Energetska buducnost Balkana jednacina sa mnogo nepoznanica: Nuklearni rat ili pakt
U narednoj deceniji u energetskom sektoru zemalja regiona Jugoistocne Evrope bice uloeno 12 milijardi evra. Nuklearni lobi tvrdi da najvie treba investirati u nuklearke. Gasadije lobiraju za gasifikaciju i gasne elektrane pie: Sijka Pitolova Gradanima u regionu Jugoistocne Evrope zbog nedovoljnog ulaganja u energetski sektor posle 2010. godine preti mrak, a zbog nedostatka energije zastoj u privrednom razvoju vec godinu dana unazad upozoravaju strucnjaci za energetiku. I porucuju da treba to pre krenuti u izgradnji novih kapaciteta. Prema poslednjoj studiji Svetske banke pomenute zemlje ukoliko ele da na vreme preduprede nadolazeci mrak, treba da se okrenu ubrzanoj gasifikaciji regiona i kosovskom uglju. Prema rezultatima ankete internet nedeljnika "Energiobzerver" u kojoj je ucestvovalo 977 citalaca-ispitanika, eksperata mahom, energetska buducnost Srbije i Balkana i brana od nepredvidivih cenovnih cudi nafte jesu obnovljivi izvori energije. Za pravljenje elektricne energije pomocu vetra, sunca, malih hidrocentrala, od organskih otpadaka u poljoprivredi i drugih obnovljvih izvora, glasalo je cak 300 osoba. Na drugom mestu sa 248 osvojenih poena su hidrocentrale, a na trecem mestu sa 213 bodova su nuklearke. Gasne elektrane dobile su svega 95 poena, termoelektrane su sa 70 osvojenih bodova na petom mestu, a u uvozu energenata trajno energetsko reenje vidi svega 51 osoba. Stvarnost, medutim, svakodnevno demantuje studiju Svetske banke, ali i rezultate pomenute ankete, a energetska bezbednost za vlade u regionu iz dana u dan je jednacina sa sve vie nepoznanica. To se najbolje vidi u poslednje vreme na slucaju Slovenije, a dogadanja u toj zemlji, iako nije clanica JIE, i te kako ce se reflektovati na Balkan. Gotovo podjednako kao i energetska lutanja Hrvatske. Slovenacka vlada ozbiljno razmilja da poveca jacinu nuklearke Krko za dodatnih 1000 MW, javile su nedavno ljubljanske novine "Dnevnik". Sloveniji trenutno nedostaje od 400 do 500 MW novih kapaciteta za proizvodnju elektricne energije. Podsetimo, mogucnost izgradnje nove nuklearke slovenacki mediji pominjali su jo prole jeseni, ali slovenacka vlada tada je demantovala tu vest. Medutim, poslednja vest o nuklearki, koju je objavio "Dnevnik", jo nije demantovana. Inace, ukoliko se Slovenija odluci da gradi novu nuklearku, mora da racuna na protivljenje Austrije, koja ne dozvoljava izgradnju nuklearnih elektrana u susednim zemljama. Protiv opcije izgradnje drugog nuklearnog bloka u Krkom takode su i predstavnici ekolokih udruenja, ali i neki strucnjaci sa podrucja energetike. Gotovo u isto vreme, preko medija se oglasio i hrvatski nuklearni lobi. Predsednik Hrvatskog nuklearnog drutva, profesor zagrebackog Fakulteta za elektrotehniku i racunarstvo dr Dubravko Pevec, u intervjuu "Slobodnoj Dalmaciji" izjavio je: "Nuklearna elektrana je nunost, jer to je jedini nacin da se energija proizvodi ekonomicno i ekoloki prihvatljivo. Cena nafte raste, zalihe se smanjuju, a Hrvatska, ako eli u EU, mora ratifikovati Protokol iz Kjota i smanjiti emisiju CO2. Dakle, mora naci nove izvore energije. Sunce, vetar i biomasa kao obnovljivi izvori su skupi, nisu stabilni i zato je nuklearna energija dugorocno jedini prihvatljivi sigurni izvor energije." Do 2020. godine Hrvatska za odrivi razvoj mora instalirati snane izvore energije od 1800 do 2000 MW. Mi, nuklearni strucnjaci, ne tvrdimo da sva energija mora dolaziti iz nuklearki, nego izvore treba diverzificirati. Ali, EU razmilja da uvede porez na fosilna goriva, tako da ce elektricna energija iz tih izvora znatno poskupeti. Podsecam: ljaka iz termoelektrana cesto je radioaktivna i tee je reiti taj ekoloki problem od otpada iz nuklearki, koji se veoma lako skladiti, jer su i kolicine male, tvrdi prof. Pevec. Zbog nunosti