnih ljudi je nezaposleno, što je oko 70 odsto mladih radno sposobnih ljudi; crno tržište cveta, a trgovina ljudima i šverc roba je široko rasprostranjen itd. Nema vladavine zakona, korupcija je izuzetno rasprostranjena, a snažan organizovani kriminal otežava oporavak ekonomije i predstavlja ozbiljan politički, ekonomski i bezbednosni problem za Kosovo, pre svega jer slabi veru građana u institucije. Učešće Srba u radu privremenih institucija je jedna od tema Izveštaja i jedan od realnih problema. Smatramo izuzetno važnim učešće kosovskih Srba i njihovu aktivnu ulogu u političkom životu Kosova i Metohije ali jedino pod uslovom da se omogući da njihovo učešće bude svrsishodno, da ne služi samo kao dekor i da se spreči majorizacija Srba. To znači da ove institucije moraju biti demokratske, a da bi svi zainteresovani trebalo da se angažuju na demokratizaciji kosovsko - metohijskog društva. Podsećam da je još pre dve godine moja Vlada snažno insistirala na decentralizaciji Pokrajine kao na najboljem pristupu rešavanju problema. Decentralizacija na Kosovu i Metohiji za srpsku zajednicu ima suštinsku važnost. Tu nije reč samo o približavanju vlasti građanima i obezbeđenju boljih i kvalitetnijih usluga za građane. Za Srbe na KiM decentralizacija je doslovno uslov života, a to znači opstanka, bezbednosti i povratka. Zbog toga je srpski državni pregovarački tim predložio pojačanu samoupravu srpskih većinskih opština, horizontalne veze među opštinama i direktne funkcionalne (issue oriented) i transparentne veze sa Beogradom. Ovaj predlog nema nikakve veze s idejom o podeli Kosova i Metohije kako to tvrde albanski predstavnici. On predstavlja samo konkretan i institucionalni odgovor na postojeću situaciju u kojoj je do krajnosti ugrožen opstanak srpske zajednice, a time i multietnički karakter Kosova i Metohije. S pravom se u Izveštaju navodi «odsustvo podrške privremenih organa razgovorima u okviru tehničkih grupa». Ali, ocene UNMIK-a o ograničenom napretku koji se može očekivati u radu ovih grupa imaju kontraproduktivno dejstvo. Bilo bi korisnije kada bi umesto toga UNMIK zaista ohrabrivao kosovske Albance i institucije da aktivnije učestvuju u radnim grupama. Sa naše strane smatramo da je oživljavanje tehničkog dijaloga, odnosno rada radnih grupa uspostavljenih na osnovu rezultata sastanka u Beču od 2003. godine, važan deo definisanja budućeg statusa a i mirovnog procesa. Rešavanja pitanja nestalih lica, povratka, problema u saobraćaju, energetske saradnje, svakako bi popravilo ukupnu atmosferu i smanjilo stepen političkih napetosti. Ali, za sada, UNMIK i Priština ne pokazuju previše entizuzijazma u tom procesu. Bezbednosnu situaciju na KiM ocenjujemo kao izuzetno tešku i ne možemo da se složimo sa tvrdnjom iz Izveštaja da je bezbednosna situacija stabilna sa malobrojnim među-etničkim incidentima. Izražavamo zabrinutost zbog novog talasa napada na predstavnike Srba, koji imaju za cilj dalje zastrašivanje stanovništva i to pred početak pregovora o statusu KiM. Takođe bi trebalo imati u vidu aktuelnu situaciju na severu KiM i raspoređivanje novih snaga KFOR na tom području. Želim da izrazim uverenje da će ovo prisustvo pojačati stepen bezbednosti kao i da će voditi uspostavljanju saradnje sa srpskom zajednicom i njenim vođstvom. Takođe, nadamo se u bliskoj perspektivi uspešnoj zajedničkoj borbi protiv organizovanog kriminala i nasilja. S obzirom na nedostatak napretka kada je reč o slobodi kretanja Srba i nealbanaca, zabrinjava informacija izneta u Izveštaju o ukidanju međugradskih autobuskih linija za pripadnike manjina iz budžetskih razloga. Takođe, smatramo da odluka međunarodnih policijskih snaga o ukidanju policijske pratnje za političke predstavnike Srba vodi ka daljoj izolaciji Srba na KiM i predstavlja dodatni vid