Nebo iznad Srbije
Najozbiljnije najave konacnog dolaska jeftinijeg avio-prevoza u Srbiju dole
su nekako skoro istovremeno od novoosnovane Centavije i nemackog
Dermanvingsa. Ocekuje se da ce cene karata biti od 19,99 evra i navie, bez
taksi
pie: Igor Salinger
Sada vec biva dravna zajednica postigla je poslednjih dana protekle godine
dogovor sa Evropskom komisijom o pristupanju zoni ECAA (European Common
Aviation Aerea), koji je poznatiji pod nazivom zajednicko evropsko nebo ili
ukratko slobodno nebo. Posle niza inspekcija i provera dobijeno je zeleno
svetlo za pristupanje Srbije (i Crne gore, sada kao samostalne drave, ali
pod srpskom vazduhoplovnom jurisdikcijom) i sporazum je potpisan 29. juna
izmedu Direktorata civilnog vazduhoplovstva Srbije i EU-a. Kada skuptina
Srbije ratifikuje sporazum i on pocne da se primenjuje, uproceno receno,
sve avio-kompanije moci ce da lete ka Srbiji i iz Srbije odakle ele i
koliko ele, bez ogranicenja nametnutih od strane drave koja, po sada
vaecim zakonima, ima mogucnosti da kontrolisanjem dozvola za obavljanje
avio-saobracaja titi nacionalnu avio-kompaniju. Onu istu koju prema
poslednjim najavama te drave, odnosno najuticajnijih predstavnika izvrne
vlasti, eli da "ponudi stranom investitoru na upravljanje".
Nekako istovremeno sa procesom otvaranja srpskog neba, aktualizovana je
nimalo nova prica o niskotarifnim avio-kopanijama i njihovom dolasku u
Srbiju ("Pritisak za dabe", "Vreme" 788, 9. februar 2006). Ranije su na
beogradski aerodrom "Nikola Tesla" ali i skoro potpuno neaktivni niki
aerodrom "Konstantin Veliki", sigurno, gotova stvar, pocinjali da lete
engleski Izi det (Easy Jet) i irski Rajaner (Ryanair), pominjao se cak i
vojni aerodrom Batajnica, koji bi se, je li, preuredio da moe da prihvata i
putnicke avione, no dalje se od najava ili moda prieljkivanja nije stiglo.
U prolece prole godine konzorcijum Delta i Aviogeneks najavili su poletanje
prve srpske low cost avio-kompanije Er Maxija, na nimalo low cost promociji,
koja je trebalo da povezuje Beograd sa Bukuretom, Ljubljanom, Sofijom,
Skopjem i Venecijom, kao i destinacijama u Nemackoj i Skandinaviji sa cenama
karata koje bi pocinjale od oko 45 evra. Nekoliko meseci kasnije Delta je
saoptila da je odustala od projekta.
KAKO DO "BRUKA" CENE: ...Ne daju vam cak ni vodu besplatno... naplatice vam
i nikakvi biskvit i caj koji cete kupiti da ga umocite (biskvit, naravno)...
nikada nema jeftinih karata za one datume kada ih trebate... diskriminiu
nepokretne i slabovide putnike... njihovi piloti moraju sami da kupuju
uniforme... avioni su im stalno u vazduhu, kada se i kako servisiraju...?
"Sve navedeno i jo poneto moete cuti ili procitati o tzv.
niskotarifnim (engl. budget, low fare, low cost, no thrills)
avio-kompanijama. Naravno, ne ba sve ovo o svakoj. Kada bismo malo
istraivali, verovatno bi kao izvor negativnog feedbacka uglavnom pronali
stare, dobre, tradicionalne avio-prevoznike koji javno uporno isticu kako im
ovi niskotarifni ne predstavljaju konkurenciju i kako takvim kompanijama
lete putnici koji bi se u suprotnom odlucili za prevoz vozom ili
automobilom. No, da ni veliki ne sede skrtenih ruku govore i podaci da je,
primerice, hrvatska Kroacija erlajns, pocela da nudi izvestan broj karata ka
nekim destinacijama iz Zagreba vec od 25 evra (bez taksi, jedan smer),
slucajno na tim istim destinacijama vec dve godine leti i niskotarifni
Derman ings i belei odlicnu popunjenost. S druge strane, direktor srpske
nacionalne avio-kompanije Neboja Starcevic na pitanje ta ce raditi ako
niskotarifni prevoznici ipak pocnu da prevoze putnike iz Srbije, odgovorio
je pre nekog vremena da je ovo trite dovoljno veliko i napomenuo da je
mali broj stanovnika Srbije koji moe da koristi usluge lou kost kompanija
poto se njihove karte kupuju preko interneta, ali i dodao da je "Jat, sa
cenama koje nudi, na granici da bude lou kost kompanija".
