INTERVJU : Aleksandar Popovic, ministar za nauku
Nasa nauka je najbliza Evropi Verujem da smo vrlo blizu sporazuma sa Evropskom Unijom zahvaljujuci kome bi srpski naucnici mogli da ucestvuju na svim projektima u okviru Okvirnog programa sedam Evropske unije i kompletno, poput svojih kolega u zemljama Unije, koriste sve fondove namenjene naucnicima u EU Imajuci u vidu sve kroz sta je Srbija prosla, pogotovo u poslednjoj deceniji proslog veka, imajuci u vidu lose stanje u ekonomiji, koje se godinama preslikavalo i preslikava i dalje na budzet, pa samim tim i na izdvajanja za nauku, srpska nauka je u sasvim pristojnom stanju. I to zahvaljujuci samim naucnicima, a ne drzavi. Naravno, da bi nauka napredovala, potrebno je povecati ulaganja, potrebno je osvojiti neku materijalnu osnovu koja bi omogucila kvalitetniji i efikasniji naucni rad u buducnosti, i to kako u fundamentalnim, tako i u primenjenim istrazivanjima, rekao je Aleksandar Popovic, ministar nauke i zastite zivotne sredine. Koliko drzava pomaze nauku? Sada smo na nesto ispod 0,4 odsto bruto drustvenog proizvoda iz budzeta koji se ulaze u nauku. Uz ulaganja predvidena investicionim planom, sa budzetskim povecanjem mimo nacionalnog investicionog plana, ocekujem da cemo biti na oko 0,6 odsto bruto drustvenog proizvoda ulaganja u nauku iz budzeta 2007. godine. Krenuli smo sa ispod 0,2 odsto 2000. godine, tako da postoji realni uspon ulaganja u nauku, koji je cak najbrzi u regionu. Cilj mora da nam bude ono sto je i cilj zemalja Evropske unije - 3 odsto bruto drustvenog proizvoda ulaganja u nauku 2010. godine, od toga jedan odsto iz budzeta, a ostalo sa trzista. Naravno, kako se ekonomija kod nas bude razvijala tako ce se uvecavati i sredstva koja ce se u nauku ulagati van budzeta. <http://www.glas-javnosti.co.yu/_g/spacer/spacer.gif> <http://www.glas-javnosti.co.yu/_g/spacer/black.gif> <http://www.glas-javnosti.co.yu/_g/spacer/spacer.gif> NAUCNIK I POLITICAR Po struci ste hemicar i svojevremeno ste bili atleticar. Otkud takav covek u politici? Moja zemlja nije isla dobrim putem i osecao sam odgovornost i potrebu da nesto promenim. Morao sam da nesto ucinim za svoju zemlju. Da li ste, kad ste upisivali hemiju, zamisljali sebe kao ministra? Ne, ali ja sam u politici od 1990. godine, od momenta kada sam uveliko bio na studijama. Nikada mi, sve do posle izbora 2003. godine, na kraj pameti nije bilo da mogu da budem ministar. Nisam imao ni takvu ambiciju. Sta vam je draze - naucni rad ili politika? Nauka. Pokusavam da budem u nauci koliko mogu, ali to ne zadovoljava ni moje ambicije, ni osecanje privrzenosti nauci. Sanjam da budem mesec dana u laboratoriji, da eksperimentisem, da me niko ne zove na mobilni. Da uzivam... SARADNJA MINISTARA Kakva je saradnja sa drugim ministarstvima? U principu dobra. Ima ministarstava sa kojima, zbog prirode posla, imamo cvrstu saradnju, a ima i ministarstava sa kojima nemamo nikakvu. Da li saradnja ima veze sa politickom pripadnoscu? Ima veze samo sa tim ko operativno vodi poslove u nekom ministarstvu. Ima jako sposobnih ljudi, ali ima i onih koji nisu takvi. Desava se da u jednom ministarstvu sa jednim sektorom saradujemo dobro, a sa drugim nikako. <http://www.glas-javnosti.co.yu/_g/spacer/spacer.gif> <http://www.glas-javnosti.co.yu/_g/spacer/black.gif> <http://www.glas-javnosti.co.yu/_g/sapcer/spacer.gif> <http://www.glas-javnosti.co.yu/_g/spacer/spacer.gif> <http://www.glas-javnosti.co.yu/_g/spacer/black.gif> <http://www.glas-javnosti.co.yu/_g/spacer/black.gif> <http://www.glas-javnosti.co.yu/_g/spacer/spacer.gif> Da li vlada pomaze nauku u bilo kom drugom smislu? Benificije, stanovi... Preko univerzitetskih fondacija za izgradnju stanova za mlade naucnike pomazemo izgradnju stanova po povlascenim cenama za mlade naucnike. Fondacijama ne upravlja ovo ministarstvo vec univerziteti, ali novac ide iz budzeta za nauku. Imamo citav, veoma razvijen, sistem stipendiranja mladih. Od pre dve godine saljemo mlade doktore nauka na postdoktorske studije u inostranstvo. Sto se tice zaposlenih u naucnim institutima, oni, za razliku od svih zaposlenih u drugim javnim sluzbama, nemaju ogranicenje u nivou plata. Dakle, zaposleni u naucnim institutima mogu da se prijave kod nas za projekte, ali mogu i kod drugih ministarstava da pokusaju da zarade na trzistu, i u zemlji, i u svetu. Koliko god da zarade, mi ne pravimo ogranicenje. Medutim, ukoliko se desi da ne uspevaju da zarade van Ministarstva nauke, a ne ispunjavaju kriterijume ministarstva za dobijanje projekata, nema garantovane plate. Dakle, u nauci vise nema