Odnos Rusije prema srpsko-albanskom sporazumu o Kosovu
<http://www.danas.co.yu/img/spacer.gif> Srpske nade u ruski veto <http://www.danas.co.yu/img/spacer.gif> Moskva nije spremna da podrzi stvaranje nove drzave, zbog straha da bi to moglo osnaziti separatisticke ambicije u nekim regionima Rusije <http://www.danas.co.yu/img/spacer.gif> Kris Stiven Odbijanje ruskih zvanicnika da se pridruze zahtevima da Srbija i Kosovo potpisu medunarodni sporazum prema kojem bi pokrajina dobila nezavisnost do kraja godine pokazuje koliko je ovo pitanje komplikovano za Moskvu, dobrim delom i zbog toga sto je posle prosirenja Evropske unije na istocnu Evropu Srbija ostala jedan od malobrojnih saveznika koje Moskva ima u regionu, pa ne zeli sukob sa Beogradom. Ali, Moskva gleda i mnogo dalje od toga: razlog zabrinutosti su implikacije koje nosi prihvatanje nacela da etnicke manjine imaju pravo da formiraju zasebne drzave. Vec sedam godina Rusija se bori sa cecenskim pobunjenicima upravo oko ovog pitanja: Vecina stanovnika u ovoj ruskoj provinciji zeli nezavisnost, ali Rusija kaze da je odvajanje moguce jedino ako se postigne obostrana saglasnost. Moskva je zabrinuta da bi u slucaju odvajanja Cecenije druge kavkaske republike mogle poci za njenim primerom. To bi se onda moglo prosiriti i na druge delove Rusije, izvan Tartarstana. U isto vreme, Rusija podrzava secesionisticke republike duz svojih juznih granica: ruske jedinice garantuju bezbednost ruske enklave u Pridnjestrovlju u Moldaviji, kao i u pobunjenim regionima Gruzije - Abhaziji i Juznoj Osetiji. Tu je zatim Krim. Ovo cuveno poluostrvo provelo je najveci deo svoje istorije kao deo Rusije i naseljavaju ga Rusi. Ali u okviru administrativne reorganizacije pedesetih godina, bivsi sovjetski premijer Nikita Hruscov prikljucio ga je tada sovjetskoj republici Ukrajini. To je bio samo kozmeticki potez, ali je svejedno izazvao konsternaciju na Krimu kada se, 1991. godine, Sovjetski Savez raspao, a njegove administrativne republike, ukljucujuci i Ukrajinu, prihvatile postojece administrativne granice kao drzavne. Rusija svoje kljucne baze na Crnom moru ima na Krimu i volela bi da joj on bude vracen, ali su u ovom slucaju separatisticke zelje bile suzbijene strahovanjem da bi to podstaklo jacanje separatizma u drugim krajevima. Postoji jos jedan razlog za ovaj nedostatak entuzijazma za nezavisnost Kosova: uznemirena namerom Amerike da izvrsi invaziju na Irak, Rusija je postala veliki pobornik ovlascenja datih Savetu bezbednosti UN, gde ima pravo veta. Moskva je motivisana potrebom da ucvrsti mehanizme kolektivne bezbednosti koji joj daju osecaj da ima odredenu kontrolu nad dogadajima u svetu. Otuda Moskva insistira na postovanju jednog od nacela UN - onog koje kaze da se granice ne mogu menjati bez saglasnosti obe strane. Cinjenica da stanovnistvo Kosova ogromnom vecinom zeli da se otcepi nema uticaja na ovu ideju: da bi UN priznale Kosovo kao novu drzavu, za to se mora dobiti saglasnost Srba. Ruski zvanicnici takode naglasavaju da prema nekadasnjem ustavu bivse Jugoslavije samo republike raspolazu pravom otcepljenja - pravom koje je poslednja upotrebila Crna Gora otcepivsi se od Srbije. Kosovo, kao pokrajina unutar Srbije, nema to pravo. Pravno gledano, Rusija ima snazne argumente na svojoj strani, ali sam zakon je ovde problematican. Neki komentatori porede razdvajanje dva dela drzave sa razvodom braka - za sta je najpoznatiji primer "plisana rastava" izmedu Ceske i Slovacke devedesetih godina. Ali, da bi se mogla primeniti analogija sa razvodom braka, potrebno je da bude ispunjen uslov da su bracne strane svojevoljno usle u brak. Albanci, kao i Ceceni, i stanovnici Juzne Osetije i Krima, imaju primedbu da im takav izbor nikada nije ponuden. Rusija, kao i druge velike sile, radije bi ignorisala ovu cinjenicu: malobrojne su velike drzave koje ce pozdraviti situaciju koja separatistima pokazuje da mogu dobiti nezavisnost bilo kog geografskog podrucja, samo ako dovoljno snazno agituju. Medutim, takav stav Rusije znacajno komplikuje potragu za pravim resenjem za Kosovo. Srbi znaju da ce ako budu dovoljno uporni u odbijanju da se odreknu regiona koji mnogi smatraju svojom duhovnom kolevkom Rusija biti spremna da ih podrzi vetom u Savetu bezbednosti, sto bi blokiralo svaki plan za nezavisnost. Cinjenicno stanje pokazuje da je konacni sporazum o Kosovu jos daleko. Svaki srpski lider koji bi prihvatio izdvajanje ovog istorijski najznacajnijeg dela drzave usao bi u ISTORIJU kao izdajnik. Mozda ni obecanje medunarodne pomoci nece biti dovoljno. (Birn) Autor je ekspert za Rusiju i Balkan, autor knjige "Sudnji dan: sudenje Slobodanu Milosevicu" http://www.danas.co.yu/20060722/vikend10.html#2 <http://www.danas.co.yu/> [Non-text portions of this message have been removed] =============== Group Moderator: [EMAIL PROTECTED] page at http://magazine.sorabia.net for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only) http://radio.sorabia.net Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
