УВОД У ВЕЋИ РАТ 
Разарање Либана  
  

 
       Рат у Либану не обећава да ће дуго остати само „либански”. Вођа 
Хезболаха Хасан Назралах запретио је да ће Хезболах, у случају напада Израела 
на Бејрут, ракетирати Тел Авив. Уколико Хезболах нападне Тел Авив – Израел ће 
одговорити ударом на Техеран. Јер, „Хезболах је продужена рука Ирана”, тврди 
Израел. 

       Иран каже, узвратиће Израелу одмаздом. Она ће бити таква да ће „градове 
као што је Тел Авив задесити стварно тешки дани”. 

       Посредно, Иран већ јесте страна у рату, макар и само психолошки. Рат је 
нешто с чим се изгледа већ рачуна. 

       На путу за Сирију и Либан, прве групе добровољаца Хезболаха прошле су 
крајем јула кроз Иран, мада Техеран каже – „без знања иранских власти”. 
Организација помоћи Хезболаху и идеолошка припрема група и покрета надојених 
против Израела, протичу под старањем иранских верских лидера. 

       Ипак – председник Ирана Ахмадинежад обећао је недавно да ће САД и 
Израел, пошто ратом у Либану „подижу ветар, на крају добити буру”. Бура на 
Блиском истоку је „већ иза угла”, и она ће, рекао је, „за непријатеље људског 
рода бити разорна и сурова”.

      Израз „непријатељи људског рода”, често је у речнику Ирана, резервисан за 
Вашингтон и Тел Авив. Коришћен је и овог пролећа, током саветовања у Техерану 
„ослободилачких” (Америка би радије рекла „терористичких”) организација, 
посвећених „интифади Палестинаца”. Таква „ослободилачка” саветовања одржавају 
се у Ирану једном годишње и имају ефекат. Пипци активности „ослободилачких 
покрета” досежу и далеко ван Блиског истока, где постоје амерички или израелски 
интереси. 

       Извесни Рахмат Хидајат, студент политичких наука из Џакарте, „подигао је 
на ноге” јавност Аустралије, изјавом да се придружује „џихаду” (индонежанског) 
Исламског фронта одбране – против Аустралије. Спреман је да понесе „и бомбу 
прикачену уз тело”, јер жели да нашкоди Израелу, а Аустралија „помаже израелске 
покрете”. 

       Хидајат није морао бити на саветовању, за комуникацију је довољан 
Интернет.

      Уз психолошки ратно већ приправан Иран, сада и Ирак кључа на један нови 
начин. Чини се да тамо нараста интензитет грађанског рата, што не обећава брзо 
војно дезангажовање снага САД. 

      Демонстрације сто хиљада Ирачана шиита у Багдаду, неких и с оружјем, 
подсетиле су прошлог петка да у евентуалном сучељавању Ирана са САД и Израелом, 
Иран није сам. Још мање Хезболах, чији је вођа шеик Хасан Назралах, уздизан 
током овог протеста против „подстрекача сукоба на Блиском истоку” на трон 
предводника свих Арапа. 

       Битка Вашингтона за „демократски Ирак” подсећа на изгубљену. Код куће, 
администрација је под политичким притиском да што пре почне извлачење, али у 
Ираку, принуђена је новим компликовањем ствари да ангажује још Американаца, јер 
само уз интервенцију својих војних снага може да спасава илузију каквог-таквог 
поретка, бар у Багдаду. Багдад је срце ситуације. 

       Евентуално извлачење подразумевало би јавни крах Бушове ирачке политике. 
Личило би на „полазак без збогом”, с подвијеним репом окупатора. Посебно пред 
ирачким шиитима, који позивају да Америка „дође и суочи се с њима”. 

        Шта је то што рат Израела и Хезболаха чини неконвенционалним? Можда 
податак да у рату у Либану не учествује Либан, земља која је разорена и има 
највећи број погинулих, већ Хезболах – једна војна организација која је 
запосела и контролише државу. Либан је жртва. Разорни ударци Израела падају по 
Либану, али то се у мањој мери дотиче гериле „индоктриниране да презире живот”. 
Или, тачније – несвесне да ту, где се њен подмладак рађа, одраста и траје, 
постоји нешто друго, што евентуално није само рат с прекидима. 

       При таквом стању ствари, рат је нешто у чему тај коме се ратом прети, 
нема шта да изгуби. С таквом страном, тешко је имитирати мир. Мир може бити 
само уступак.

       Друга отежавајућа одлика овог сукоба је мит о непобедивости Хезболаха и 
могућности уједињавања ислама против окупатора Блиског истока. Вођа Хезболаха 
Назралах израстао је у хероја муслимана, од Индонезије до Мауританије. Његова 
популарност међу Арапима упоређује се с Насеровом, из времена египатског 
присилног запоседања Суеца 1956. године. Разлог је прост. После много претњи 
Израелу, тек су Хезболах и Назралах хитнули и погодили, задајући губитке много 
моћнијој израелској армији. 

      Показали су да је рат могућ и против надмоћне силе, уз услов да има срца 
и да постоји начин. Арапи верују, Назралах зна начин. Пред призором Америке с 
чизмама у мочвари из које се не може лако извући, то веровање у Назралаха 
распаљује машту ослободилаца.


Петар Поповић
 




http://www.politika.co.yu/







===============
Group Moderator: [EMAIL PROTECTED] 
page at http://magazine.sorabia.net
for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net 
Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only)
http://radio.sorabia.net
 
Yahoo! Groups Links

<*> To visit your group on the web, go to:
    http://groups.yahoo.com/group/sorabia/

<*> To unsubscribe from this group, send an email to:
    [EMAIL PROTECTED]

<*> Your use of Yahoo! Groups is subject to:
    http://docs.yahoo.com/info/terms/
 

Одговори путем е-поште