hladenja reaktora, nuklearna elektrana mora biti na obali Save, Dunava ili Jadrana. Ali, Hrvatska ne mora graditi nuklearku na svojoj teritoriji. Ima naznaka da su neke susedne zemlje zainteresovane za mogucu zajednicku izgradnju nuklearke, moda u Madarskoj, ili je moguca gradnja novih jedinica u sklopu NE Krko u Sloveniji. Istina, navedene naznake jo nisu i slubene, ali o tome nadleni moraju da razgovaraju sa susedima, predloio je prof. Pevec. GLAS ZA GAS: Nije prolo ni mesec dana od objavljivanja ovih vesti, a na energetskoj sceni glavnu ulogu je ponovo zauzeo prirodni gas, neizbeni Gasprom i, normalno, gasifikacija i potencijalne gasne elektrane, kao alternativa pominjanim nuklearkama. Naime, dolo je do susreta slovenackog premijera Janeza Jane i Alekseja Milera, predsednika ruske korporacije Gasprom. Oni su potvrdili da je razmatrana mogucnost gradnje novog gasovoda izmedu Rusije i Italije, koji bi prolazio preko slovenacke teritorije. Hrvatski Plinakro freneticno je pozdravio susret istovremeno likujuci to je jaki nuklearni lobi u toj zemlji bar na tren zatecen u svojim namerama i podsetio da ih to nece spreciti da za pet godina, kada je o gasifikaciji rec, stignu na evropski vrh jer ce pored postojecih 1670 imati jo 1000 novosagradenih magistralnih i regionalnih gasovoda. Naime, prema ranijim izjavama predstavnika Plinakra, ta kompanija planira da sopstveni gasni sistem podigne na najvii nivo i omoguci Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Albaniji da se poveu na hrvatsku gasovodnu mreu. Nije teko zakljuciti da ce ovakva razmiljanja pogodovati svima, a ponajvie Gaspromu. Normalno, samo ukoliko apstrahujemo gasovod Nabuko, koji je nocna mora za Ruse. Zapravo, vec je kristalno jasno da Janin i Milerov sastanak ne treba tumaciti nikako drugacije osim kao rusko potvrdivanje glavnog snabdevaca gasa zemalja Srednje i Jugoistocne Evrope, to ce Putinu zaista doneti epitet energetskog cara Starog kontinenta. Evropska unija, medutim, ocito jo nije spremna za Putinovo krunisanje, ali je teko ocekivati da moe parirati Gaspromu. Tecni prirodni gas ili LNG, koji se prevozi tankerima, u buducnosti moe osloboditi Evropsku uniju od zavisnosti od uvoza ruskog gasa koji u zemlje clanice dolazi preko gasovoda, javio je "EU obzerver". Podsetimo, pomenuti gasovodi su upravo izazvali novogodinji haos sa ruskim gasom. Rusija je naime odlucila da Ukrajini ubuduce prodaje gas po mnogo vecoj ceni, nakon to se ta biva sovjetska republika narandastom revolucijom otrgla iz sfere uticaja Moskve. Problem je u tome to veliki deo ruskih gasnih isporuka za EU stie gasovodima preko Ukrajine, koja je prisvajala deo poiljaka namenjenih Evropi. Tako se Evropska unija nala u klincu zbog insceniranih ili pravih svada Kijeva i Kremlja. Da Evropska unija ozbiljno racuna na tecni prirodni gas potvrdio je i portparol Evropske komisije za pitanje energije Fernando Espani. LNG ostavlja brojne mogucnosti za snabdevanje i vie necemo zavisiti od Rusije ili Kazahstana, moemo tankerima da ga dopremamo sa Bliskog istoka, iz Venecuele, sa svih strana sveta", izjavio je Espani nedavno u Briselu. Rusi se, medutim, nisu mnogo potresli zbog ove najave. Iz jednostavnog razloga njihov Gasprom se vec uveliko priprema za najveci LNG projekat, a prirodni gas dobijace iz Stokmanovog polja, ciji su kapaciteti deset puta veci, primera radi, od norvekih u Barencovom moru, na koje EU najvie racuna. BUDUCNOST SRBIJE: Od zemalja regiona Jugoistocne Evrope jedino se Bugarska otvoreno izjasnila da svoju energetsku buducnost vidi u nastavku izgradnje nuklearke Belane, koja ce pokrivati njene dugorocne potrebe. Makedonija se nada ubrzanoj gasifikaciji zemlje uz blagoslov Svetske banke, ali i novim hidropotencijalima. To je potvrdila i Elena Kolevska, savetnica za energetiku u makedonskoj vladi na samitu Energetska buducnost Balkana, koji je 