pritiska na srpsko stanovništvo. U okviru neopravdano ubrzanog prenosa nadležnosti na privremene organe vlasti u oblasti vladavine prava, smatramo da se formiranjem ministarstava policije i pravde, kao i ubrzanim prenosom nadležnosti sa UNMIK-a na ova ministarstva u trenutku započinjanja političkog procesa rešavanja budućeg statusa KiM, zapravo pokušava sa vršenjem uticaja na rezultat pregovora podrškom zahtevu kosovskih Albanaca odnosno da se prejudicira budući status KiM. Želim da još jednom ukažem na ocenu sadržanu u izveštaju K. Eidea kojom se pravosudni sistem označava kao najslabija institucija na KiM i gde se, s tim u vezi, poziva na veliki oprez prilikom nastavka prenosa nadležnosti u ovoj oblasti. Da ovo upozorenje nije poštovano prilikom izrade Izveštaj UNMIK-a pokazuje to što on ne sadrži precizne podatke o broju napada na pojedince i imovinu, kao ni informacije šta je do sada učinjeno u rešavanju oko 17 000 tužbi po ovim osnovama u sudovima. Ovakvim odnosom prema činjenicama kao i generalnom ocenom o problemu korupcije na KiM, na primer isključivanjem iz Izveštaja nalaza i zaključaka Kancelarije za internu kontrolu u vezi sa korupcijom na prištinskom aerodromu, samo se prikriva stvarno stanje i onemogućava SB da stakne pravi uvid u stvarnost na KiM i u efekte rada UNMIK-a. Moja Vlada smatra da je izuzetno važno upozorenje iz već pomenutog Izveštaja OIOS da u svetlu očekivanog povlačenja UN sa KiM, oklevanje UNMIK-a da reši pitanje korupcije i malverzacije ima ozbiljan uticaj na predstavu o UN javnog mnjenja unutar i van Kosova. Prema toj slici, odgovorni beže od problema korupcije, umesto da ga rešavaju. Moju Vladu i stotine hiljada prognanih ljudi posebno brine nedostatak progresa na polju povratka raseljenog stanovništva. Prema podacima UNHCRa u Pokrajinu se vratilo 16000 raseljenih Srba i drugih nealbanaca, ali prema podacima Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju i Komesarijata za izbeglice Republike Srbije, na KiM se vratilo samo 2000 ljudi. Ostali imaju povratnički status mahom zbog administrativnih razloga. Navešću primer grada Prizrena u kome su pre rata živeli Albanci, Srbi i Turci, po 12000 pripadnika svake od 3 nabrojane nacionalne zajednice. Na listi povratnika u Prizren je 800 Srba, a u stvari tamo ih živi samo 16. Smatramo da Izveštaj koji je pred nama daje generalnu ocenu da se proces povratka i integracija povratnika i dalje suočava sa izazovima, ali da ne odražava realnu i potpunu sliku problema. Ocena iz Izveštaja UNMIKa o «vidljivoj podršci» koju privremeni organi na KiM daju procesu povratka nema nikakvo uporište u realnosti. Posebno ističemo da se u Izveštaju navodi da nije postignut napredak na planu obnove imovine uništene u martovskom nasilju 2004. godine. Naravno da Beograd podržava sve aktivnosti u pravcu stvaranja uslova za povratak prognanog stanovništva i u tom smislu pozdravljamo potpisivanje Protokola o povratku raseljenih lica od strane predstavnika Koodinacionog centra za KiM Vlade Republike Srbije i predstavnika prištinske radne grupe za povratak. Ukazala bih na to da se povratak izbeglica može omogućiti i izvesti iskrenim i predanim radom na terenu, a ne pisanjem opširnih, izveštaja i protokola koji nemaju uporište u stvarnom životu. Gospodine predsedniče, Srbija je nedvosmisleno spremna da, zajedno sa Savetom bezbednosti i na način predviđen međunarodnim normama, uloži sve napore da se dođe kompromisnog rešenja za Kosovo i Metohiju. Verujemo, takođe, da Ujedinjene nacije, tj. međunarodna zajednica, neće dopustiti da, zbog pretnji nasiljem i zbog pritisaka, dođe do razbijanja jedne demokratske zemlje. Uvereni smo da bi na taj način u svojim najdubljim osnovama bili potkopani temeljni principi na kojima počiva međunarodni poredak. Srbija je odlučno pritiv