Pitanje koje se namece samo po sebi je kako niskotarifni prevoznik moe
prodavati kartu po bruka ceni, koja je u nekim kampanjama neretko i
simbolicna, jedan evro ili jedna funta, pri cemu prevoz na istoj relaciji
druga klasicna avio-kompanija naplacuje i do nekoliko stotina puta vie,
ili, u realnijim situacijama, do desetak puta vie, zavisno od toga koliko
se jeftino nabavi jeftina karta i koliko se skupo nabavi skupa karta? Osnova
poslovanja niskotarifnih avio-prevoznika je drasticno smanjivanje svih
trokova i maksimalno iskoricenje raspoloivih kapaciteta. Medu prvim
trokovima koji su odbaceni bili su glomazni rezervacioni aparat, prodajna
mrea i provizije agenata. Danas se preko 95 odsto svih karata ovo karata
uzmite sa rezervom, karte najcece fizicki ne postoje rezervie preko
interneta i putem telefona. Niskotarifne avio-kompanije, ako imaju izbora,
slecu na manje frekventne pa sam tim i jeftinije aerodrome, kako za putnike
koji placaju takse tako i za avio-kompaniju koja placa aerodromske usluge.
Niskotarifnu avio-kompaniju teko cete videti, recimo, na londonskom Hitrou
ili pariskom "arl de Golu". Zadravanje na aerodromima je minimalno,
najcece ispod pola sata, to omogucava veci broj letova, odnosno
iskoricenje flote. Neke niskotarifne avio-kompanije su cak i namenski
narucivale avione sa proirenim prolazom izmedu sedita kako bi se putnici
bre smestili ili izali iz aviona. Naravno cenu ove "dodatne opreme" platio
je konfor putnika koliko je prolaz iri toliko su sedita ua. Maksimalna
primena naprednih informacionih tehnologija prisutna je u vecini segmenata
lou kost poslovnog modela mnoge avio-kompanije se hvale da imaju
administraciju bez papira, a postepeno ulazi u upotrebu i "elektronska
pilotska torba". Izostanak posluge u avionu je jedna od karakteristika
vecine niskotarifnih avio-prevoznika. Nedostatkom servisa tokom leta tedi
se ne samo na hrani i picu vec i na celom mehanizmu koji ona za sobom
povlaci kupovina ili priprema iste na zemlji, lanac nabavke, prateca
papirologija, a pored toga moe biti i izvor dodatne zarade ako se i naplati
onome ko eli da kupi. Dermanvings tokom leta prodaje kafu, caj i
bezalkoholne napitke za 2,5 evra, pola litra mineralne vode ili soka od
jabuke ce vas kotati tri evra, a sendvic 3,5. Popunjenost putnicke kabine
je takode jedan od vanih faktora na avionu sa 150 mesta niskotarifna
avio-kompanija nece prodati 100 ili svih 150 po ekstremno niskoj ceni; kako
se pribliava datum polaska i avion "puni", tako ce cena rasti. Vecina
niskotarifnih kompanija ostvaruje tzv. faktor popunjenosti preko 0,9 (90
odsto popunjenih sedita) na vecini linija.
ISKUSTVA SA ISTOKA: Pocetkom XXI veka niskotarifni model avio-biznisa
pocinje da se iri i to mnogo bre nego u zapadnoj Evropi u zemljama
koje su na izlasku iz tranzicije. Trite je gladno i oslobodeno, ljudi
eljni putovanja i prava Meka za niskotarifne avio-kompanije postaju
Poljska, Ceka i Madarska. Slovacki Skaj Jurop (SkyEurope), koji je poceo sa
letovima 2002, sa dva mala turboelisna aviona embrajer, danas ima bazne
aerodrome u Bratislavi, Pragu, Budimpeti, Varavi i Krakovu, flotu od 16
aviona, i prevezao je do kraja prole godine preko 3.000.000 putnika.
Kompanija koja leti na 37 destinacija u 19 zemalja kae za sebe da je
"niskotarifna avio-kompanija iz niskotarifne drave spremna za evropsko
trite". Jednako, ako ne i bre, razvija se glavni centralnoevropski
konkurent Skaj Juropa madarski Viz er, koji je prvi let obavio pre dve
godine; ove je na sajmu u Farnborou u Engleskoj potpisao ugovor o narudbini
32 "erbasa" 320 uz dodatnih dvanaest opcija i do 2012. godine ce imati i do
53 aviona u floti. Neposredno pred zakljucenje broja, iz madarske
avio-kompanije stigla je informacija da je Viz er prevezao 4.000.000.
putnika sretnik koji je zaokruio brojku dobio je vaucer za godinu dana
besplatnih letova ovom avio-kompanijom. Avio-prevoznik, prepoznatljiv po
roze-ljubicasto obojenim "erbasevima", proirio se skoro svuda oko Srbije:
leti iz Madarske, Hrvatske, Slovenije, Bugarske, a od skoro i Rumunije.
