Нове књиге о односу САД и остатка света Америка против света
Американци себе виде другачије него што њих виде други (Драган Стојановић) ЊУЈОРК – Американци себе виде другачије него што их види свет – они сматрају да се њихова влада с пуно обзира консултује са другим земљама у спољној политици, не мисле да Америка покушава да наметне демократију другима, али верују да би било лепо када би сви могли да искусе добробит америчког начина живота. Многи ван САД не деле то мишљење, већ мисле да америчка влада ради шта јој се прохте, верују да Америка жели да доминира светом и убеђени су да је ширење америчких идеја и културе лоше. Ови супротстављени ставови изнети су у недавно објављеној књизи „Америка против света”, аутора Ендрјуа Кохута и Бруса Стоука, заснованој на истраживањима и подацима угледних института за испитивање јавног мњења. Погрешна виђења Та различита, а понекад и погрешна виђења САД, отежавају међународну сарадњу и ометају решавање важних питања од Ирака до примирја између Израела и Хезболаха у Либану, упозоравају аутори, како је пренела америчка агенција АП. Они указују да Американци имају другачије мишљење од других људи о многим питањима, од религије и морала до превентивних војних удара, али и да је у последње време пад популарности америчке владе више него раније утицао на негативан став према америчким грађанима. „Антиамериканизам коме присуствујемо у овој деценији је шири и дубљи”, каже Кохут. Према његовом мишљењу, сада би требало да се догоди „нешто заиста велико” па да људи у свету, нарочито Арапи и муслимани, промене мишљење о Америци и Американцима, које су раније мрзели због арапско-израелског сукоба, а у скорије време због Ирака и Либана. С друге стране, став јавности према САД у другим земљама је све важнији јер политичари у свету све чешће своје одлуке заснивају на анкетама јавног мнења, сматрају аутори, а као пример наводе Турску која је на почетку рата у Ираку одбила да Вашингтону стави на располагање своје аеродроме због противљења домаћег муслиманског становништва овој интервенцији. Илуструјући јаз који постоји у погледима Американаца и света, аутори наводе да је на питање да ли САД у својој спољној политици воде рачуна о интересима других земаља, 67 одсто Американаца одговорило потврдно. На исто питање позитиван одговор је дало 32 одсто Британаца, 18 одсто Француза, 20 одсто Руса и 17 одсто Јорданаца. Ставови Американаца се разликују од ставова већине других народа и по питањима као што су оправданост превентивног војног удара, или нека питања из домена религије и морала премда, насупрот уобичајеном предубеђењу, амерички однос према спољној политици најчешће није мотивисан религиозним разлозима. На питање да ли је превентивни војни напад често или понекад оправдан, најпозитивније су одговорили Пакистанци (70 одсто), Израелци, Американци (по 66 одсто позитивних одговора) и Британци (65 одсто). У другим земљама број оних који верују да су превентивни напади оправдани је далеко мањи: 42 одсто у Француској, 31 одсто у Немачкој, 25 одсто у Бразилу и само шест одсто у Јордану. Једини погрешан корак У то да је ширење америчке идеје и културе добро верује 79 одсто Американаца и 39 одсто Британаца, наспрам једва 25 одсто Француза и 28 одсто Немаца. И док Кохут и Стокес статистички мере разлике између Американаца и других, њихов колега, амерички аутор Џулија Свејг у књизи „Пријатељска ватра” говори о тим размимоилажењима из историјске перспективе, наводећи као проблем својеврсну амнезију када је реч о многим промашајима америчке политике. „Американци једноставно прескачу важна, често болна поглавља америчке прошлости на међународној сцени – као што су подршка САД рушењу изабраног премијера Ирана 1953, убиству Патриса Лумумбе у Конгу 1961. и читавом низу интервенција, ратова и диктатура широм света”, пише Свејгова уз нагласак да су „ове епизоде нестале из америчког колективног сећања”. „У стандардној верзији скорије америчке историје, једини погрешан корак је био Вијетнам, тако да се он практично доживљава као одступање од иначе племенитог америчког курса у пионирским напорима за изградњу слободе и демократије”, навела је ауторка. Она упозорава да САД претендују на узвишене моралне ставове, али губе углед у свету мучењем затвореника у Абу Граибу и одбијањем да се придруже међународним споразумима и пројектима као што су Протокол о глобалном загревању из Кјота, Међународни кривични суд или споразум о забрани нуклеарних проба. Према Кохуту и Стоуксу, одбијање Бушове администрације да потпише протокол из Кјота било је разлог бројних критика на рачун Американаца, али већина америчких грађана чак и не схвата да овај документ има везе са глобалним стањем човекове околине. Насупрот уверењу странаца да Американци желе да наметну свој тип демократије другима, једно истраживање из 2004. показује да је Американцима ширење демократије у свету тек на 18. или 19. месту на списку спољнополитичких приоритета. „Америка против света” на бази истраживања такође показује да је погрешно мишљење у свету да на ставове Американаца о спољној политици утичу верска убеђења. На пример, на питање да ли се мора веровати да је Бог моралан, позитивно је одговорило 58 одсто Американаца, 27 одсто Италијана, 33 одсто Немаца и 13 одсто Француза. Постоји један важан изузетак, а то је израелско- палестински сукоб, навели су аутори. Један од три Американца који подржавају Израел чини то из верских разлога, а од пет Американаца двојица верују да су Јевреји добили Израел од Бога, а један од троје сматра да је стварање јеврејске државе корак према другом доласку Христа на земљу. Танјуг http://www.politika.co.yu/ =============== Group Moderator: [EMAIL PROTECTED] page at http://magazine.sorabia.net for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only) http://radio.sorabia.net Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