svakog pokušaja nametanja rešenja za Kosovo i Metohiju jer bi to značilo podelu zemlje i otimanje dela njene teritorije. Pošto smo uvereni da svi delimo zajedničke principe na kojima počivaju pravni poredak i sama orgnizacija UN, ne sumnjamo da će Savet bezbednosti pravedno postupiti, primenjujući za Srbiju ista pravila i iste univerzalne principe koji važe za svaku zemlju člancu Saveta bezbednosti i Ujedinjenih nacija. Duboko sam uverena da su načela međunarodnog prava i poretka suštinski nadmoćnija u poređenju sa bilo kojim oblikom primene pravnog nasilja. U uverenju da ćete, poštovane dame i gospodo, posvetiti punu pažnju iznetim stavovima, izražavam Vam, Gospodine predsedniče, zahvalnost na prilici da se obratim ovom visokom skupu. * * *20.06.2006.* SAVET BEZBEDNOSTI UJEDINjENIH NACIJA *ODLUKA O STATUSU KOSMETA JOŠ NIJE DONESENA* *Potrebno je naći kompromis, a međunarodni medijatori trebalo bi da budu upravo to, a ne da se svrstavaju na neku od strana, rekao je predstavnik Rusije* Predstavnici zemalja članica Saveta bezbednosti UN na sednici U Njojorku prvi put su, osim o situaciji na Kosmetu, informisani i o toku direktnih pregovora Prištine i Beograda koji su pokrenuti u februaru ove godine u Beču. Na sednici je ponovo naglašena obaveza vlasti u Prištini da primenom demokratskih standara zaštiti i integriše manjinske, nealbanske zajednice, rečeno je da odluka o statusu Kosmeta još nije donesena, da je moguće doći do kompromisa u pregovorima o decentralizaciji, a Beograd još jednom pozvan da ohrabri kosovske Srbe da učestvuju u političkom životu Kosova. Kako specijalno za FoNet javlja novinar Glasa Amerike Alen Mlatišuma, odlazeći šef UNMIK Soren Jesen-Petersen obavestio je Savet bezbednosti kako je došlo do suštinskog napretka u implementaciji demokratskih standarda i da se ukupno stanje na Kosovu poboljšalo nakon promene rukovodstva u privremenim institucijama. "Ipak, moramo da prihvatimo da je situacija u kojoj se nalaze kosovski Srbi i dalje teška, ali glavni razlog za to je kontinuirani poziv Beograda kosovskim Srbima da bojkotuju kosovske institucije", rekao je Jesen Petersen. Protivno navodima šefa UNMIK da je bezbednosna situacija stabilna sa malobrojnim međuetničkim incidentima, predstavnica vlade Srbije, Sandra Rašković Ivić rekla je da bi se "pre moglo reći da proklamovani cilj međunarodne zajednice - da Kosovo bude stabilno, demokratsko i višenacionalno društvo nije ni blizu ispunjenja". Rašković Ivić smatra da je "izuzetno važno da kosovski Srbi aktivno učestvuju u političkom životu Kosova", ali jedino pod uslovom da se omogući da "njihovo učešće bude svrsishodno, da ne služi samo kao dekor i da se spreči majorizacija Srba". Na Sednici je ponovljeno da status Kosova nije unapred određen, ali da će se rešavati u skladu sa smernicama koje je utvrdila međunarodna Kontakt grupa. Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, Sanda Raškovic saopštila je kako je Beograd, baš kao i politicka i najšira javnost u Srbiji uvjerena da rešenje za Kosovo mora da bude nađeno u pregovorima i da ne sme biti nametnuto. Od Saveta bezbednosti Beograd očekuje da tome presudno doprinese u duhu Rezolucije 1244, sa nedvosmislenom potvrdom suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije i u skladu sa osnovnim principima Svetske organizacije. "Prostor kojim raspolaže izaslanik UN za statusne pregovore, Marti Ahtisari, nije širok - ali mogućnost za kompromis ipak postoji. Rešenje se nalazi negde između stanja na Kosovu kakvo je bilo do 1999. godine i nezavisnosti. Nezavisnost, nije kompromis, nezavisnost je samo potpuno povlađivanje jednom od dva stanovišta", rekla je Sanda Rašković-Ivić. Ona je naglasila da se Srbija protivi svakom prekrajanju granica i da bilo koje rešenje koje jednu stranu čini dobitnikom