socijalizma. Profit koji instituti ostvare, iako su drzavni, ne uzima im se. Najveci broj instituta taj novac ponovo ulaze u nauku da bi bili jos bolji, da bi jos vise zaradili sutra. Kako naucnici zive? Zarade koje mi dajemo, jer ponavljam, mi ne isplacujemo plate (jer nismo poslodavac - to su instituti), ako ne gledamo nista drugo, u evrima su povecane deset puta u odnosu na 2000. godinu. Naravno, ponavljam da je zarada od projekata Ministarstva nauke samo jedan moguci vid prihoda i jedan segment plate. Da li je to malo ili mnogo, o tome mozemo da razgovaramo. Svakako da najveci broj naucnika u Srbiji zasluzuju kvalitetom svog rada visa primanja. Ali nauka zivi u realnim ekonomskim okvirima u kojima zivi ova zemlja. Pokusavamo da povecavamo zarade onoliko koliko nam budzetske mogucnosti dozvoljavaju, ali svakako one jos nisu dovoljno velike. Sta se radi na popularizaciji nauke? Mi smo ove godine prvi put raspisali konkurs za popularizaciju nauke, i to nam jeste jedan od strateskih ciljeva. Pokusacemo na razlicite nacine, preko medija, poput radija, televizije, casopisa da popularisemo nauku. Finansirali smo naucne tribine koje na popularan nacin pricaju o nauci i otvorene su za siri krug ljudi. Iduce godine cemo ici sire i dublje. Jedan od ciljeva nam je i da popularisemo zivot i delo ljudi koji su neopravdano zaboravljeni. Tek je godisnjica Teslinog rodenja pomogla da se setimo Dorda Stanojevica, coveka koji je bio izuzetno zasluzan za elektrifikaciju nase zemlje. O tome da je, po mome sudu nas najveci naucnik, Milutin Milankovic gotovo skrivan od generacija koje su se obrazovale u ovoj zemlji ne zelim ni da pricam. Imali smo velike ljude u proslosti koji su na razlicite nacine ucinili velike stvari za svoj narod i drzavu, i na koje imamo i pravo i obavezu da budemo ponosni. Koliko je mladih naucnika otislo iz Srbije u potrazi za boljim uslovima? Nema pouzdanih pokazatelja. Odliv mozgova je globalni fenomen i dogada se svuda, i u razvijenim zemaljama. Mi smo, ipak, imali neuporedivo veci odliv mladih ljudi zbog lose ekonomske i politicke situacije. Verujem da ce se ljudi polako vracati ukoliko budu imali pristojne uslove za zivot i rad. Ne mozemo mi da damo uslove kakve imaju u inostranstvu, ali moramo da radimo na tome da stvorimo uslove koji ce biti sto je moguce blizi onima koje imaju sada van zemlje. Koliko je bitan sporazum sa EU? Verujem da smo jako blizu sporazuma u nauci sa Evropskom unijom, a to ce dramaticno izmeniti polozaj nase nauke, ali ce povecati i odgovornost naucnika. Drzava ce odraditi svoj deo posla da Srbija postane od 1. januara 2007. godine pridruzeni clan Okvirnog programa sedam EU, tako da ce srpski naucnici moci da imaju pristup svim fondovima EU za nauku, kao njihove francuske ili nemacke kolege. Nece biti formalnih prepreka, tako da ce kolicina novca do koje dodu zavisiti samo od samih naucnika, njihovih sposobnosti i kvaliteta. Dakle, u nauci cemo veoma skoro biti potpuno integrisani u EU. Poboljsanje viznog rezima? Nezavisno od pregovora o poboljsanju viznog rezima koji drzava vodi, Ministarstvo nauke i zastite zivotne sredine je prosle godine sa komesarom EU za nauku i istrazivanja Janezom Potocnikom pocelo pregovore o promeni viznog rezima za naucnike. Komesar Potocnik je uradio svoj deo posla, odrzao je rec, i krajem prosle godine Evropska komisija je usvojila direktivu o uvodenju nove kategorije viza, viza za naucnike. One se izdaju na duze vreme, pod boljim uslovima, brze, za vize u zemlje sengenske zone. Sada se ceka da svih 25 clanica EU ukljuci ovu direktivu u svoja nacionalna zakonodavstva. Ocekujemo da ce se to desiti do druge polovine sledece godine, i to je, ma koliko sporo izgledalo, najbrza moguca procedura. Dugujem i zahvalnost komesaru Potocniku sto je ucinio sve sto je mogao da se teska birokratska masinerija pokrene. Ako dode do ulaska zemlje na belu sengensku listu, onda je sve ovo nepotrebna stvar. Moj je zadatak, medutim, da radim svoj deo posla, ne mogu da sedim i cekam. A. Ivanovic http://www.glas-javnosti.co.yu/ [Non-text portions of this message have been removed] ------------------------ Yahoo! Groups Sponsor --------------------~--> Check out the new improvements in Yahoo! Groups email. http://us.click.yahoo.com/6pRQfA/fOaOAA/yQLSAA/1dTolB/TM --------------------------------------------------------------------~-> =============== Group Moderator: [EMAIL PROTECTED] page at http://magazine.sorabia.net for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only) http://radio.sorabia.net Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