19. juna odran u Beogradu. Miodrag Canovic, pomocnik ministra za energetiku Crne Gore, na pomenutom skupu ukazao je na mogucnosti investiranja u obnovljive izvore energije i istakao da su u toj dravi najznacajniji hidropotencijali vodnih tokova, biomasa, energija suncevog zracenja, energija vetra, dok cvrsti otpad i geotermalni izvori ne predstavljaju znacajnije obnovljive izvore. On je naglasio da su neophodna intenzivnija istraivanja mogucnosti koricenja obnovljivih izvora energije i stvaranje uslova za njihovu komercijalnu upotrebu. Ukupni hidroenergetski potencijal Crne Gore, objanjava Canovic, iznosi oko 11 milijardi KWH godinje, od cega je dosad iskoriceno 17 odsto. Udeo postojecih malih hidroelektrana u snazi proizvodnih jedinica iznosi 1,1 odsto, dok je udeo u proizvodnji 0,83 odsto. Milorad ivkovic, savetnik za energetiku u Vladi Republike Srpske, na energetskom samitu u Beogradu jasno je stavio do znanja da oni svoju buducnost vide u velikim i malim hidrocentralama, ali i u Termoelektrani Stanare, koju treba da izgradi EFT. to se Srbije tice, ona jedino moe da se pohvali da je donela Energetsku strategiju zemlje, ali ne i programe za njenu realizaciju. Vec dve godine imamo i Zakon o energetici, ali ne i podzakonske akte koji ce garantovati potencijalnim investitorima sigurnost za uloena sredstva. Ministarstvo rudarstva i energetike ponudilo je inostranim investitorima i TE TO Kolubaru. Dodue, velikoduno im je ponudilo da istu zavre, ili da izgrade potpuno novi objekat koji ce takode koristiti kolubarski ugalj. Investitori se za sada jo ne izjanjavaju i utisak je da im je drai i isplativiji kosovski ugalj. I da cekaju rasplet kosovske drame, otvarajuci javno ili tajno svoje ispostave u Pritini. Sa gasifikacijom zemlje situacija je jo zamrenija, jer srpska vlada izgleda jo ni sama sebi nije razjasnila da li je Gasprom vec gazda u ovom sektoru, kada je nedavno postao vecinski vlasnik zajednickog rusko-srpskog preduzeca Jugoros gas. Milun Babic, profesor sa Kragujevackog univerziteta, jedan je od retkih optimista po pitanju investiranja u srpsku energetiku. On ne iskljucuje mogucnost da znatan deo ovih sredstava bude uloen upravo u obnovljive izvore energije. "Investitori su vec identifikovali mogucnosti ovog biznisa. Oni su vec svesni da i po najgorem investicionom scenariju mogu uz dobit povratiti uloeni novac. Srbija i zemlje Balkana ne smeju da propuste ovu ansu", porucio je Babic sa pomenutog skupa. Njegove reci potvrdili su i predstavnici vlasti. "Srbija ima velike potencijale obnovljivih izvora energije, a najznacajnija je biomasa", izjavila je rukovodilac grupe Ministarstva rudarstva i energetike Srbije za energetsku efikasnost Antonela Solujuc i kazala da biomasa u Srbiji cini 80 odsto obnovljivih izvora i da se ona nalazi najvie u otpacima iz poljoprivrede. Kada je rec o drugim obnovljivim izvorima energije, u Srbiji trenutno postoji oko 60 malih hidroelektrana od kojih je samo polovina u funkciji, dok se na jo oko 900 potencijalnih lokacija mogu izgraditi nove. Potencijalni investitori su, medutim, veoma pragmaticni ljudi. I moda bi poverovali kada bi videli da je neka institucija utvrdila nacionalne ciljeve iz ove oblasti i da je formirala fondove za finansiranje tih izvora. Iz jednostavnog razloga da se ne nadu u ulozi Don Kihota www.vreme.com [Non-text portions of this message have been removed] ------------------------ Yahoo! Groups Sponsor --------------------~--> Check out the new improvements in Yahoo! Groups email. http://us.click.yahoo.com/6pRQfA/fOaOAA/yQLSAA/1dTolB/TM --------------------------------------------------------------------~-> =============== Group Moderator: [EMAIL PROTECTED] page at http://magazine.sorabia.net for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only) http://radio.sorabia.net Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