a drugu gubitnikom, nije dobro. Predstavnik Rusije je, u svom izlaganju, kazao da argumenti da će Priština nakon nezavisnosti Kosova brže implementirati demokratske standarde nisu dokazani. Potrebno je naći kompromis, a međunarodni medijatori trebalo bi da budu upravo to, a ne da se svrstavaju na neku od strana, rekao je predstavnik Rusije. "Rešenje statusa pokrajine biće univerzalno i imaće uticaj na rešavanje sporova u drugim konfliktnim područjima. Zato je važno da se status reši kroz pregovore, a ne unilateralnim nametanjem rešenja", istakao je predstavnik Rusije. Osim toga, prema njegovim rečima, zadavanje rokova za određivanje kosovskog statusa je kontraproduktivno. Predstavnik Sjedinjenih Američkih Država rekao je da se mora učiniti sve da bi se došlo do sporazumnog rešenja, ali se nije saglasio sa ruskim kolegom u pogledu određivanja rokova ističući da bi rešenje trebalo naći do kraja ove godine. Predstavnik Austrije je, i u ime EU, naglasio da je primena demokratskih standarda, posebno onih u vezi sa povratkom, pravima manjina i zaštitom kulturne baštine, najvažnija za evropsku budućnost Kosova. Evropska unija očekuje da Priština i Beograd dođu do sporazumnog dugoročnog rešenja, koje promoviše multietničko društvo i u čijoj će implementaciji Evropa imati značajnu ulogu, rekao je on. Posle današnje sednice Saveta bezbednosti, trebalo bi, prema najavi izaslanika UN Martija Ahtisarija, sredinom ili krajem jula, očekivati i otvaranje direktnog dijaloga Prištine i Beograda o budućem statusu Kosova. Sednici Saveta bezbejdnosti UN prisustvovao je, bez prava da učestvuje u diskusiji, i Agim Čeku, predsednik privremene vlade Kosova. On je posle sednice održao zajedničkoj konferenciju za novinare sa šefom UNMIK. * * *20.06.2006.* SKUPŠTINA SRBIJE *IZABRANI POTPREDSEDNIK I MINISTAR POLjOPRIVREDE VLADE SRBIJE * *Za izbor Ivane Dulić Marković i Gorana Živkova glasalo je 126 poslanika* Skupština Srbije izabrala je danas Ivanu Dulić Marković za potpredsednika Vlade Srbije i Gorana Živkova za ministra poljoprivrede, na predlog premijera Srbije Vojislava Koštunice, prenosi Fonet. Oni su odmah položili zakletvu u parlamentu. Za izbor Ivane Dulić Marković i Gorana Živkova glasalo je 126 poslanika vladajuće koalicije i Socijalističke partije Srbije, protiv su bila tri, a nisu glasala dva poslanika. Poslanici Srpske radikalne stranke nisu bili u sali tokom glasanja, a u raspravi su istakli da su protiv rekonstrukcije vlade. * * *20.06.2006.* ANDREJA MLADENOVIĆ *PROTESTI U GRADOVIMA KOJE BUDE POSEĆIVAO BORIS TADIĆ* *DSS će organizovati proteste zbog nezadovoljstva načinom na koji Tadić vodi politiku* Demokratska stranka Srbije najavila je da će organizovati proteste u gradovima koje bude posećivao predsednik Srbije i lider Demokratske stranke Boris Tadić. "U skladu sa najavom da će DS organizovati protest u Kragujevcu kada tamo bude zasedala Vlada Srbije, DSS poručuje da će organizovati proteste u gradovima koje bude posećivao Boris Tadić, nezadovoljna njegovom politikom i načinom na koji predstavlja državu", rekao je agenciji Beta portparol DSS Andreja Mladenović. Mladenović nije dodatno pojašnjavao odluku stranke, navodeći da je to "u skladu sa najavom protesta DS". * * *Informativna služba DSS* [Non-text portions of this message have been removed] ------------------------ Yahoo! Groups Sponsor --------------------~--> Yahoo! Groups gets a make over. See the new email design. http://us.click.yahoo.com/U0DZdC/lOaOAA/E2hLAA/1dTolB/TM --------------------------------------------------------------------~-> =============== Group Moderator: [EMAIL PROTECTED] page at http://magazine.sorabia.net for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only) http://radio.sorabia.net Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
