MOZE LI SE PONISTITI PRIVATIZACIJA DOMACIH BANAKA? Ivona Zivkovic
Cini se da verbalni ispadi politicara u srpskom Parlamentu, ideoloski ili nacionalni (kako ko shvata) izmedju poslanika SRS i G17 Plus, mnogo brze pokrecu na akciju javnog tuzioca nego kada je u pitanju ogromna metrijalna steta koju su isti politicki akteri (G17 Plus) naneli prodajom domacih banaka. Samo dva dana nakon dogadjanja u Parlamentu, tuzilac Prvog opstinskog javnog tuzilastva, Goran Ilic, javno se oglasio i zatrazio video snimak zasedanja Skustine, u kojoj je poslanik SRS-a, Zoran Krasic rekao o ministarki Ivani Dulic - Markovic da zna da su neki clanovi njene porodice bili u ustaskim Zengama. Nacin prodaje najatraktiovnijih domacih banaka (Jubanke, Niske banke, Novosadske banke i Kontinental banke) ni posle dve godine nije privukao paznju nadleznih (pravobranioca i tuzioca), iako je izvrsen nezakonito uz nanosenje ogromne materijalne stete akcionarima banaka i samoj drzavi. Posledica toga je da su strane banke zauzevsi najsladji bankarski posao u Srbiji (da potrosackim kreditima "daruju" gradjanstvo zeljno svega i svacega), vec zavile u crno stotine hiljada svojih duznika. Ovoj lihvarskoj posasti vise nisu dovoljne samo ogromne kamate kojima prodaju svoj spekulativni (nepostojeci) novac, vec sve vise kao garanciju uzimaju hipoteke i do tri pute vece vrednosti od kredita. Kako nemaju domacu bankarsku konkurenciju ni to im vise nije dovoljno, pa pored hipoteka traze i zirante. Skoro polovina vojvodjanske zemlje je vec pod hipotekama austrijskih banaka, a komisije za oduzimanje automobila datih na lizing imaju sve vise posla. Narod ojadjen, zbunjen, zatecen i prevaren dok se stranka G17 Plus, koja je svemu kumovala, bavi zastitom svoje ministarke od "govora mrznje" u drzavnoj pricaonici. O nezakonitoj prodaji banaka cute, a spremaju se i na prodaju osiguravajucih drustava po istom principu - (ne)zakonskom prinudom i obezvredjivanjem akcija i kapitala radnika. Moze li Srbija da stane na put ovoj pohlepnoj bankarskoj druzini iza koje ne stoje njihove domicilne drzave? Po recima upucenih pravnika to moze i mora da ucini upravo javni tuzilac i to pokretanjem postupka za apsolutno nistenje nezakonite prodaje ovih banaka. Ako nekome u javnom republickom ili opstinskom tuzilastvu jos nije jasno kako je ova prodaja izvrsena, da ih podsetimo, jer upravo je u toku, po istom principu, prodaja Vojvodanske banke, Panonske banke i Kredi banke iz Kragujevca, a sprema se i prodaja Komercijalne i Cacanske banke. PRINUDNA DOKAPITALICACIJA NA STETU AKCIONARA Citava privatizacija banaka radjena je na dva koloseka. Na prvom koloseku drzava je cistom prinudom dosla do vecinskog paketa akcija. Uradjeno je to najpre 2002. donosenjem zakona sa veoma komplikovanim nazivom (radi se o Zakonu o regulisanju odnosa izmedju Savezne Republike Jugoslavije i pravnih lica i banaka sa teritorije Savezne Republike Jugoslavije koje su prvobitni duznici ili garanti prema poveriocima Pariskog i Londonskog kluba, donetog 2002. godine) po kome su banke koje su bile garanti ili duznici Pariskog i Londonskog kluba naterane da emituju akcije u vrednosti sto posto duga koji su imale prema tim finansijskim institucijama. Napomenimo i to da su ti dugovi u trenutku donosenja Zakona vec bili oprosteni u iznosu od 66%. Clanom 4. stav 7. pomenutog zakona bankama je bukvalno zapreceno da ce im biti oduzeta dozvola za rad ili im moze biti pokrenut stecajni postupak ukoliko ne izvrse ovu emisiju. Kako se sa drzavom nije saliti, banke su akcije u tom iznosu i emitivale. Tako je drzava kupovinom tih akcija, po ceni koju je sama odredila, postala vecinski vlasnik ovih banaka, zapravo akcionarskih drustava. Ovakvom transakcijom, medjutim, ostalim akcionarima vrednost akcija znacajno je umanjena, odnosno umanjena je za onaj nominalni iznos za koji su banke pod pretnjom prinude emitovale akcije, a koji u procentima iznosi 66% od nominalnog iznosa emitovanih akcija i koji je Republici Srbiji oprosten. Obezvredivsi kapital ostalih akcionara drzava je sebi dala za pravo da raspolaze i drugim vrednostima banke pa i da ih proda. Ali, ni ovakav vid nacionalizacije, nije bio jedini gubitak