Nataa Kazmer, direktor za komunikacije u Viz eru, za "Vreme" kae da je Viz
er "uspeo da postane vodeci lou kost avio-prevoznik na svim tritima na
koja je zakoracio, sa 36 odsto udela u lou kost tritu Poljske, 26 odsto u
Madarskoj i 56 odsto u Bugarskoj". "Rumunija je nae najnovije trite i
letovi iz Trgu Murea, Bukureta i Arada pocece uskoro. Iz Arada ocekujemo i
odredeni broj putnika iz Beograda", kae Kazmer, dodajuci da "iako su u
kontaktu sa vazduhoplovnim vlastima i aerodromima, do ratifikacije sporazuma
o zajednickom evropskom nebu jo uvek nema konkretnih najava letova za
Beograd. Portparol Skaj Juropa Erik Klopotovski bio je direktniji:
"Razmatramo Srbiju kao jednu od destinacija", ipak uz ogradu "da se moe
pretpostaviti da ce se Skaj Jurop prvenstveno razvijati u dravama koje
uskoro ocekuje clanstvo u EU-u". Klopotovski ocenjuje da ce u regionu kao
celini znatno porasti trite vazdunog saobracaja: "Najbolji primer su
zemlje iz kojih je Skaj Jurop poceo da leti, kao Poljska, koja je jedno od
najbre razvijajucih trita na svetu, ako se uzima porast broja putnika na
godinjem nivou. Ta vrsta rasta moguca je zahvaljujuci niskim cenama koje
nude avio-kompanije poput Skaj Juropa."
STANJE STVARI: Do sada najozbiljnije najave konacnog dolaska jeftinijeg
avio-prevoza u Srbiju dole su nekako skoro istovremeno od novoosnovane
Centavije (Centavia Central European Aviation) i nemackog Dermanvingsa
(Germanwings). Prema podacima Agencije za privredne registre, Centavija je
registrovana kao pravni subjekt 15. avgusta 2005. godine, a kao osnivaci
upisani su Predrag Vujovic, bivi direktor Jat ervejza, i Zvonko Gobeljic,
nekadanji direktor filijale Vojvodanske banke u Beogradu. Vujovic, direktor
Centavije, bio je i direktor Er Maksija, niskotarifne avio-kompanije
osnovane u kooperaciji Delte i Aviogeneksa od koje su osnivaci odustali.
Sredinom maja, Centavija je saoptila da je iznajmila dva aviona BAe 146 i
da ce tokom leta obavljati prvo carter prevoz prema turistickim
destinacijama u Grckoj, Turskoj, Egiptu i paniji, a od jeseni poslovati kao
prva srpska lou kost avio-kompanija. Na tada jo uvek privremenim veb
stranicama avio-kompanije mogla se videti mapa Evrope uz najavu letova po
cenama koje pocinju od 19,99 evra, bez taksi, u jednom smeru. Kao
potencijalne destinacije oznaceni su Bazel, Keln, Bratislava, Budimpeta i
Bergamo/Milano. Dva BAe 146-200 (fabricki brojevi E2210 i E2220) iznajmljens
su na pet godina od Briti erospejs sistems ridinal erkrafta (BAe Systems
Regional Aircraft), imaju 98 (konih!) sedita i po cetiri motora na visoko
postavljenim krilima, to im omogucava koricenje aerodroma sa kracim
poletno-sletnim stazama. Avion, koji je zbog malog nivoa buke reklamiran i
pod nazivom visperdet (whisperjet tihi mlaznjak), piloti i putnici
prozvali su dambolino (jumbolino), zbog cetiri motora na krilima po kojima
podseca na veliki "boing 747" dambo-det. Zanimljivo je da dva aviona ovog
tipa u VIP verziji sa po 19 luksuznih sedita i specijalnom opremom koristi
i britansko Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo za prevoz kraljevske porodice i
drugih visokih dravnih funkcionera.