za ostale akcionare. Vlada Srbije je zatim sva ova potrazivanja na osnovu kojih su banke morale da emituju akcije proglasila nenaplativim. Podsetimo da nenaplativo potrazivanje znaci potrazivanje gda nema garancije, hipoteke, menice, da duznik nema imovine, da je nesolventan ili mu je imovina mala, da preti zastarelost potrazivanja ili je vec zastarelo ili je sudskim putem vec izgubljena mogucnost da se naplata potrazivanja izvrsi i sl. Posto su vecinski upravljali Skupstinama akcionara i Upravnim odborima tamo gde su sada imali vecinski paket, zahvaljujuci postavljanju svojih partijskih kadrova (G17 Plus) uglavnom mladih i nestrucnih, banka namenjena prodaji bi donela odluku da se ta potrazivanja prodaju za jedan dinar Republici Srbiji. Ovo je inace potpuno nezakonito upravljanje u nekoj firmi, a posebno je nedopustivo kada je u pitanju rad drzavnog organa, tj. vlade Srbije koja mora da stiti ekonomske interese svih privrednih subjekata (domacih i stranih) koji posluju u drzavi kojom ona upravlja, a ne da ih obezvredjuje. Tako je Republika Srbija preuzevsi ta potrazivanja pocela da vrsi njihovu naplatu preko svoje Agencije za sanaciju, likvidaciju i stecaj banaka. Na primer, Skupstina "Jubanke" morala je da usvoji Odluku da prodaje potrazivanja u iznosu od 70 miliona evra za jedan dinar i taj iznos otpise u svojim knjigama. Ova potrazivanja su ona ista na osnovu kojih je banka morala da emituje akcije u korist drzave i na osnovu kojih je drzava postala vecinski vlasnik akcija banke. Ovim otpisom umanjena je aktiva banke u navedenom iznosu, sto je umanjilo vrednost akcija svih akcionara, a trebalo je umanjiti samo akcijski kapital drzave. PODZAKONSKI AKT IZNAD ZAKONA Ne obaziruci se na sve ovo, Vlada je krenula na drugi kolosek u proces prodaje banaka. Ali da bi se prodaja vrsila moralo se postupiti u skladu sa Zakonom o trzistu hartijama od vrednosti i drugih finansijskih institucija, a koji je veoma precizno regulisao nacin prodaje akcionarskog kapitala. Tim Zakonom akcije su se mogle prodati samo na dva nacina: putem berze i ponudom radi preuzimanja. Ono sto je bitno reci, to je da se svaka trgovina hartijama od vrednosti mogla urediti samo zakonom, gde kao opsti zakon vazi Zakon o obligacionim odnosima. Dakle, trgovina hartijama od vrednosti nije se mogla odredjivati nikakvim podzakonskim aktom. Ali, pravni >strucnjaci< Vlade Srbije mogu sve. Tako je 29.05.2004. na predlog Vlade donet Zakon o dopuni Zakona o trzistu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata koji ima samo jedan clan koji kaze da se pomenuti zakon ne primenjuje na slucajeve gde je drzava vecinski vlasnik banke. Na kraju tih izmena Zakona kaze se da ce Vlada Republike Srbije za ove izuzete slucajeve blize propisati nacin trgovine hartijama od vrednosti. Sa ovakvom formulacijom, svakom pravniku je bilo za ocekivati da ce Vlada za te slucajeve podneti predlog posebnog zakona. Ali, to se nije dogodilo. Umesto Zakona Vlada je donela uredbu, dakle podzakonski akt. Radi se o uredbi sa takodje ogromnim nazivom (Uredba o nacinu i postupku prodaje akcija banaka koje su u vlasnistvu Republike Srbije ili u vlasnistvu banaka u stecaju i likvidaciji u kojima funkciju stecajnog i likvidacionog upravnika vrsi Agencija za osiguranje depozita, sanaciju, stecaj i likvidaciju banaka objavljena u sluzbenom galsniku RS od 29.5.2004.). Ova Uredba, medjutim, kao i svaki podzakonski akt regulisala je samo tehnicki deo prodaje, odnosno da li ce prodaja biti tenderska, kakav ce biti tender - jednostepen, dvostepen i sl. Nista drugo. Da bi pravna zavrzlama bila jos neverovatnija, Vlada je donela i Uredbu o izmenama i dopunama ove Uredbe (od 01.10.2004). Tako ovom novom Uredbom (clan 5.) nalazu da se prodaja akcijskog kapitala u bankama u drzavnom vlasnistvu ispod 25% regulise zakonom (o trzistu hartija od vrednosti), a preko 25 % po vec pomenutoj Uredbi. Tako ova nova Uredba tj. podzakonski akt propisuje gde ce se primenjivati Zakon, a gde Uredba. Iako, pravno neodrziva, ovakva formulacija je ipak posluzila kao pravni osnov za citav postupak prodaje banaka. Dakle, Vlada se postavila i kao zakonodavac i kao ucesnik u poslu otkupa akcija