Centavija je dobila od Direktorata civilnog vazduhoplovstva dozvolu (AOC
Airline Operations Certificate) 7. jula, pod rednim brojem 12 za obavljanje
carter (neredovnog) vazdunog saobracaja i vec sutradan obavila prve letove
za Krf (oznaka CNA800) i uvece za Bodrum (CNA 702). Novoosnovana kompanija
nastavlja tokom leta prevoz za potrebe turistickih agencija u saoptenju o
hiljaditom putniku pominje se Doli trevel u pravcu Krfa, Antalije,
Dalamana, Bodruma, Kavale i arm el eika. Letovi izmedu 13. i 19. jula su
otkazani, a po nastavku letova saopteno je da je "prva privatna regionalna
avio-kompanija Centavija dobila zvanicnu dozvolu za let na redovnim i carter
linijama" i ponovila da od jeseni krece sa niskotarifnim modelom poslovanja.
Oko izdavanja AOC Centaviji (u paketu sa Master ervejzom) digla se odredena
praina Jat ervejz je prema pisanjima medija cak i najavio tubu protiv
Direktorata za civilno vazduhoplovstvo "ne zato to ima neto protiv lou
kost avio-kompanija, nego zato jer se ne slae da dozvole dobiju
protivzakonito", dok je iz Direktorata poruceno da su obe kompanije
(Centavija i Master ervejz) registrovane po vaecim propisima. Ti propisi,
inace, izmedu ostalog nalau bankarske garancije od 200.000 dolara za
obavljanje carter (neredovnog) saobracaja i 400.000 dolara za redovan
linijski vazduni saobracaj, uz ispunjavanje svi bezbednosnih, tehnickih i
drugih normi.
KO I KAD: Na listu pitanja podeljenih u devetnaest stavki o Centaviji,
dozvolama za obavljanje vazdunog saobracaja, nacinima prodaje i rezervacije
karata i planovima za niskotarifno letenje, od Jasmine Panic, PR-a
avio-kompanije, dobijen je odgovor da cemo "o Centaviji kao lou kost
kompaniji i o principima njenog poslovanja moci da pricamo tek kroz mesec
dana kada pokrenemo redovni linijski saobracaj". Njen kolega iz
Dermanvingsa Andreas Engel kae da ova nemacka niskotarifna kompanija od
septembra krece sa letovima ka Beogradu. "Drmanvings od drugog septembra
pocinje sa letovima iz Beograda ka aerodromu Keln/Bon od koga su gradovi
poput Ahena, Dortmunda, Kelna, Bona, Diseldorfa i Esena na manje od sat i po
vonje eleznicom."
Tokom trajanja letnjeg reda letenja, Dermanvings ce saobracati ponedeljkom
i sredom ujutro, a subotom po podne. Stupanjem na snagu zimskog reda letanja
krajem oktobra, letovi ce biti pomereni za utorak, cetvrtak i nedelju.
Izmedu deset i petnaest procenata kapaciteta Dermnvingsovih aviona bice
ponudeno po jeftinim cenama od 19 i 29 evra sa ukljucenim svim taksama. Kako
se pribliava datum polaska, cene ce rasti, ali ne vie od oko 50 do 60
odsto trenutne IATA cene, koju naplacuju tradicionalne avio-kompanije.
Istocna Evropa ima veliki potencijal koji smo mi prepoznali veoma rano i
usmerili strategiju irenja u tom smeru. Bili smo prva niskotarifna
avio-kompanija koja je otvorila liniju ka istocnoj Evropi. Danas letimo na
ukupno 13 destinacija na istoku, ukljucujuci Petrograd, Moskvu, Danzing,
Varavu, Krakov, Prag, Budimpetu, Zagreb, Beograd, Split, Dubrovnik,
Pritinu, Tiranu... Na vecini ovih destinacija bili smo prva niskotarifna
avikompanija, pa smo i u Beogradu. Bilo je pravo vreme da zauzmemo ovu
privlacnu rutu pre nego to druge niskotarifne kompanije udu na trite",
kaze Engel.
U vreme pisanja teksta (utorak), na veb stranici Dermanvingsa nije bilo
moguce naci kartu na letu Bon/KelnBeograd ispod 49 evra, a u pravcu iz
Beograda ispod 33, bez taksi. to, ako je verovati predstavniku nemacke
kompanije da su ponudene i karte za 19 evra moda govori i da neko u Srbiji
ipak koristi internet i kreditnu karticu pa je uspeo da rezervie one
najjeftinije karte.
Zanimljiv tekst o niskotarifnim kompanijama u Srbiji i uopste:
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=461128
===============
Group Moderator: [EMAIL PROTECTED]
page at http://magazine.sorabia.net
for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net
Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only)
http://radio.sorabia.net
Yahoo! Groups Links
<*> To visit your group on the web, go to:
http://groups.yahoo.com/group/sorabia/
<*> To unsubscribe from this group, send an email to:
[EMAIL PROTECTED]
<*> Your use of Yahoo! Groups is subject to:
http://docs.yahoo.com/info/terms/