od akcionarskih drustava i njihove kasnije prodaje. KAPITAL BANKE NIJE ISTO STO I AKCIJSKI KAPITAL Iz ovih uredbi nigde se ne vidi kako se formira cena akcijskog kapitala, a sto je najgore cesto se mesaju pojmovi >prodaja akcija< i >prodaja kapitala<, jer nekretnine i ostala imovina koju poseduje banka nisu njen akcijski kapital, pa je nejasno sta su zapravo banke tacno prodale. Da li su strane banke kupile sa akcijskim kapitalom i neke nekretnine i opremu? Da li je zato trazeno da se skinu neke hipoteke i sl.? Ali i to je perotivzakonito, jer postoji Zakon o privatizaciji koji govori o nacinu prodaje preduzeca, a to je sasvim druga vrsta prodaje od trgovine akcijskim kapitalom. Na ovaj nacin je Vlada preko Ministarstva finansija dosla u poziciju da obavi prodaju drzavnih akcija BEZ IKAKVE KONTROLE. Ako se pogleda oglas za prodaju Niske banke, na primer, vidi se da se Vlada Srbije u prodaji ne poziva ni na jedan zakon, vec na NEKA >svoja zakonska ovlascenja<. Bez zakona nije se znalo ni kako se formirala cena, ko je formirao, na osnovu cega, itd. Kako sve te velike kupoprodaje prate i velike provizije, nejasno je i ko je to odredjivao i u kom procentu. I gde je taj novac zavrsio? Imovina svih tih banaka je velika ne samo u akcijskom kapitalu, vec i u stvarnim vrednostima. Mnoge od njih imaju nekretnine, opremu, ali i ogromna potrazivanja u preduzecima koja imaju vredne nekretnine. Ciscenje bancinih bilansa obezvredjivanjem akcija i imovine koja ima vlasnika, ne moze biti prihvatljiv rad vlade ni u jednoj drzavi zapadnog kapitalistickog sveta. Zakon o trzistu hartijama od vrednosti, podsetimo, propisuje da se cena formira ili na berzi ili vestacenjem. U ovom slucaju Uredba nije regulisala nista. Tako je ogroman drustveni, drzavni i privatni kapital prodat bez ikakve stvarne procene, vec iskljucivo na osnovu dogovora i pogodbe NEKOG sa NEKIM. Javnost je samo dobijala informacije na kraju zavrsenog posla da je ta banka prodata tom i tom po toj ceni. Da li je cena bila realna, umanjena ili uvecana, sta je stvarno prodato, ostalo je u nedostatku zakonski definisanih parametara nepoznato. STA SU STRANCI STVARNO KUPILI? Da li su strani kupci uopste bili u stanju da udju u sustinu svih ovakvih zakonsko- podzakonskih marifetluka? Verovatno da nisu, jer kupac obicno gleda bilans banke i trzisnu mogucnost da brzo zaradi. Da li su ti bilansi napumpani, posebna je tema. Zanimljivo je da su samo u nekoliko slucajeva ostali akcionari banaka tuzili Republiku Srbiju i ostale ucesnike prodaje akcija, ali su tuzbe povucene najverovatnije pod pritiskom Vlade. Vecina se nije ni usudila da zastiti svoja prava ni toliko. Sve ovo sada mora biti predmet interesovanja javnog tuzioca. Javni pravobranilac, iako je morao, izgleda da nije reagovao, pa u tom slucaju i sam mora biti predmet istrage tuzilastva. Bilans ovakvog rada Vlade je porazavajuci za iole pravnu drzavu, jer svi ovi ugovori danas ili sutra mogu biti apsolutno nistavi posto nisu u skladu sa zakonima. Pravna nesigurnost akcionara domacih ili stranih je evidentna. Dakle, da li je ovo pitanje, za drzavu koja zeli i pravnu i demokratsku Evropu, vaznije od ideoloskoh sukoba u parlamentu (koji u demokratskim drustvima tome valjda i sluzi), tuzilastvo mora hitno da odgovori. Najzad, u svim tim bankama sadrzan je dugogodisnji rad ogromnog dela srpske privrede. Ako se to moze tako rasprodavati, cemu onda Srbiji sluzi drzava? Zasto gradjani uopste placaju porez, odnosno zakonodavnu, izvrsnu i sudsku vlast? Ili mozda javno tuzilastvo ima neki svoj privatni izvor prihoda, pa ih drzavna ekonomija ne zanima. posted by Ivona Zivkovic at 5:48 AM http://www.ivonazivkovic.blogspot.com/ ------------------------ Yahoo! Groups Sponsor --------------------~--> Great things are happening at Yahoo! Groups. See the new email design. http://us.click.yahoo.com/TISQkA/hOaOAA/yQLSAA/1dTolB/TM --------------------------------------------------------------------~-> =============== Group Moderator: [EMAIL PROTECTED] page at http://magazine.sorabia.net for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only) http://radio.sorabia.net Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
